Tuesday, June 2, 2020

Драматично обраћање генерала Леонида Ивашова грађанима Русије 31 мај 2020




Пише Милан Сантрач

ДРАМАТИЧНО ОБРАЋАЊЕ ГЕНЕРАЛА ЛЕОНИДА ИВАШОВА ГРАЂАНИМА РУСИЈЕ
31. мај 2020.године





У ТОКУ ЈЕ РАТ ДО УНИШТЕЊА, УНИШТЕЊА СВИХ НАС!

Обраћање председника Академије геополитичких проблема генерал–пуковника Ивашова Леонида Григоријевича свим грађанима Русије.

Нама је потребно уједињење!!!
Уважени суграђани! Стиче се утисак да многи од вас нису свесни смртне опасности која свима нама прети. Свет је сада заиста на ивици понора. Ово није претеривање, нити метафора. Ово је стварност! Али, судећи по врло малој активности на друштвеним мрежама, људи ово или не схватају озбиљно, или мисле да ће се неко други борити за њих и ратовати, или они уопште не знају ништа.

Желео бих да вам разјасним једну врло важну ствар – У ТОКУ ЈЕ РАТ ДО УНИШТЕЊА. УНИШТЕЊА СВИХ НАС! А чињеница да не експлодирају бомбе и гранате, не фијучу меци и не руше куће, не значи да је данас мирно време и да смо ми безбедни.

Оружје непријатеља су вакцинација – чипизација и вештачка интелигенција, 5Г – зрачење, урушавање образовања и лишавање свих нас људских права и слобода. Наше оружје су мозак, правна писменост, друштвене мреже, информације, грађански активизам, вера, молитва и победничка светлосна снага љубави. Ако мислите да то није довољно, грешите. Ово је више него довољно за победу!

Али, имамо проблем. Њега смо наследили из совјетске ере. Научени смо да третирамо државу као дадиљу која ће све одлучити за нас, побринути се за све, „одједном ће мађионичар долетети у плавом хеликоптеру ...“ итд. Али, сви се морамо пробудити и одрасти! Нико неће учинити ништа за нас! Ми се морамо борити за свој живот и своју децу! И ТО ТРЕБА ДОБРО ЗАПАМТИТИ!

Да, слава Богу, постоје активисти који покушавају да се боре на челу и окупљају истомишљенике око себе. Низак поклон и од срца им захвалност. Али шта мислите, да они сами могу све без вас?! Да ли мислите да ће у неком лепом тренутку неки храбри командант наредити "Јуриш!", А хиљаде храбрих војника ће појурити у битку, умирући за вас?! А Ви ћете ово гледати на „Ју тјубу“ уз пиво и пицу?! Вероватно ћу разочарати многе - то се неће догодити. А ево и зашто.

Сада добијамо оно што смо заслужили. Били смо стадо оваца, мислећи да је могуће не уплитати се у политику, не проучавати законе, живећи у свом задовољству. И немој да ме вређаш - нисам превише различит од осталих... Али најважније од свега што смо престали да будемо један велики народ. А ово је велики проблем. И без његовог решавања, нема разлога да рачунамо на успех, колико год ми узвикивали „Хвала, деда, на победи!“

Наши су дедови победили управо зато што су се ујединили пред смртном опасношћу. А ми читамо постове на Интернету, а максимум који нам је довољан је да то лајкујемо или залепимо стикер у коментару. Људи, разумејте - није довољно лајковати! Сада није довољно да сами нешто знамо! Морамо активно ширити информацију, доносећи је сваком становнику! И не само наше земље! И није довољно само да се огорчите, огорчење не даје ништа.

Немојте ме схватити погрешно - не желим никога да кривим за било шта, посебно оне који су веома активни. Али, ово што ми данас радимо није уопште довољно! Треба нам масовност! Не рачунајте да ће други учинити оно што треба за вас! И немојте рећи „не разумем ово“ – разаберите се! Немојте рећи „немам времена, радим“, као и сви, и ви сте у смртној опасности. Схватите једноставну истину за себе - НИКО НЕЋЕ ЗАШТИТИ ВАШУ ДЕЦУ!!! САДА ЖИВОТ НАРОДА И ДРЖАВЕ ЗАВИСИ ОД СВАКОГ ОД НАС! Или мислите да Бил Гејтс, говорећи о уништењу шест милијарди људи, није мислио на вас, већ на ваше комшије?!!

На крају крајева, од вас се не тражи пуно - једноставно да што више ширите информације, пишете петиције и писма посланицима и члановима владе. Ето, то је све! Готове шаблоне за документе и писма! Активисти су већ обавили главни посао, треба вам само неколико кликова! Само немојте рећи да од тога неће бити ништа. Просто, учините то! Сваки! Уместо фотографија мачака и паса ... Проучите Устав!

Тамо нема превише слова. Јер ће вас поново преварити. Сазнајте шта је нано-вакцина, 5Г, прочитајте закон о паметном граду на веб локацији градоначелника Москве, немојте бити лени да бисте разумели суштину програма учења на даљину. Погледајте видео снимке на „Ју тјубу“ који објашњавају шта је то и чиме је то преплављено... Мислим да ће вам се коса дићи на глави и постаћете много активнији ... Ово и јесте посао у име победе.

И још један важан моменат неопходно је разумети - више немамо прилику да будемо исти. Неће се десити да се свет променио, а да ми остајнемо исти као што смо били. Морамо расти и јачати. Успут, непријатељи нас нагоне да будемо активнији, паметнији, јачи и самоуверенији у себе. Хвала им на томе ...)

Али, најважније је да се морамо - и моћи ћемо - да се ујединимо и опет постанемо велики, пријатељски и јак народ. Видећемо да нисмо сами у свом стану иза тастатуре, има нас пуно! И нећемо рећи да су наши људи лењи и кукавички, да нико неће устати. Наш народ није такав! Само се морамо ујединити. И Интернет ће нам донети велику корист у овоме. Као што изрека каже, „ко нас мучи, тај ће нам и помоћи“. Наши непријатељи рачунају на нашу глупост, кукавичлук и пасивност. Управо те особине могу им омогућити да нас поробе и униште. Али, разочараћемо их.

Ово и јесте ИНФОМАЦИОНИ РАТ! Ми ратујемо ИНФОРМАЦИЈАМА! Стога, ми морамо бити наоружани и уједињени. У супротном, непријатељ ће покушати да нас окрене једне против других, у крвави грађански рат, брат на брата, како бисмо се међусобно убијали. Покушаће да нас поделе и покопају. Вакцинисане са противницима вакцина, чиповане био-роботе с нормалним живим људима, итд... Но, ми не смемо довести ствар до крвопролића! То је већ било пре сто година. Не смемо помоћи непријатељу да нас уништи. Зато се активно прикључите борби на Интернету!

И, на крају, упамтите да смо ми – ЈЕДАН ВЕЛИКИ НАРОД! НАРОД – ПОБЕДНИК! МИ МИ МОРАМО БИТИ ЗАЈЕДНО! То је главни залог наше победе. Радите, браћо! Ради деце! Ради њихове светле будућности! Како су се некада борили наши дедови и прадедови! Немамо се где повући...


П.С. Да, и почните одмах. Ако сте сагласни – пошаљите ово писмо максималном броју људи.

Ујединимо народ!

Friday, May 1, 2020

SZO IZDALA SMERNICE O SAMOZADOVOLJAVANJU MALE DECE




Piše Milan Santrač



SZO IZDALA SMERNICE O SAMOZADOVOLJAVANJU MALE DECE




  • Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila je dokument „Standardi za seksualno obrazovanje u Evropi: Okvir za političare, nadležne u obrazovanju zdravstvu i specijaliste“ u kojem se savetuje da deca budu podučavana o seksualnom samozadovoljavanju i transdženderizmu pre nego što nauče čak i da govore.
    SZO savetuje da deci uzrasta 0-4 godine budu pružene „informacije o uživanju i zadovoljstvu koje pruža dodirivanje sopstvenog tela … masturbacija“.
    Takođe, decu od malih nogu treba ohrabriti da „steknu svest o džender identitetima“ i dati im „pravo da džender identitete istražuju“.

    U odeljku koji se odnosi na uzraste 4-6 godina insistira se na tome da vaspitači „pruže informacije o istopolnim seksualnim odnosima“ i „pomognu deci da razviju poštovanje prema različitim normama u vezi seksualnosti“.
    Naravno, u svetu sa imalo duševnog zdravlja ni jedno dete ovih uzrasta ne bi trebalo izložiti ma kakvim informacijama o seksu.
    Dok saučestvuju u narativu oko kineskog zataškavanja informacija o izbijanju korona virusa, mediji u isto vreme brižno čuvaju SZO od svakog prekora o kojem ne može biti ni govora.
    Društvene mreže uklanjaju materijal i ljude koji kritikuju smernice SZO.
    S obzirom na to kakvu boleštinu globalno zdravstveno telo uvaljuje deci, odluka Trampove administracije da prestane sa njenim finansiranjem svakim danom sve bolje izgleda.
    Pol Jozef Votson
    (izvor : stanje stvari)

    Saturday, April 25, 2020

    We Call For Investigations Into The "Bill & Melinda Gates Foundation" For Medical Malpractice & Crimes Against Humanity


    Piše Milan Santrač

    Kako se vidi iz priloženog, ne postoje teorije zavere! Amerikanci su pokrenuli peticiju protiv Fondacije Bila i Melinde Gejts, za zločin protiv čovečnosti. Do sada je peticiju potpisalo 431,749. Peticija pod imenom “Mi ljudi”, očekuje od federalne američke vlade da traži od Kongresa da sprovede sveobuhvatnu i javnu istragu. Ova brojka koju je potpisalo preko 400. 000 ljudi, je četiri puta više od broja neophodnog za zvaničan odgovor Bele kuće. Peticija se sprovodi do 10.05, kada se očekuje odgovor Bele Kuće!




    We the people ask the federal government to Call on Congress to act on an issue:

    We Call For Investigations Into The "Bill & Melinda Gates Foundation" For Medical Malpractice & Crimes Against Humanity

    Created by C.S. on April 10, 2020


    As we look at events surrounding the "COVID-19 pandemic," various questions remain unanswered. On Oct. 18th of 2019, only weeks prior to ground zero being declared in Wuhan, China, two major events took place. One is "Event 201," the other is the "Military World Games," held in none other than Wuhan. Since then a worldwide push for vaccines & biometric tracking has been initiated.
    At the forefront of this is Bill Gates, who has publicly stated his interest in "reducing population growth" by 10-15%, by means of vaccination. Gates, UNICEF & WHO have already been credibly accused of intentionally sterilizing Kenyan children through the use of a hidden HCG antigen in tetanus vaccines.
    Congress & all other governing bodies are derelict in duty until a thorough and public inquiry is complete.





    Thursday, April 23, 2020

    SVE JE JASNO: OD 1. JANUARA 2021. EU STANDARDNIM ČIPOM EPS ZAMJENJUJU SE LIČNE KARTE




    Piše Milan Santrač

    SVE JE JASNO: OD 1. JANUARA 2021. EU  STANDARDNIM ČIPOM  EPS  ZAMJENJUJU SE LIČNE KARTE







    Ono što je godinama bio standard za pse i mačke širom svijeta, postupno će se od 1. januara 2021. uvesti za sve građane Evropske unije. Ta ideja nije posve nova, ali se sada uveliko primjenjuje u zajednici država Evropske unije.
    Prije nekoliko dana, nakon dugih tajnih pregovora, članice Evropske unije složile su se o osnovnim podacima za čip evropskog kadrovskog standarda (ukratko: EPS). U posljednjih nekoliko mjeseci, publikacije američkog bezbjednosnog stručnjaka Edwarda Snowdena o američkoj obavještajnoj agenciji NSA izazvale su nemir. Bojeći se da će detalji o dugogodišnjoj saradnji EU sa SAD-om na EPS-u, o kojoj je već duže vrijeme bilo dogovoreno, postati poznati ovim publikacijama, evropske vlade su odlučile zaustaviti pripreme za EPS.
    Kao što je sad već postalo poznato indiskrecijom, EU je sa Snowdenom zaključila sporazum o ćutanju tako da nisu objavljeni detalji o saradnji SAD-a i EU u vezi s EPS čipom. Prema nepotvrđenim izvještajima, tvrdi se da je Snowden jednokratno primio 12,35 miliona eura.

     

    EUROPSKI STANDARDNI ČIP IMA SAMO PREDNOST

    U poređenju sa ranije poznatim psećim čipovima, mogućnosti koje se stvaraju u vezi s EPS-om mnogostruko su veće. U neobjavljenom saopštenju Komisije za EU Chip piše: >> EPS će ponuditi izvanredne koristi za sve građane. Na taj se način lična karta može ukinuti i identitet osobe može se odmah utvrditi u slučaju nezgode.
    Posebna prednost EU standardnog čipa je izuzetno brza identifikacija ljudi uz pomoć elektroničkih mini detektora (EMD) koji omogućuju čitanje svih relevantnih podataka u roku od samo 50 milisekundi. Pomoću  europskog PIN-a (lični identifikacijski broj) može se dodijeliti zasebni broj svakom evropskom građaninu u razdoblju dužem od 100 godina, a taj će broj važiti i nakon smrti.
    U srednjoročnom razdoblju čekovne i kreditne kartice takođe će postati suvišne, jer se svaki građanin EU-a može jasno prepoznati u svakoj trgovini zahvaljujući čipu ugrađenom u njegovu ruku. Da biste to učinili, pokrenut ćete ruku preko nadograđenog čitača barkodova koji je nadograđen dodatnim modulom mini detektora.
    Mobilni detektori mobilnih telefona za čitavu Evropu EHD takođe imaju mogućnosti komunikacije koje su usporedive sa pametnim telefonom. To omogućava pristup državnim  mrežama svih zemalja EU na bilo kojoj lokaciji u EU.

     

    MEDICINSKI I ZAŠTITNICI PODATAKA

    Komisija za čipove EU takođe ističe da se nedostaci s takozvanom implementacijom čipova do sada nisu znali niti očekivali ​​u budućnosti. Takođe ne postoji medicinska briga oko implantacije EPS-a kod dojenčadi ubrzo nakon rođenja. Tome u prilog govori i iskustvo koje se steklo od avgusta 2011. implantacijom sličnog čipa kod više od milion mačaka i pasa.
    Nijedna od mačaka ili pasa kojima je takav čip uveden u prošlosti nije pronađena bolest koja bi se mogla pripisati čipu. Ako uzmete u obzir da godina psa broji sedam ljudskih godina, a mnogi psi s čipovima sada imaju 14 i 15 godina, naučnici izvode zaključak da se ne trebaju očekivati ​​medicinske komplikacije čak ni kod starijih osoba.
    Na temelju dostupnih podataka, nekoliko vodećih profesora medicine izdalo je potvrdu Evropske komisije u izvještaju da je EPS bezopasan. Ministri zdravlja vodećih evropskih zemalja, uključujući Njemačku, dali su saglasnost za uvođenje čipa.
    Službenici za zaštitu podataka, koji su u neposrednoj potčinjenosti Ministarstva unutrašnjih poslova u mnogim evropskim zemljama, nemaju rezerve da će EPS imati svi građani. U svakom slučaju, više se ne očekuju daljnja kršenja zaštite podataka, jer su američke bezbjednosne vlasti, uključujući i NSA, posljednjih godina već prikupile i sačuvale sve bitne podatke građana EU-a.
    Saradnja EU-a i SAD-a na uvođenju EPS-a stvara jedinstvene mogućnosti za usporedbu podataka između prijateljskih blokova snaga. To bi moglo značajno povećati bezbjednost svih građana protiv zamislivih opasnosti. U budućnosti bi se teroristi iz zemalja koje nisu članice EU-a mogli otkriti odmah u bilo koje vrijeme i bilo gdje, jer nisu imali EPS.

     

    OD 1. JANUARA 2021. EPS ZA SVU NOVOROĐENČAD ODMAH NAKON ROĐENJA

    Međutim, uvođenje evropskog kadrovskog čipa, prvobitno je planirano za 1. januar 2021. ali će se odgoditi za godinu dana kako bi se mogao uvesti EPS čip u cijeloj Njemačkoj i obavezujući za sve građane EU. Mora se stvoriti pravna osnova u svim zemljama EU.
    Najmanji otpor stanovništva može se očekivati ​​za novorođenčad i za strance koji se žele naturalizirati u Saveznoj republici Njemačkoj. Velika zakonska koalicija u Njemačkoj je već pripremila odgovarajući zakonodavni prijedlog i trebao bi biti poslan parlamentu na konačno glasanje prije ljetne pauze. Time će započeti zakonsko provođenje za novorođenčad 1. januara 2021. godine. Za strance koji žele steći njemačko državljanstvo, istovremeno se uvodi i implementacija.
    Za sve ostale građane EU planirano je petogodišnje prijelazno razdoblje. U principu, međutim, čip treba primijeniti za sve medicinske intervencije koje zahtijevaju opštu anesteziju u ovom razdoblju. Pacijenti će stoga morati dati svoj prethodni pisani pristanak prije 1. januara 2021. godine. Ako odbiju, operacija će biti moguća samo u slučaju opasnih bolesti po život.
    Prijave za izdavanje nove lične karte od 1. januara 2021. više neće biti moguće, tako da će građani EU-a biti prisiljeni pristati na EU čip, jer se u protivnom više ne mogu identifikovati.
    Građani ili interesne grupe EU u nekim zemljama mogu podnijeti tužbu protiv EPS čipa. Prema nepotvrđenom izvještaju, Evropski sud za ljudska prava već je jasno dao do znanja Evropskoj komisiji za čipove da se zakonski zahtijevana primjena EPS čipa ni na koji način neće smatrati kršenjem ljudskih prava. Stoga odgovarajuće tužbe ne bi trebale imati šanse za uspjeh.

    Gs Press / neue-weltpresse.de


    https://neue-weltpresse.de/endlich-eu-standard-chip-eps-ersetzt-personalausweis/?fbclid=IwAR2NRY3OV5e_IRNEKJ8y4SVCVyqWqXK2mBLsRygl9EjoLXIcMkwiQlEpZmI

    Thursday, April 16, 2020

    Čuvaj se žurbe, jer ona uvek dovodi do kajanja: onaj koji žuri govori pre nego što sazna, odgovara pre nego što nešto shvati, odluči pre nego što proveri, kudi pre nego što se u nešto uveri.

    Pročitajte više: http://edukacija.rs/izreke-i-citati/narodne-poslovice/araps


    Одговор Хрвата другосрбијанском глумцу Цветковићу:

    У Србији су Хрвати привилеговани, у Хрватској Србе туку

    "Недавно је за један хрватски портал глумац Светозар Цветковић причао о „трауми“ коју је 1991. доживио гледајући тенкове који су пролазили кроз Београд. Прије него што се осврнем на његове изјаве желим нагласити да о њему не знам ништа, овдје је узет само као школски примјер ставова које дјеле многи људи у Србији, понајвише другосрбијанци. Можда је човјек приватно ок, али оно што је недавно изрекао заслужује бар анализу.
    Цветковић каже:
    „Сећам се како сам 1991. године у Београду видео како тенкови иду према Хрватској, непрегледне колоне и заглушујуће буке. Неки су им и цвеће бацали.“
    Да ли ти Цветковићу знаш зашто су ти тенкови кренули, не како ти казеш на Хрватску, него у деблокирање касарне у Вуковару? Да ли знаш да су хрватске паравојне јединице по Вуковару, а и другдје убијела цивиле и рочну војску, дјецу, од 17, 18 година? Да ли знаш да је злочинац који је у Сплиту 6.5.1991. давио малог Македонца на тенку у Хрватској и данас слављен као херој? Јеси ли икад чуо за масакр рочника ЈНА на Коранском мосту у Карловцу? То ти Кандићка, Бисерко, Милићка и жене у црну нису причале? ЈНА је била службена војска међународно признате државе Југославије, како је требала реагирати на ликвидације цивила, својих рочника и блокаде касарни?
    Како је уопће дошло до тога да тенкови крену из Београда, тенкови ЈНА коју је водио Хрват по мајци, рођен у Хрватској, ожењен Хрватицом, а деклариран као Југославен? У ЈНА тада сједе и многи Хрвати, у тим тенковима је било и војника Хрвата. Хрватске паравојне јединице држале су касарну ЈНА у Вуковару 20 дана у потпуној блокади, без струје, хране и воде. Погинули рочници нису могли бити покопани ради хрватских снајпера, па се, како је било љето већ осјећао смрад лешева. Туђман је одбио захтјев ЈНА да се касарна деблокира или да се бар дозволи покапање лешева. И тек тада, тенкови ЈНА крећу у деблокаду, ти тенкови који су теби били траума, а за многе српске (па и несрпске) цивиле у Вуковару спас..
    Цветковићу, је ли рат почео кад су тенкови кренули у деблокаду? Само тако, један дан лудим Србима дошло да се играју рата? Или су 1990. године у Хрватској на изборима побједили клеро-фашисти који су Србе избацили из устава, престали слати новац за опћине са српском већином из републичког прорачуна, почели отпуштати Србе са посла, тјерати их из кућа, а онда од почетка 1991. и убијати.
    Да су ти тенкови кренули 9 мјесеци раније, кад је хрватски министар обране Шпегељ причао да ће убијати жене и дјецу по кућним праговима, можда би рат био избјегнут. Кад слушам вас другосрбијанце помислим да рат није почео зато што су Хрвати разбијали Југославију, него зато што Срби нису мирно пристали на још један Јасеновац и геноцид.
    Цветковић наставља:
    „Ми се не можемо ни 20 година након рата извући из њега. Куд год се окренеш, то тако изгледа. Стално причам како се сећам времена кад сам ишао на море, 1965. године. Имао сам тек седам година. Тада је било пуно Немаца на Јадрану, али нико их није гледао попреко иако су 20 година пре тога водили рат са целим светом. Они су успели у прочишћењу, које је нама потребно.“
    Да ли ти себе сматраш Хрватом кад кажеш нама? Јер прочишћење је потребно Хрватима. Они на свадбама пјевају пјесму „Јасеновац и Градишка Стара“ која велича усташка клања. Они сваке године славе Олују пјевајући како пију крв четника из Книна. Да ли су се Хрвати попут Њемаца суочили са својом прошлошћу и покајали се за злочине из 2. свјетског рата, и ове од 1991. до 1995.? Наравно да нису, они их славе! И како би Хрвати гледали Њемце попреко кад су им увијек били слуге? Јеси ли гледао снимке уласка нациста у Загреб гдје их дочекује раздрагано мноштво?
    Хрвати су тек од 1944. почели масовно улазити у партизане, кад је постало јасно да је Хитлер поражен, а да ће комунисти бити нови владари Југославије. Али зато, 20 година иза рата Хрвати попреко гледају српске туристе, неријетко их и нападају, док се по Београду хрватски туристи најнормалније шећу. 20 година иза рата Хрвати пребијају српске богослове и разбијају ћириличне табле, док су у Србији Хрвати привилегирани. 20 година иза рата Цеца не може у Хрватску иако је тамо најслушанија пјевачица, а свакакви у Хрватској пропали и заборављени хрватски пјевачи по Србији наступају свакодневно, чак и они који су давали изразито негативне изјаве о Србима. Хрватски музичари се не скидају са српских телевизија, док српских у хрватским у медијима нема, иако су слушанији у Хрватској од домаћих (што је јос један од симптома хрватске схизофреније, слушају оне које мрзе и којима не дају у медије). 20 година иза рата хрватски привредници покуповали су пола Србије, а српским је улазак у Хрватску забрањену. Према томе, којим нама је потребно проћишћење?
    Сљедећа изјава осликава трагичност српских заблуда:
    „Моја генерација је доживела лепоту различитости. Од Титове смрти па до рата био је најлепши период наших живота. Моја генерација није веровала да се може догодити шта се догодило – рат и мржња„
    Док је твоја генерација у Србији причала о различитости и носила Титове штафете, дотле је у Хрватској током читавих седамдесетих и осамдесетих година припреман рат. Католичка црква је уз прешутно одобравање комунистичке партије организирала клеро-фашистичке скупове гдје се скупљао по 100, па и 200 хиљада људи. То је трагедија данашње средње генерације у Србији, они још увијек маштају о Југославији, о братству са онима који их никад нису вољели, којима је Југославија била само прелазна фаза. Једном приликом присуствовао сам разговору млађег Хрвата и Србина средњег генерације у Београду:
    -Јеси ли икад био негдје у иноземству на мору?- пита Хрват.
    -Само у Хрватској, али то не сматрам иностранством, ми смо браћа, за мене је то све и даље Југославија.- одговорио је Србин.
    -Оди у Загреб па то кажи.- мирно одговри Хрват, алудирајући на то да би Србин добио батине кад би то тамо рекао, док је како видимо у Београду то превладавајући став.
    Цветковић завршава свој излив будалаштина изјавом да је он као умјетник дужан бити коректор друштва. Па, друже колекторе (како би рекао покојни Гидра), прво се информираји и образуј, па онда буди коректор, јер си овако само колектор другосрбијанских фекалија...."

    Аутор: Мислав Хорват (Политички коментатор)




    Vakcine kupljene u Kini. Sigurno sa nano-čipovima koji treba da budu ubačeni u naš organizam "zbog zaštite od Korone"!

    Pre godinu dana, Srbija je od kompanije HUAWEI otkupila na hiljade kamera HD rezolucije, što je bio uvod u ova trenutna dešavanja.

    5G mreža se uvodi u Srbiji i od prošlog vikenda funkcioniše u Beogradu.

    Suma sumarum

    U Kini je uveden sistem apsolutne diktature i kontrole građana. Šta VAKCINA, HUAWEI kamere, 5G mreža, LONČAR i KINA imaju zajedničko?! Odgovor je u prvoj rečenici ovog pasusa!!

    1. VAKCINA SADRŽI NANO-ČIP, gotovo sigurno.

    2. 5G mreza omogućava vaše lociranje i prepoznavanje lica (face recognition), tako da u svakom momentu mogu vas pratiti i locirati vas preko HUAWEI kamera koje služe za (face recognition) . Isto tako 5g mreža jedina nema fiksnu frekfenciju i može da oscilira u frekfenciji, tako da po potrebi može biti iskorišćena kao vrlo jako i moćno oružje protiv "neposlušnih građana" i isto tako za razbijanje demonstracija. Zato se 5g antene postavljaju blizu jedna drugoj, kako bi po potreebi mogli izazvati visoku frekfentnost Elektromagnetnog zračenja. Reakcije mogu biti, bolovi, osećaj pečenja, mučnine, halucinacije, teško disanje i uopšte raznorazne tegobe.

    3. HUAWEI KAMERE se postavljaju jako blizjedne od drugih, 200 - 300 metara max. To su HD kamere izuzetne rezolucije i kvaliteta sa ogromnim kapacitetom skladištene memorije. Direktno su povezane 5g tehnologijom i jedna bez druge su beskorisne za sistem.

    4. LONČAR - uveo protivustavno obavezno vakcinisanje!! Spovodi plan potpunog praćenja i kontrole građana. Vakcina dobijena iz Kine.

    5. KINA - Kineske vakcine, Kineske kamere, Kineski model diktature, Kina je među prvima uvela 5G mrežu i od svojih građana napravila robove, kiborge!

    DA LI SRBIJA ŽELI OVAKAV SCENARIO?!
    AKO BUDE OVAKO LETARGIČNA NA OVAKVA DEŠAVANJA, ONDA I TREBA DA ŽIVIMO JOŠ GORE! DO POTPUNOG POROBLJAVANJA SEDITE U KUĆAMA. KAD ĐAVO POKUCA NA VRATA, BIĆE KASNO DA SE OSVESTITE!!!
    Što se tiče velikog reda Iluminata u jedinstvenoj zemlji i svijetu, ovo je otvorena prilika da se pridružite bratstvu Iluminata gdje možete oporaviti svoje izgubljene snove, kao i gdje možete vidjeti svjetlo bogatstva i sreće bez žrtvovanja krvi , I mi također plaćamo iznos od 550.000 dolara kako bismo pozdravili sve nove članove kada se pridruže bratstvu, kao i dom izbora i lokacije s ulaganjima, zajedno s ovom šansom u životu da bude slavna.

    PREDNOSTI DAJU SE NOVIM ČLANIMA KOJI SE PRIDRUŽUJU.
    1. Novčana nagrada od 550.000 USD.
    2. Novi uglađeni san CAR vrijedan 150.000 USD
    3. Kuća iz snova kupljena u zemlji po vašem izboru.
    Mjesec dana s pet najboljih u svijetu.
    Čelnici i pet najpoznatijih osoba na svijetu. Ako ste zainteresirani, molimo kontaktirajte agenta putem: +2348026905065
    ReplyDelete
    --------------------------------------------------------------------------------
    ISTINA I LAŽ

    Jednom davno susrele se istina i laž. Laž je pozdravila istinu govoreći joj: "Danas je dobar dan." Istina se osvrnula oko sebe, pogledala u nebo i doista je dan bio dobar. Neko su vrijeme šetale zajedno, sve dok nisu stigle do velikog izvora vode. Laž je umočila ruku u vodu i okrenula se i rekla: "Lijepa i topla voda", želiš li da plivamo zajedno. Istina je opet bila sumnjičava. Umočila je ruku u vodu i ona je bila zaista topla. Njih dvije su plivale ​​jedno vrijeme, kad je iznenada laž izašla iz vode, obukla odjeću istine i nestala.
    Istina se naljutila i izašla je gola iz vode, skrivala se svuda pokušavajući pronaći laž da joj vrati odjeću. Svijet koji je vidio golu bio je ljut i osudio je na sram. Jadna istina, posramljena, okrenula se i otpuzala prema izvoru, zauvijek.

    Od tada, laž putuje svijetom, odjevena kao istina, zadovoljavajući svjetske potrebe, a svijet nikako ne želi vidjeti golu istinu.




    Mladi se neće vratiti na sela. Pre svega, žene su te koje ne žele da se vrate na selo. Nema interesa, poljoprivreda je devastirana. Mladi neće na selo dok se ne stvore isti uslovi žvota i rada kao u gradovima. To znači da selo mora da ima i auto-mehaničara, i kozmetičara, i kafanu, i igralište, da ima i ostalih delatnosti osim poljoprivrede. Seljak ne služi samo da bi proizvodio hranu, on je osoba koja bi trebalo da ima život dostojan čoveka. Neophodna je kompletna reforma Srbije, i socijalna, i agrarna, kao i sve vrste reformi.




    PORED LJEPOTE KOJU BOSNA IMA NJENE ŽENE SU ONO NAJLJEPŠE


    Ko je iz Bosne teže primijeti razliku bosanskih žena u odnosu na ostale.
    Vjerovatno zato što ih gleda svaki dan i u svakoj traži nešto posebno, a malo primjećuje šta je sve zajedničko svim Bosankama. 

    Ali kad neko dođe sa strane, ko se zagledao u nekoliko njih i ko je volio ili voli Bosanku, reći će da ima rezlike.

    Biće fasciniran i očaran njihovom jednostavnošću, bosanske žene se razlikuju po govoru što nekom sa strane prvo upada u oči, kad svoj govor onako razvuku pa zbog toga svakom izmame osmjeh na licu.

    Milica nije Milica već Mil’ca, Bosanke naglašavaju neke druge glasove pri izgovoru od onih na koje smo navikli.


    Njihova toplina u pristupu kao da bi te odmah vodile kući, ne u krevet
    nego da te zbrinu, nahrane i napoje. Čini se da im mnogo više radi srce nego glava.

    Ako neka žena zna da ušuška muškarca onda je to Bosanka.

    Imaju nešto brižno i kućevno u sebi pa koliko god se trudile da budu moderne iz njih izvire ono tradicionalnito, domaće i svakom drago. Njena pojačana emocionalnost za muškarca svakom prija

    Bosanke nose u sebi drugarstvo, prijeljstvo, povjerenje koje nije baš tako primetno na drugim mjestima.

    One često nemaju uštirkanost zagrebčanki ili prepotentnost beograđanki
    ali imaju neku svoju toplinu kojoj je teško odoljeti.

    Kada se nađu negde gde su ljudi sa svih strana svijeta, sa ponosom i posebnim naglaskom izgovore ono da su iz Bosne, kao da to treba nešto posebno da znači.
    Koliko god im je podijeljena one se ponose svojom zemljom.

    Bosanke su jako seksi ali bez pretjeranog feminizma.

    Nigde, kao tamo u Bosni, nećete sresti prirodnije žene, onu glad za muškarcem
    iskonsku, pravu, bez foliranja i pretvaranja.

    Koliko god znaju da žive i za sebe, manje od svih mogu bez drugih, zato su
    društvenije, povezanije i lakše se uklapaju u svako društvo.
    U njima ima nečeg prkosnog, zbog čega ne daju na sebe i želje da se mnoge stare vrijednosti održe. Sve to je urezano u njihova bića što pokazuje da su korijeni nekih prošlih vremena i uticaja mnogo dublji nego na drugim mjestima.
    To im daje posebnu toplinu i nježnost.


    Bosanke nisu srećnije od drugih žena, možda nisu ni nesrećnije ali kao da sve u sebi nose neku pojačanu patnju. Da li zbog ratova kroz koje su prolazile i velike potrebe za mirom ili možda zbog svoje lične sudbine i potrage za srećom?

    Koliko god da je tuge u njima još više imaju snage izdržljivosti i nepokolebljivosti da se snađu gdje god se nađu.

    Niko vas ne može voljeti kao Bosanke i nigdje se nećete osjećati tako važno kao muškarac u Bosni.
    Ne znam zašto, kao da one imaju nešto što druge nemaju i kao da znaju nešto što druge ne znaju, da ti priđu, ugode i daruju toplinu koja na drugim mjestima izostaje.

    Zato posebno volim Bosanke, prepoznam ih na ulici, one koje lično znam i one koje ne poznajem, po crtama lica, po nečemu što one imaju a druge nemaju.


    Ko nije volio Bosanku kao da nije volio uopšte. I koga nije voljela Bosanka kao da nije bio voljen uopšte.

    Kad bi me neko pitao  kako znam, rekao bih, jednostavno znam.

    I da, nevažno je da li se zove Sandra ili Emina Marija ili Erna Sanja ili Lejla, Esma ili Asja.
    Bosanka žena je bosanska žena. Ko nije volio i upoznao bosansku ženu kao da nije volio ni Bosnu ni ono najlepše od Bosne, njene žene.





    NOAM ČOMSKI: IZBORI NA BALKANU SU BESKORISNI- NACIONALNE VLADE IONAKO NE SLUŠAJU NAROD I RADE ONAKO KAKO IM KAŽE EVROPSKA UNIJA

    Profesor Noam Čomski, poznati američki filosof i književnik tokom predavanja na Globalnom medijskom forumu (GMF) u Bonu rekao je da u “današnjem kapitalističkom sistemu obični narod niko ne pita ništa”.
    "U nekim evropskim zemljama mijenjala se vlast, ali je ekonomska politika ostala ista. Nacionalne vlade nastavljaju smanjivati socijalne troškove i podižu poreze, bez obzira što narod o tome mislio”.


    Istaknuo je da su “izbori postali beskorisni jer vlade rade ono što od njih traži EU”.

    “Nacionalne vlade bespogovorno provode ekonomske direktive Evropske komisije, i izbori su postali skoro besmisleni. Cijela ta situacija podsjeća na zemlje trećeg svijeta kojima upravljaju moćne međunarodne financijske institucije”, rekao je Čomski.

    Napomenuo je da je briga vlasti o sigurnosti jedan veliki mit osmišljen kako bi vlasti uvećale svoju moć.

    “U današnjoj kapitalističkoj demokratiji, prava i potrebe građana su postali beznačajna i sporedna briga. Nacionalne vlade govore o zabrinutosti, o nacionalnoj sigurnosti, ali to je stvoreni mit. Glavni cilj nacionalnih vlada je da uvećaju vlastitu moć”, tvrdi američki profesor.

    Nema slobodnih medija

    Čomski smatra da u Americi ne postoji “istinska sloboda medija koji bi krititikovali politike američkih vlasti”.

    On je istakao da u današnjem svijetu PR timovi političkih stranaka pokušavaju manipulisati građanima kako bi došli na vlast.

    “PR ekipe danas imaju ulogu da degradiraju demokratiju. Ne smijemo zaboraviti da samo dobro informisani birači donose dobre odluke. Cilj PR-a u izbornim kampanjama je da dezinformišu birače koji onda donose iracionalne i pogrešne odluke.

    PR je iz komercijalnog marketinga stigao i u politiku. Kada uključite TV, vidite da se reklamama pokušavaju dezinformisati potrošači kako bi krenuli u masovnu i iracionalnu kupovinu”, rekao je Čomski.

    Nađimo se, tamo gdje si ti juče stala u pola misli, tamo, gdje sam ja zaćutao u pola riječi. Znam da ćeš danas sijati kao Sunce, nema veze što padaju kiše. Tvoja i moja duša će biti kao Sunce, i to baš danas, i to baš u inat svemu što ne valja. Neću dozvoliti da bilo šta bude tmurno čak ni kad je nebo sivo. Gledaćemo u nebo i uvijek vidjeti dugu.
     
    Zlatnim vremenom nazivamo ono doba kad zlata uopšte nije bilo.
    Sretnim vremenom nazivamo vrijeme kada smo svega najmanje imali.
    Šta je to sa nama danas? 


    Dno ostaje dno i kad čašu okreneš naopako, tada je samo privid da je dno postalo vrh.

    Ne treba se uzbuđujete zbog onoga što ljudi pišu. Sve je to malenkost prema onome što misle, i što rade, i šta su sposobni da urade!

    Kad bi ljudi bili poput cvijeta, on ne cvjeta da bi bio viđen. On cvjeta zbog samog sebe, a ne zbog drugih.

    Sve što sam naučio o životu može se svesti na tri riječi, život ide dalje
    Možeš proputovati čitav svijet da nađeš sreću. Ako je ne nosiš sa sobom, nećeš je naći.

    Čudesna je stvar govora očima u njemu nikada nema gramatičkih grešaka. Pogledi su savršene rečenice.


    Neka ti sude. Neka te pogrešno shvate. Neka te ogovaraju. Njihova mišljenja nisu tvoj problem. Ti ostani ljubazan, predan ljubavi i slobodan, autentičan, svoj. Bez obzira što ti učine ili kažu, nemoj sumnjati u svoje vrijednosti ili svoje istine. Samo nastavi kao što već i radiš.

    Mnogo je ljudi koji znaju čitati a mnogo manje onih koji razumiju pročitano. Samo rijetki znaju napisati valjano štivo i te rijetke nazivamo književnicima.

    Ako želiš biti mudar, nauči razumno pitati, pažljivo slušati, mirno odgovarati. I prestani govoriti kad se nema više ništa reći.

    Iskrenost je stil života koji je na dohvat ruke ali ga ljudi rijetki koriste.


    Nikad nije lako a pogotovo u današnje vrijeme biti dobar čovjek jer ljudi samo gledaju kako to da iskoriste.

    Prljavo oko oduvijek je vidjelo prljav svijet a čista duša ga je oduvijek stvarala čistim.

    Nema mira u onome ko sanja pogaziti ružu.

    Ponekad si toliko zapleten u jučer i sutra da niti ne primjetiš da dan prolazi.

    Put nije uvijek lagan, ali baš kad postane teži, otkriješ da si jak.



    Васкрс (стсл. въскръсъ, ређе и донекле арх. Велигдан) или Ускрс, највећи је хришћански (црквени) празник којим се прославља Исусова победа над смрћу — васкрсење. По хришћанском веровању, то се десило трећег дана после његове смрти, укључујући и дан смрти: тј. прве недеље после Великог петка. То је покретни празник и празнује се после јеврејске Пасхе (хебр. pessach) у прву недељу после пуног месеца, који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње. Код источних хришћана, Васкрс најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја, а код западних хришћана увек пада између 22. марта и 25. априла.
    Из историјских разлога (да датум Васкрса за све православце одређује Јерусалимска патријаршија, која се и даље држи јулијанског календара), и цркве које иначе користе новојулијански календар, као што су Грчка, Румунска и др. славе Васкрс по Православној пасхалији (начин одређивања датума празновања Васкрса), и нема везе ни са јулијанским ни са грегоријанским календаром.












    Епидемија је појављивање (ширење) болести међу једном популацијом. Тако је на пример један одређени проценат оболелих од грипа сасвим нормалан. Чим број оболелих пређе једну одређену границу (код грипа је то 10%) може се говорити о епидемији. Епидемије које прелазе државне или чак континенталне границе називају се пандемије.





    Čitam i slušam kako ljudi govore da će poslije Corone sve biti drugačije. Vjerovatno je to glasno izgovaranje želja jer su mnogi shvatili da sada nije sve kako treba i kako bi željeli živjeti. Da li smo se zapitali koliko smo sami spremni promijeniti nešto kod sebe da bi nam se nade i želje ostvarile? Možda će se neke stvari promijeniti ali nekako ne vjerujem da će se promijeniti ono čemu se nada većina građanstva, da će lakše raditi, dosta zarađivati da će imati više prava.... Za nas je ova kriza velika ali je mala za svjetske moćnike i vjerovatno je režirana u njihovoj kuhinji. Opet će oni zveckati oružjem, opet će slati svoju armadu da zavodi "demokratiju" u zemljama gdje ima prirodnog bogatstva, uvodiće sankcije i pokoravati nedužne narode. Zaboraviće da imaju mnogobrojne proleme u vlastitoj zemlji, zaboraviće da nisu imali gdje smjestiti vlasite bolesnike već u šatore, da im je Iljušin donosio pomoć. Već sad se vidi da oni nisu uplašeni. Tramp je javno rekao da ni masku neće nositii da to ne moraju činiti ni drugi. Merkelovu već dugo niko nije vidio, ne oglašava se, ne želi u javnost, Makron i Džonson takođe. Već sad se vidi da su njima važniji njihovi planovi, ubiranje profita i zarade od pomoći stanovništvu.
    Biće drugačije za obične ljude, radnike, za sve one koji na svojim plećima nose teret svih ekonomija svijeta. Biće im drugačije, biće im teže jer će morati raditi više a zarađivati manje da bi bogati namirili ono što su izgubili.



    TESLA

    Unatoč prepirkama o Teslinom podrijetlu, Tesla, Srpske nacionalnosti, je rođen u Smiljanu u Lici, 10.07.1856., u regiji Austrougarske (Vojne Krajine – Austrougarske, koja je 1881. pridružena Banovini Hrvatskoj kao Ličko-Krbavska Županija. Op. Ur.), u kojoj je tada živjelo većinom Srpski živalj, a koja se danas nalazi u modernoj Hrvatskoj.
    Tesla je bio sin pravoslavnog svećenika. Imao je mogućnost čitati o mnogim temama zahvaljujući očevoj osobnoj biblioteci. Kao mladi dječak, pratio je svog oca na putu u Rim, gdje je imao prilike čitati mnoge manje poznate radove i knjige koje su se nalazile u Vatikanskoj znanstvenoj knjižnici.
    Nakon što je završio studije inženjerstva i fizike na Politehničkoj školi u Gracu , Tesla je nastavio svoje školovanje na Sveučilištu u Pragu. Od početka je pokazao nevjerojatnu sposobnost u rješavanju mehaničkih i znanstvenih problema, naročito u dijelu elektriciteta i aplikacija proizvodnje električne energije.





    SRPSAK DIJASPORA

    Čitam ovih dana na raznim portalima koji uglavnom kritikuju vlast u Srbiji i mjere koje je uvela kako bi spriječila širenje Corona virusa i koji se predstavljaju kao zaštitnici srpske dijaspore. Ima i značajan broj pojedinaca koji čine to isto pišući statuse ili komentare na društvenim mrežama.
    Vidim da jedni i drugi ne znaju šta znači ta riječ a još manje koja je i kolika srpska dijaspora.
    Pokušajmo to razjasniti.
    Za pogrešno korištenje ovog termina nisu odgovorni samo oni koji to danas čine već i mnogobrojni koji su to činili decenijama unazad. U svom neznanju oni miješaju pojmove dijaspora i radnici na privremenom radu u inostranstvu ili gastarbajteri kako ih često nazivamo.
    Riječ dijaspora je grčkog porijekla i u bukvalnom prevodu bi značila -rasuto sjeme- ali ovo je i pored slikovitog prevoda manje važno od onoga ko je u stvari prava srpska dijaspora?
    Dakle, ljudi koji su otišli u neke zapadne i istočne zemlje da bi tamo radili ne predstavljaju dijasporu već radnike, građane Srbije ne privremenom radu (gastarbajteri). Oni su državljani Srbije sa stalnom adresom. Uprkos činjenici da je veliki broj naših građana legalno regulisao svoj status u zemlji gdje radi to ga ne svrstava u dijasporu. Oni glasaju u našoj zemlji, plaćaju porez na kuću, zemlju i imovinu koju posjeduju, po svim pravima su izjednačeni sa građanima koji žive u Srbiji.
    Ko je dijaspora?
    Dijaspora su naši ljudi koji su stalno, naglašavam, stalno a ne privremeno naseljeni na teritoriji neke druge države i njihovi su državljani mada ima i onih koji se nisu odrekli srpskog državljanstva ako od njih to nisu zahtijevali. Većina misli da se ovaj termjin odnosi na ljude u Americi, Kanadi, zapadnoj Evropi, Australiji i Novom Zelandu ali to nije tačno. Istina je da su naši ljudi koji stalno žive u navedenim zemljama dio dijaspore ali najbrojnija srpska dijaspora je u Rumuniji, Mađarskoj, Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori, Makedoniji. Zbog, nekad zajedničke države, ljude koji žive u bivšim republikama Jugoslavije ne doživljavaju svi kao dijasporu pa ovo malo unosi zabunu u korištenje ovog termina.
    Nismo mi jedini koji ima dijasporu, imaju to i mnogobrojni drugi narodi. Dakle, onaj ko želi predstavljati srpsku dijasporu mora znati da to uključuje sve naše ljude u bivšim jugoslovenskim republikama kao i one u Mađarskoj, Rumuniji, zemljama zapadne Evrope i prekomorskih zemalja ali ne ljude na privremenom radu već one koji su tamo stalno i trajno nastanjeni.  



    Santа Maria della Salute

    Oprosti, majko sveta, oprosti,
    što naših gora požalih bor,
    na kom se, ustuk svakoje zlosti,
    blaženoj tebi podiže dvor;
    prezri, nebesnice, vrelo milosti,
    što ti zemaljski sagreši stvor:
    Kajan ti ljubim prečiste skute,
    Santa Maria della Salute.

    Zar nije lepše nosit lepotu,
    svodova tvojih postati stub,
    nego grejući svetsku grehotu
    u pepô spalit srce i lub;
    tonut o brodu, trunut u plotu,
    đavolu jelu a vragu dub?
    Zar nije lepše vekovat u te,
    Santa Maria della Salute?

    Oprosti, majko, mnogo sam strado,
    mnoge sam grehe pokajo ja;
    sve što je srce snivalo mlado,
    sve je to jave slomio ma’;
    za čim sam čezno, čemu se nadô,
    sve je to davno pepô i pra’,
    na ugod živu pakosti žute,
    Santa Maria della Salute.

    Trovalo me je podmuklo, gnjilo,
    al’ ipak neću nikoga klet;
    šta god je muke na mene bilo,
    da nikog za to ne krivi svet:
    Jer, što je duši lomilo krilo,
    te joj u jeku dušilo let,
    sve je to s ove glave, sa lude,
    Santa Maria della Salute!

    Tad moja vila preda me granu,
    lepše je ovaj ne vide vid;
    iz crnog mraka divna mi svanu,
    ko pesma slavlja u zorin svit;
    svaku mi mahom zaleči ranu,
    al’ težoj rani nastade brid:
    Što ću od milja, od muke ljute,
    Santa Maria della Salute?

    Ona me glednu. U dušu svesnu
    nikad još takav ne sinu gled;
    tim bi, što iz tog pogleda kresnu,
    svih vasiona stopila led,
    sve mi to nudi za čim god čeznu’,
    jade pa slade, čemer pa med,
    svu svoju dušu, sve svoje žude,
    – svu večnost za te, divni trenute! –
    Santa Maria della Salute


    AMERIKA LIKVIDIRALA VIŠE OD 20 MILIONA LJUDI OD DRUGOG SVETSKOG RATA.



    Operation Enduring FreedomSAD su od Drugog svetskog rata likvidirala više od 20 miliona ljudi u 35 „zemalja žrtava“, uključujući bivšu Jugoslaviju, navodi se u studiji koju je objavio kanadski Centar za istraživanje globalizacije /Centre for Research on Globalization/.
    Osvrćući se na bivšu Jugoslaviju, u tekstu se navodi da nakon raspada SSSR-a Jugoslavija više nije bila od koristi Vašingtonu, i SAD i Nemačka uložile su trud da socijalističku ekonomiju te zemlje zamene kapitalističkom, prevashodno po principu „zavadi pa vladaj“.
    „Među različitim delovima bivše Jugoslavije postojale su etničke i verske razlike kojima su SAD manipulisale i koje su iskoristile u cilju izazivanja nekoliko ratova koji su doveli do raspada zemlje“, navodi se u tekstu.
    Od 1990-tih Jugoslavija se raspala na nekoliko nezavisnih država, koje su zbog svojih smanjenih prihoda, a uz saradnju Centralne obaveštajne agencije /CIA/, postale marionete u rukama kapitalističkih zemalja.
    „Raspad Jugoslavije izazvale su prevashodno SAD“, navodi se u tekstu.
    U studiji se navodi da su američke vojne snage direktno odgovorne za smrt između 10 i 15 miliona ljudi tokom ratova u Koreji i Vijetnamu i Iraku. Među žrtvama Korejskog rata su i Kinezi, dok ratovi u Vijetnamu uključuju i žrtve u Kambodži i Laosu.
    Američka javnost verovatno nije svesna ovih podataka i nije upoznata sa ratovima za koje su odgovorne SAD.
    Ističući da su bukvalno svi delovi sveta bili meta američke intervencije, u tekstu se navodi da je Vašington, takođe, odgovoran za smrt između devet i 14 miliona ljudi u Avganistanu, Angoli, Kongu, Istočnom Timoru, Gvatemali, Indoneziji, Pakistanu i Sudanu.
    Zaključak je da su SAD odgovorne za smrt između 20 i 30 miliona ljudi u ratovima i sukobima širom sveta.
    Porodicama i prijateljima žrtava ne znači puno da li su njihovi najdraži poginuli u američkoj direktnoj vojnoj akciji, ili akciji njihovih „pulena“ ili na neki drugi način kao što je ekonomski pritisak SAD na određenu zemlju.

    „Od suštinske je važnosti da Amerikanci saznaju više o ovoj temi kako bi počeli da uviđaju i razumevaju bol drugih. Ne sme se dozvoliti da se za SAD kaže isto što i za Nemce nakon Drugog svetskog rata, a to je da su oni ‘odlučili da ne znaju




    Kada sam prije par dana postirao poruku a namijenio je zapadnjacima da dođu u Srbiji, da se najedu zdrave hrane, napiju bistre vode, da uživaju u prirodni ljepotama, da vide gdje su stasale djevojke i momci koje njihove redovno pobjeđuju u raznim sportovima, da vide zemlju i ljude koji su izrodili Teslu, Pupina, Milankorvića i t.d. javila se jedna Hrvatica sa namjerom da dokaže kako sve što sam napisao nije tačno. Kao uporište svojim dokazima, između ostalog, je navela da je Tesla rođen u Hrvatskoj u selu Smiljanu. Ovo je momenat na koji želim staviti akcenat. Pitam se da li će ta žena i većina Hrvata nekad shvatiti da Tesla nije rođen u Hrvatskoj jer tada ona nije ni postojala već u Austro-Ugarskoj carevini ali da to ne mijenja činjenicu da je on rođen i živio kao Srbin i da prihvatanjem američkog državljanstva nije promijenio nacionalnu pripadnost. Ni jednom čovjeku mjesto rođenja ne određuje nacionalnost već njegovo porijeklo, roditelji, njegovi preci, maternji jezik, njegovi geni ali svaki pojedinac ima pravo i može da svojom odlukom promijeni nacionalnu pripadnost kao i vjersku što Tesla nikad nije učinio. Dokaza o Teslinoj nacionalnosti je mnogo a jedna od njih je i ova poštanska marka štampana u Americi 1956. godine povodom stogodišnjice Teslinog rođenja.
    Postavio bih pitanje Hrvatima koji pokušavaju dokazati da je Tesla Hrvat da odgovore koje bi nacionalnosti bio neki njihov čovjek da je rođen, recimo u vozu u međugraničnom prostoru Holandije i Belgije ili na brodu u vodama Foklanda? Da li bi on bio Holanđanin, Belgijanac ili Foklanđanin ili bi ostao Hrvat?


    PORUKA NIJEMCIMA, FRANCUZIMA, BRITANCIMA, AMERIKANCIMA I OSTALIM ZAPADNJACIMA

    Znam da je smatrate malenom, primitivnom i jadnom i uprkos tome pozivam vas da dođete u Srbiju da se najedete mesa, pršute, kajmaka, čvaraka, prebranca, mućkalice, proje od brašna mljevenog na vodenici potočari, dođite da se napijete hladne, bistre vode, domaće šljivovice, jeftinog vina boljeg od onoga koje proizvodite u pokrajinama Šampanj ili Toskani. Dođite da vidite kako Srbi slave slavu, kako goste ne dočekuju, kao vi, sa senvičom već sa ražnjem, kako svadba traje duže od tri dana. Dođite da vidite srpske crkve i manastire da se uvjerite kako je svaka srpska taraba starija od vaših država. Dođite i uvjerite se koliko je "primitivan" narod koji je izrodio Teslu, Milankovića, Pupina i .....Dođite da vidite gdje su rođeni i odrasli svi momci i djevojke koje vše potuku kad god im izađu na crtu u tenisu, košarci, vaterpolu, odbojci.....
    Dođite i ušivajte, uvjerite se koliko smo mi Srbi "blesavi" pa vas dočekujemo kao najmilije goste, opraštajući vam sve ucjene, laži, mržnju, bombardovanje.....
    Dođite da osjetite šta je srpska duša i gostoprimstvo pa ako i poslije toga budete imali obraz da nas pljujete, kažnjavate i smatrate manje vrijednim, mi ćemo vam i to oprostiti a vi to, naravno, nikad nećete moći razumjeti.

    ZA KOGA SE ODLUCITI ?
    Posto se priblizavaju izbori u Srbiji,dadoh sebi slobodu da iznesem svoje misljenje u vezi sa tim vaznim dogadjajem koji nam nece doneti lagodniji zivot i poboljsanje ali ce nas muciti i gnjaviti u narednih nekoliko godina.Svaki gradjanin nase lepe Srbije postavlja sebi pitanje, za koga ce glasati ? Vecina glasaca,verovatno,nece izaci na glasacka mesta a oni koji izadju,za koga god glasaju trebaju znati da ce izabrati iste koje su i do sada birali.Kako to,mozda ce se upitati neko ? Na ovo pitanje je lako odgovoriti. Kao i do sada,pobedice,Boris,Vojislav,Ceda,Vuk,Dinkic,Nikolic, Vucic,Velja,Palma,Dacic i pomalo Rasim.Kod nas su jednako na vlasti pozicija i opozicija.U bilo kojoj stranci da se nadju oni uvek pobede.Zasluzili su to jer su nam u poslednjih dvadeset godina pokazali kako umeju vladati.Da ne umeju, nas napaceni narod,kako su nas bas oni prozvali,bi ih do sada smenio.Verovatno su oni u pravu kad nas tako nazivaju,samo su malo zaboravili svetle primere Miskovica,Beka i ostalih kojima je jedina patnja drzanje, na plecima,svojih preteskih bankarskih racuna.Kad ne mogu sami dobiti dovoljno glasova oni se ,lepo,udruze i proglase sebe za pobednike.Oni koji ni teoretski ne mogu dobiti glasove ,unapred su izabrani kao predstavnici nacionalnih manjina. Ipak,pred dilemom ce se naci oni koji odluce potrositi malo svog vremena odlaskom na glasacka mesta. Mogu li zamisliti vece nevolje ako se odluce dati svoj glas Tadicevima koji su unistili ono malo privrede sto je preteklo od njihovih prethodnika.Katastrofalnom spoljnom politikom,vlastiti narod pokusavaju ugurati u evropsku uniju,brod koji tone.Jedan od njihovih glavnih kreatora,Djelic,nece se naci na glasackom listicu jer se svojim dodvoravanjem ubacio na dobro placeno mesto funkcionera E.U.Seticete se da je slicno uradio i Svilanovic nekoliko godina ranije. Da glasaju za Dinkiceve posle svih prevara o isplacivanju novca za deonice,otvaranju novih radnih mesta.Uradio je on i unapredio neke planine izgradnjom ski-liftova.Sta ce covek,voli da skija a niko se pre njega nije pobrinuo gde ce se "elita" okupljati tokom zimskih meseci. Da glasaju za mrgodnog Nikolica i nadobudnog Vucica cija je najveca tekovina izdaja vlastitog vodje i ucitelja koji ih je stvorio.Najveci nacionalisti se preobrazili u najvece demokrate.Jeste,al' u persunu.Sad im se pridruzili Kostunica i Velja pa je neizvesno ko ce koga prevesti zednog preko Morave dok ona bude plavila sela i gradove.Za to se nece sekirati ni Palma koji je osim zirafe u dosadasnjoj vladavini dobio dodatnih 100 kg.vlastite tezine i njegov saborac Dacic.Prati on Palmu u stopu po seoskim vasarima i slavama pa se i njegova telesna tezina znatno uvecala od silnih krkanluka.Jagnjetina i prasetina su jedine dve zajednicke programske tacke koje vode istom cilju,osvajanju vlasti. Tesko da ce se odluciti da glasaju za Vuka i Cedu jer oni sami svojim izdajnickim ponasanjem rade protiv naroda i sebe.Uvek sam se pitao kako broje te glasove,odakle njima i ono malo sto dobiju kad na njihovim stranackim konvencijama ima vise stranih gostiju i nevladinih organizacija nego njihovih clanova? Mozda bi pravo resenje bilo stvaranje nove stranke ili glasanje za radnicke prestavnike,sindikate. Ali ne za ove postojece koji zajedno sa vlastima sede u skupim kabinetima i primaju velike plate.Oni su samo instrumenti vlasti.Potrebno je osnovati sindikat i stranku nezaposlenih radnika koja bi zastupala njihove stvarne interese i koja bi bila najbrojnija u drzavi. Do izbora je ostalo nekoliko meseci.Tesko da ce se nesto promeniti na politickoj sceni.Dakle,kako god gradjani glasaju,lose nam se pise. Kad bi me ozbiljno shvatili,predlozio bih nove liste sa imenima novih kadidata a na njima bi se naslo mesta za Djokovica i ostale tenisere,vaterpolo reprezentaciju,rukometnu reprezentaciju,odbojkase i odbojkasice,atleticare i ostale spotriste koji bi nas,kao i do sada,znali posteno zastupati.Tada bi nam svima bilo bolje....




    СВЕ СТРАНКЕ КОЈЕ СУ УЧЕСТВОВАЛЕ НАИЗБОРИМА У СРБИЈИ СУ ПОБЕДИЛЕ А ШТА ЈЕ ДОБИО НАРОД ОСТАЈЕ ДА ВИДИМО У ВРЕМЕНУ ПРЕД НАМА

    "Победиле су „инвестиције, запошљавање, реформе“, али дојучерашњи први спин доктор Србије одлази у музичке продуценте или економисте деструкције.
    Коначно је победио Ђиласа, али је, као колатералну штету, разбио и странку коју је водио осам година, а себе довео у позицију да зависи од добре воље, ако не Вучића, оно макар Чанка.
    Победио је и Чанак, јер је, са „зеленом листом“, у Војводини надгорњао Пајтића.
    Победио је Пастор, јер му изборни резултат гарантује да га будућа влада ни по којим параметрима не може заобићи.
    Победио је и Угљанин, јер је освојио једног посланика више него прошли пут.
    Победио је Риза Хаљими, самим тим што је одлучио да учествује на овим изборима.
    У политичком мазохизму, победили су и радикали, јер су у кампањи инаћења са својим „Јудама“ сасвим близу колективног харикирија.
    Вук Драшковић, Расим Љајић, Велимир Илић и остали Карићи победили су и пре избора, оног часа кад су пресамитили Вучића да им дозволи да и надаље паразитирају на његовим плећима. И томе слично.
    Државотворци и националисти теше се да је победом Вучића (и уз сувеслање Николића) Србија ипак остала на неком старом „патриотском“ курсу.
    Евроатлантски фанатици пак више и не сумњају у то да је Вучић скроз и дефинитивно превеслао на њихову, победничку обалу.
    Победио је и Берлин Ангеле Меркел, јер известилац њене Хришћанско-демократске уније за спољну политику Филип Мисфелдер, после Вучићеве победе, Београду поручује да сада мора даље да буде спроведен план преговора Србије са Косовом „који на крају треба да води до признавања Косова од стране Београда“!
    Ах, да: победио је и Вучић, иако је, његовим језиком казано, заправо изгубио од Мишковића и „тајкунских странака“, јер није дохватио 50 одсто плус један глас, тј. добио је мање од половине гласова оних који су изашли на изборе, а изашло их је нешто више од половине, што значи да има подршку - једне четвртине бирача у Србији."




    ODLOMAK  IZ  MOG ROMANA -MARTINA VREMENA-

    Kada je navršila četrnaestu godinu prvi put je otišla sa tetkom na crkveni sabor, za Petrovdan u Krnjeušu. Spremila se za taj izlazak kako valja. Obukla je sve novo, bluzu i suknju, sve ispeglano i veženo. Kao saliveno je stajalo na njenom vitkom i zanosnom tijelu. I cipele je za tu priliku naručila kod majstora u Petrovcu. Bile su skupe ali tetka nije žalila novac. Trudila se da joj pruži najbolje i najljepše. Kada su stigle pred crkvom je uz zvuke tamburice igralo kolo. Odmah su je svi primijetili, naročito momci, trudili su se stati blizu nje, uhvatiti njen pogled.
    Od majke je nasledila svijetlo lice, umilan i mek glas. Kosa prirodno, valovita i crna kao da se noć u nju sakrila. Savršeno, pravilnih crta lica a oči krupne, kao nebo plave, tople i dubke sa dugim trepavicama. Pune žara, želje i radoznalosti da vide svu ljepotu koju mladalački život nosi. Usne su joj kao ružine latice, nježne i rumene a kada ih razvuče u osmijeh zablistaju biseno bijeli zubi. Na svojoj izveženoj bluzi je otkopčala gornje dugme pa su se ispod nje nazirale čvrste grudi, poput dva fildžana . Kada bi momcima na njih pao pogled od toga im se mutilo u glavi. Tankog struka, lakonoga , hitro je gazila, izgledalo je da ne staje na zemlju. Pored  ljepote kojoj su se svi divili nosila je u sebi neku tajanstvenost , magnetnu privlačnost i fatalnost. Takvu ljepotu Krajina nije vidjela. Plijenila je svojom dobrom i blagom naravi. Kao da težak život , siromaštvo i gubitak roditelja na nju nisu ostavili duboke  tragove. Nekom neviđenom energijom je sve to prevazišla, potisla iz sebe i na lice stavila osmijeh. U njoj nikad nije bilo zavidnosti, ljubomore ili pohlepe da po svaku cijenu dobije ono što želi. Za sve ljude je imala strpljenja i razumijevanja. Nije se ljutila čak ni onda kada su je ogovaraju ili joj nalaze mane. Uvijek spremna da oprosti i razumije, u svakom je tražila i potsticala samo dobro pa je, koliko zbog ljepote, toliko i zbog toga bila neodoljivo privlačna, poželjna i svakom društvu veoma draga. Momci koji su je vidjeli nisu je mogli izbrisati iz glave. U njima je palila vatrenu želju i žudnju koja se nikad nije gasila. Kad bi je jednom vidjeli želili su to ponovo, želili su napojiti svoje žedne oči njenom ljepotom. Budila je u njima snove, potsticala odlučnost da joj se približe i pokušaju osvojiti njeno srce.


    Šetali smo kroz zelenu aleju pravih i visokih topola predivne Šumadije. Proljetnji vjetar nosio je njihove bijele pahuljice kao lak i topao snijeg, zasipao cijeli kraj i stakla na našim kolima. Sve oko nas postajalo je lako i nestvarno, oslobođeno za trenutak nužde da vječito bude i ostane ono što jeste.



    Drage slike iz  moga djetinjstva iskrsavaju i danas ispred mene, manje ili više jasno, rjeđe ili češće, a uvijek neočekivano i lebde koji trenutak pred mojim očima, kao onaj nemjerljivi trenutak iz snova, a zatim iščezavaju, ostavljajući dugo sjećanje i dubok trag istinskih doživljaja.


    Pitala me šta želim a ja odgovarih slobodno i vedro, gledajući joj pravo u oči, da ljepšeg cvijeta od njenih usana nema i ne može biti. Ipak, uzimam nekoliko ruža koje ona, zajedno sa svojim najslađim osmejhom, vezuje u mali buket. Dok njeni prsti vješto slažu i vezuju ruže, ona se jednako smije i gleda me svojim čistim raširenim očima, koje su vedrije nego nebeski vidici. Silno želim i trudim se da sve to što duže traje, da mi bar iluzija ostane od nje.






    Neverna žena - Federiko Garsija Lorka

    Povedoh je do reke
    misleći da devojka je,
    ali udata ona beše.
    Svetog Jaga noć bejaše i
    skoro po dogovoru
    fenjeri su gasili se,
    svici počeče da svetle.
    Iza zadnjih gradskih kuća
    dotakoh joj grudi snene,
    i one se rascvetaše
    ko zumbula kite nežne.

    Slušao sam šuškanje
    uštirkane suknje njene,
    kao kada komad svile
    deset oštrih kama seče.
    Krošnje drveća bez sjaja
    postajale su sve veće.
    U daljini slušao sam
    lavež pasa preko reke.

    Prođosmo pokraj trnja,
    kupinove vreže i trske zelene.
    Ispod kose njene na pesku
    napravi se udubljenje.
    Ja odvezah svoju mašnu,
    ona skide maramu sa sebe,
    ja opasač s revolverom,
    ona jeleke svilene.

    Niti smilje, niti školjke
    nisu kože tako lepe,
    ni kristali mesečevi
    takvim sjajem ne trepere.
    Noge njene bežahu mi
    kao ribe uplašene,
    do pola još uvek hladne
    a otpola sasvim vrele.

    Cele noći jahao sam
    na kobili sedefastoj
    bez dizgina i utege.

    Ne sećam se stvari koje ona reče,
    da obazriv budem,
    pamet nalaže mi i poštenje.
    Prljava od poljubaca
    i od peska pođosmo sa reke,
    dok na vetru ljiljani su
    potezali sablje bele.

    Kao pravi Ciganin 
    ponašah se celo veče,
    najzad, poklonih joj košaru
    sačinjenu od svile trske, meke,
    al u nju se ne zaljubih
    jer udata ona beše,
    a reče mi da devojka je
    kad povedoh je do reke.


     Sreća ne stanuje u velikim kućama, već u malim odajama srca i duše.

    Zaspali smo u jednom svijetu, a u drugom se probudili. Odjednom Pariz nije više romantičan, New York više nije mjesto gdje želi otići masa ljudi. Kineski zid nije više tako značajna tvrđava, a Meka je prazna. Jedan mali nevidljivi je natjerao velikog nosača aviona Ruzvelta da se usidri i iskrca veći dio posade. Teretni Iljušini su postali vađniji od Fantoma i njihovih raketa.
    Zagrljaji i poljupci iznenada postaju oružje, a izostanak posjete kod roditelja postaje čin ljubavi. Odjednom shvatiš da su moć, ljepota i novac bezvrijedni i ne mogu ti osigurati kiseonik za koji se boriš. Svijet nastavlja svoj život i lijep je, samo je stavio ljude u kaveze.
    Mislim da nam Zemlja šalje poruku:
    "Sjetite se da ste moji gosti, a ne gospodari!"


    Nekad smo mi vladali telefonima, služili su nam da prenesemo važne i hitne poruke a sad smo dozvolili da oni vladaju sa nama i uglavnom nam služe kako bi pratili društvene mreže i prenosili nevažne informacije.
    Dobro je imati novac i sve one stvari koje se novcem mogu kupiti, ali ne smijemo zaboraviti da se najvrjednije stvari ne kupuju novcem i da ih moramo njegovati i čuvati.

    Životni darovi dolaze upakovani u teškoće i zahtjeve. Moramo sami otpakovati taj paket da bismo primili mudrost i nagrade koje se u njemu skrivaju.

    U životu biraj osobe s kojima ćeš letjeti, a ne padati.

    Ne treba grditi za loše, već pohvaliti za dobro. Ne treba tući zbog grešaka, već nagrađivati za dobro ponašanje. Ako ti se ne dopada ovaj svijet, učini ga boljim. Ako ti se ne dopada kako se ljudi prema tebi odnose, učini sebe boljim. Ako se ne dopadaš sebi, učini svoju dušu boljom.

    Svi smo mi satkani od puno prećutanog, nešto tajni i poneke laži. Sreća je što uvijek ima onih koji nas prihvate takvima kakvi jesmo.

    Ako te plava nebesa ispunjavaju radošću, ako te cvjetna polja ne ostavljaju ravnodušnim, ako osjećaš kako ti lice miluje blagi vjetar, razvigor, ako ti jednostavne slike prirode govore jasnim jezikom.. budi sretan. To znači da ti se duša puni životnim darovima.

    Šanse se ne dešavaju same od sebe, moramo ih stvarati sami.

    Ljubav i sreću ne dobivaju oni koji odustaju, nego oni hrabri.

    Nema boljeg pitanja od pogleda, ni boljeg odgovora od osmijeha.

    Izbor puta kojim treba ići je važniji od brzine kojom ćete se kretati.

    Kad prođe ova oluja, vjerovatno se nećemo sjećati kako smo je prebrodili.  Nećemo biti sigurni ni da li je prošla ali jedno će biti sigurno, mnogo šta neće više biti isto. Možda se zato oluje i dešavaju. 


    Kod drugih ljudi najčešće prepoznajemo mane koje i sami posjedujemo.

    Razmišljaj o svojim trenucima blagoslova kojih svaki čovjek ima mnogo, a ne o prošlim nedaćama kojih svaki čovjek doživi ponekad.

    Kako bih volio da se zaustavim negdje na velikom polju, pod širokim nebom, i da svu noć gledam kako iznad mene tiho plovi mjesec.

    Najljepše stvari su uvijek tihe. Sretan život je onaj koji se živi mirno.


    Ponekad se i dobar čovjek umori od svoje dobrote. Jer dok je svima bio dobar, sebi je bio najgori.


    Kad činite dobro budite spremni da će se zlo suprotstavljati. To je životna utakmica dobra i zla, poštenja i nepoštenja, istina i laži.... Zato, svom snagom, igrajte utakmicu do kraja.

    Kad se trudimo biti bolji i sve oko nas postaje bolje.

    Dobar čovjek je poput onoga koji hoda po pijesku.
    Ne čuje se, ali tragovi ostaju iza njega.


    Što je čovjek stariji i mudriji sve manje ima želju raspravljati o nebitnim stvarima.

    Ljubaznost te čini lijepom osobom bez obzira kako izgledaš.

    Godine su samo broj. Biti siguran u sebe nikad ne izlazi iz mode.

    Mnogo ljudi kuca na vrata sreće i kad im se otvore tek tada shvate da su kucali iznutra.


    Suprotnost ljubavi nije mržnja, suprotnost ljubavi je ravnodušnost.

    Znate li što rade oni koji su spoznali tajnu srca? Ne dure se. Ne ljute se.
    Ne povrjeđuju.Ne bivaju povrijeđeni. U svemu pronalaze ljepotu i često ćuteći govore.

    Niko ne sudi oštrije od neukog čovjeka. On ne poznaje ni razloge ni protivrazloge a misli da je uvijek u pravu.

    Nema recepta za način života koji bi svakom odgovarao, isto kao što je cipela udobna jednom čovjeku drugog može da žulja. Zato, svako mora tražiti i izgrađivati svoj način.

    Kad nam neko laže mi se ne ljutimo zbog same te laži već zato što mu više ne možemo vjerovati čak i kad govori istinu.

    Ljubav ne možeš kupiti, ali je možeš pokloniti.

    Tvoja vrijednost se ne umanjuje zbog nečije nesposobnosti da je prepozna.

    Čovjek kroz život treba da korača podignute glave a ne nosa.

    Oči ti uvijek ne otvara svjetlost Sunca, nekad to čini tama kroz koju prođeš i nevolje koje su napravile brazde na tvom licu i duši. Podjednako je važno ono što ti život pruža i ono kako ti to vidiš, doživiš i šta ćeš sa time učiniti.

    Nikad ne davaj obećanja kad si sretan, ne odgovaraj kad si ljut i ne odlučuj kad si tužan jer takva stanja te sprečavaju da budeš realan.

    Kad me neko pokušava uvrijedi, trudim se podići svoju dušu toliko visoko da je uvreda ne može dostići.

    Naučili smo letjeti nebom kao ptice. Naučili smo plivati pod vodom kao ribe ali zaboravljamo živjeti na Zemlji kao ljudi.

    Udaljenost može spriječiti poljubac ili zagrljaj. Ali ne može zaustaviti misao.

    Ne pripisujte sve odluke sudbini, mnoge donosite sami.

    Kad vam neko učini nešto loše nije dobro držati se onoga "pamti pa vrati". Ljepše je znati da će je izdati vlastito srce dok je gledate pravo u oči.

    Dobrota treba da je prirodan način svakodnevnog života a ne izuzetak.

    Snaga ličnosti se ne mjeri time koga si pobijedio već koga si zaštitio.

     

    Tamo, gdje većina ljudi popušta i predaje se svemoćnoj sili koja sve troši i tanji i koja prati svaki ljudski život i svaki pokret, kao prokletstvo koje je sa grijehom prvog čovjeka palo na ljudsko postojanje, tu tek treba da počinje prava borba i tek tu se otvaraju mučni i daleki, ali sjajni izgledi velikih pobjeda.


    Sve bitke u životu služe da nas nečemu nauče – uključujući i one koje gubimo. Kad porasteš, otkrićeš da si često branio laž, obmanjivao sebe ili patio zbog gluposti.

    Pročitajte više: http://edukacija.rs/izreke-i-citati/paulo-koeljo
    Čuvajte se žurbe jer ona uvijek dovodi do kajanja, onaj koji žuri govori prije nego što sazna,odgovara prije nego nešto shvati, odluči prije nego što provjeri, kudi prije nego što se u nešto uvjeri.
    Čuvaj se žurbe, jer ona uvek dovodi do kajanja: onaj koji žuri govori pre nego što sazna, odgovara pre nego što nešto shvati, odluči pre nego što proveri, kudi pre nego što se u nešto uveri.

    Pročitajte više: http://edukacija.rs/izreke-i-citati/narodne-poslovice/arapske
    Čuvaj se žurbe, jer ona uvek dovodi do kajanja: onaj koji žuri govori pre nego što sazna, odgovara pre nego što nešto shvati, odluči pre nego što proveri, kudi pre nego što se u nešto uveri.

    Pročitajte više: http://edukacija.rs/izreke-i-citati/narodne-poslovice/arapske
    Čuvaj se žurbe, jer ona uvek dovodi do kajanja: onaj koji žuri govori pre nego što sazna, odgovara pre nego što nešto shvati, odluči pre nego što proveri, kudi pre nego što se u nešto uveri.

    Pročitajte više: http://edukacija.rs/izreke-i-citati/narodne-poslovice/arapske
    Čuvaj se žurbe, jer ona uvek dovodi do kajanja: onaj koji žuri govori pre nego što sazna, odgovara pre nego što nešto shvati, odluči pre nego što proveri, kudi pre nego što se u nešto uveri.

    Pročitajte više: http://edukacija.rs/izreke-i-citati/narodne-poslovice/arapske

    Ako ste u dilemi šta je moralno a šta nije daću vam savjet kako da otklonite tu dilemu. Moralno je ono poslije čega se ljudi osjećaju dobro a nemoralno ono poslije čega se osjećaju loše.

    Riječi su med i otrov, kad ih jednom izgovoriš ne možeš ih vratiti. Zato je često bolje neke stvari prećutati .

    Onaj ko ne vidi svoje greške nikad se neće promijeniti.

    Kad nekom pomogneš u nevolji ne očekuj da ti uzvrati već da te ogovara i nečim kazni.

    Ne plaši se hladne zime već hladnog srca.

    Ljudi misle da je najgora stvar biti sam ali nije tako. Gore je biti sa nekim ko te čini usamljenim.



    Uvijek me je zanimalo da li mirno spavaju ljudi koji svjesno povrijede druge?

    Čovjeka ne treba cijeniti samo prema  njegovom vanjskom izgledu. Plemenito srce se može kriti i ispod siromašnog kaputa.




    Bez oluja i uragana ne postaje se kapetan.

    Ne možemo promijeniti karakter ljudi oko sebe ali možemo odabrati kome ćemo dozvoliti da nam se približi.

    Prava vrijednost čovjeka vidi se po tome kako postupa sa nekim od koga ne može imati nikakvu korist.

    Najteža iskustva nas nauče najtežim lekcijama.

    Uvijek imajte na umu da vrijeme nikoga ne čeka. Ne postoji bolje vrijeme od sada.

    Od stvari koje te rastužuju možeš saznati gdje da tražiš sreću. Od poraza možeš saznati koje pobjede možeš postići. Od ožiljaka koje zaradiš možeš saznati gdje si najranjiviji. Sve možeš saznati ako ne pobjegneš od onoga do čega ti je zaista stalo. Strah je uvijek preduslov za bježanje a hrabrost za ostajanje. Biti čovjek, uvijek je preduslov ljubav.

    Ono što neki misle o meni neće me promijeniti, ali bi moglo promijeniti ono što ja mislim o njima.
    - Dr. H


    Pamet muškarca se vidi po onome šta on kaže a žene po onome što ne kaže.

    Nikad nisu sami oni ljudi kojima je srce puno ljubavi.

    Sudbina ne voli one koji kukaju za svašta, ona voli one koji se raduju i kad nemaju ništa.

    Za ljubav se ne moli, u prijateljstvu se ne pretvara, naklonost se ne traži. Sve mora doći spontano, samo po sebi.

    Ljudi miješaju ljubaznost i slabost, naravno da je to pogrešno jer je ljubaznost veoma snažna. I najmanje ljubaznost je korisna jer se tako svaki problem lakše riješava. Ovom svijetu je potrebno mnogo više ljubaznosti.

    Velike stvari započinju malim koracima. Učinite taj prvi korak.

    Kad ujutro ustaneš, ne pitaj se šta moraš učiniti, već što možeš učiniti da bi nekog i sebe učinio sretnim.

    Radost nije u stvarima, ona je u nama.

    Dobro pogledaj nešto što nije napravila ljudska ruka,  planinu, zvijezdu, vijuganje potoka. U tome ćeš pronaći mudrost, strpljenje, i garanciju da na ovom svijetu nikad nisi sam.

    Blago onome ko se umije diviti a ne zavidjeti.

    Хегел је говорио о великим вођама. Они дјелују ван уобичајене људске логике, ван уобичајеног морала. Њихови су потези несхватљиви обичним људима.



    U zadnje vrijeme često slušamo informacije koliko će se smanjiti broj stanovnika kako u susjednim zemljama tako i kod nas.U dnevniku nacionalne TV su nam saopštili da će do 2050.gonine Bugarskoj biti manje za 40% stanovnika, BiH 35%, Rumuniji 30%, Hrvatskoj 24% a u Srbiji 25%. Ni malo lijepa prognoza koja nas je sve zabrinula.
    Kuda odlazi toliki broj ljudi?
    To je, bar jasno, u zemlje zapadne Evrope.
    Da li je ovo masovno preseljavanje slučajno ili organizovano?
    I na ovo pitanje je jasan odgovor, neko je sve ovo smislio i organizovao.
    Ko je taj organizator?
    Opet je odgovor jasan. Samo naivni vjeruju da je do migracije došlo spontano iz želje ljudi da više zarade i podignu životni standard na viši nivo. Sve ovo je potanko isplanirano i zakuvano u kuhinji tvoraca novog svjetskog poretka a gdje su oni ako ne u zapadnim zemljama. Znaju oni dobro da obrazovni sistemi u svim nabrojanim zemljama daju stručne ljude, spremne da daju svoj radni maksimum a da oni u njihovo obrazovanje nisu uložili ni jedan dolar ili euro. Dakle, neko ih školuje a oni na njima zarađuju.
    Ne treba prećutati da je među onima koji odlaze značajan broj motivisanih ličnim interesima i zaradom što je pravo svakog pojedinca ali im treba zamjeriti na njihovoj lakovjernosti, na lakom prihvanju priče kako tamo teče med i mlijeko, kako će malo raditi i puno zarađivati, da neće imati probleme koje imaju u svojoj zemlji. Svakako će ih imati, dočekaće ih puno rada i skromna zarada, puno problema koje neće moći riješavati bez tuđe pomoći. O svojoj kući ili stanu će samo sanjati dok će plaćati skupe kirije. Oduvijek su ljudi odlazili u strane zemlje vođeni željom i potrebom za većom zaradom ali to nikad nije bilo ovako masovno kao poslednjih nekoliko godina. Znam da će neko reći kako nikad nije bilo gore, kako u Srbiji nema uslova da se podigne životni standard, ali to bi mogla biti samo jedna strana priče. Druga je ona, realnija na koju vas potsjećam a to je da se nekad mnogo teže živjelo, manje zarađivalo, nije bilo dovoljno radnih mjesta i t.d. ali u prkos tome nije bilo masovnog odlaska iz zemlje. Trebamo priznati da su ljudima porasli apetiti, svako bi htio visoku platu, već prve godine rada žele kupiti stan, namjestiti ga, kupiti dobra kola, odlaziti na odmor. Sve su to prirodne želje ali ne može odmah ili tako brzo. Treba raditi marljivo, duže vrijeme i želje i planovi će se ostvariti. I tamo gdje odlaze neće brže ispuniti svoje želje jer ni tamo nije lako i to prosto ne dolazi preko noći.
    Ali, nije mi namjera ovdje govoriti o ličnim željama pojedinaca već planu masaovne migracije radno sposobnog stanovništva koje provode zapadne zemlje. Većina zapadnih zemalja nam se prodaje za prijatelje a u stvari rade protiv nas. Recimo to ovako. Ako su nam prijatelji zašto ne otvore svoje fabrike kod nas i u njih zaposle naše ljude već ih odvlače kod sebe da tamo rade, troše svoje zarade, plaćaju njihove poreze i pune njihove budžete? Zašto moramo da ih molimo za svaku fabričicu koju bi otvorili i da im za to plaćamo, kako političari kažu, dajemo im subvencije, oslobađamo ih poreza, dajemo im besplatno zemljište i t.d.?
    Da bi se riješio neki problem, a ovo preseljavanje ljudi to zaista jeste, treba naći uzrok i mjesto gdje se on nalazi. A nalazi se, svima je jasno, u tim zemljama koje mame i odvlače naše ljude i tako prazne Srbiju. Kad postane pusta, vjerovatno če se opet oni pojaviti da kupe zemlju i imanja za neku siću pa ćemo umjesto svojih dragih ljudi dobiti nove komšije, ko zna odakle i kakve? Ne znam koja sila, koji pritisak treba izvršiti na te zapadne zemlje da prestanu sa krađom ljudi sposobnih da grade i unapeđuju našu zemlju. Na sceni je novi oblik kolonijalizma i izrabljivanja široke radničke mase. Dakle, rješenje je otvaranje fabrika kod nas, zapošljavanje naših ljudi kod kuće gdje će stvarati i trošiti zarađeno čime ćemo osnažiti zemlju u svakom smislu.



    POKUŠAJI HRVATA, CRNOGORACA I MUSLIMANA DA SRPSKI JEZIK PREDSTAVE KAO POSEBAN JEZIKE U CRNOJ GORI, HRVATSKOJ I BOSNI I HERCEGOVINI JE ZALUDAN POSAO. JEZIK NIJE POLITIČKO I DRŽAVNIČKO PITANJE VEĆ NAUČNO. SVIMA JE POZNATO KADA JE NASTAO SRPSKI JEZIK, KO JE I KAKO UTVRDIO NJEGOV PRAVOPIS I OBJAVIO RIJEČNIK TE KAKO SU HRVATSKI PREDSTAVNICI PRIHVATILI NJEGOVA PRAVILA JER SU ISTI JEZIK VEĆ KORISTILI DOK SU SE CRNOGORCI TADA SMATRALI SRBIMA PA SU RIJEČNIK I PRAVILA PRIHVATILI OBJERUČKE:
    U Hrvatskoj, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini govori se jedino srpski jezik i ako je on "policentričan" , onda su "hrvatski", "bošnjački" i "crnogorski" samo njegove neutemeljene varijante, to jest zaperci a o njihovom "priznavanju" i "samostalnosti" moći će se govoriti tek kad se progovori "austrijskim", "američkim", "kanadskim", "australijskim", "meksičkim", "brazilskim", "egipatskim" i t.d.





    "Ponekad lutamo bez cilja, idemo a unaprijed znamo da nemamo kamo otići. Možda ću u tom lutanju proći pored nekog ko pokušava uništiti most i shvatiću da on to čini jer nema nikog ko bi ga čekao na drugoj strani i da je ovo samo način da izbjegne usamljenost.
    Vjerovatno neću zaboraviti,da u svesku koju uvijek nosim zapišem pjesmu. Čak i da nikad nisam napisao nijednu, čak i ako nikad više ne napišem nijednu, bar ću znati da sam jednom imao dovoljno hrabrosti da svoja osjećaja pretočim u riječi".



    "Dođe mi tako pa razmišljam o onim malim stvarima koje su mi svakodnevno pred očima a na koje, skoro nikad, ne obraćamo pažnju.
    Ovog jutra, obući ću košulju koju često nosim i po prvi put ću obratiti pažnju na to kako je sašivena i shvatiću da svaki detalj na njoj može ispričati neobične priče o prošlosti i budućnosti, o svim stazama kojima sam prolazio. Zamisliću ruke koje su brale pamuk i rijeku u kojoj su niti rođene. Shvatiću da su sve te sad nevidljive stvari dio istorije moje košulje.
    I sve one stvari na koje sam navikao, kao što su cipele koje su, poslije duge upotrebe, postale produžetak mojih stopala, biće uvijene u misteriju otkrića.
    Pošto krećem u budućnost, pomagaće mi ogrebotine na cipelama nastale onda kad sam se saplitao u prošlosti.
    Neka sve što mi ruka takne, a oči vide i usta okuse bude drugačije, a opet isto.
    Na taj način, sve te stvari će mi objasniti zašto su tu tako dugo, otkriće mi čudo ponovnog susreta s emocijama koje su se uglačale rutinom".


    Večeras, prije nego se predam snu, provešću malo vremena sređujući neke stvari za koje nisam imao dovoljno strpljenja a sve one su u stvari dio moje istorije. Među njima ću pronaći fotografije onog mog, malenog sela koje tako dobro poznajem i zamišljaću kako sam stigao tamo. Ući ću iz drugog smera, osmehivaću se, a seljani će govoriti: "Mora da je ljut što su rat i uništavanje ostavili pustoš".
    Međutim, ja ću se samo smiješiti, jer mi prija što znam da misle kako sam ljut i što ne znaju da je moj osmjeh način da kažem: "Možete mi uništiti tijelo, ali ne i dušu".



    Svi ljudi koji napuste svoju zemlju i odu u inostranstvo da žive postaju dupli stranci. Tamo gdje stignu svi će ih cijelog života smatrati strancima i tako će se odnositi prema njima a i sami će se tako osjećati bez obzira na broj provedenih godina, vrstu posla koji će radititi i društveni položaj do kojeg će stići.
    Tamo odakle odu poslije par godina, takođe će postati stranci u šta će se uvjeriti poslije nekoliko godina kada stignu u posjetu. Skoro nikog od starog društva neće zateći a oni koji budu tamo imaće neke nove drugove i interesovanja koje neće poznavati ni razumjeti. Osjetiće se strancem u rođenoj zemlji. Cijeli život će nositi teret i saznanje da ne pripadaju ni tamo ni ovamo.
    Oni koji su iskreni, potvrdiće ovo a oni koji nisu govoriće da su zadovoljni a u duši će znati da lažu sve a prije svega sami sebe.


    КАКО  ТРЕБА  СХВАТИТИ  ПОСТ 
    Упути цијело тијело своје, да буде истински храм душе твоје,  не друмски хан, гдје разбојници свраћају и дијеле отмицу и спремају нови план отмице  него храм Бога Живога. То значе ријечи: и лице своје умиј. То је пост, што спасењу води. То је пост, што Христос препоручује, у коме нема лицемјерства, пост који изгони и прогони зле духове и доноси човјеку славну побједу и многи плод и у овом и у оном животу. Важно је запазити, да Христос прво спомиње главу, па онда лице, то јест прво душу, па онда тијело. Лицемјери су постили само тијелом, и свој пост људима показивали. Насупрот томе Христос истиче прво пост унутрашњи, душевни, па онда спољашњи, тјелесни, не зато да би потцијенио тјелесни пост јер и он је сам постио тјелесно, него да почне од почетка, да прво избистри извор, па онда ријеку, да прво очисти душу, па онда огледало душе. Прво човјек мора умом и срцем и вољом да усвоји пост, па онда и тејелом драговољно и да га радосно испуни. Као што један умјетник прво душом уобличи слику, па је онда вјешто и радосно руком изводи. Тако и пост тјелесни треба да је радост. Зато Господ и употребљава ријечи, мазање и умивање, јер као што ово двоје ствара пријатност и физичку радост, тако душевни и тјелесни пост треба да ствара пријатност и радост човеку.



    KOJU ŽENU MOŽEMO SMATRATI DAMOM
    --------------------------------------------------------------------
    Nije svaka žena dama, a to najbolje pokazuje njeno ponašanje u društvu i osnovno vaspitanje koje nosi iz kuće.
    - Prava dama nema tetovaže na vidljivim dijelovima tijela, to je za nju intimna stvar.
    - uvijek se odaziva sa “molim”, a ne sa “šta je”.
    - uvijek je pristojno odjevenayena, ni previse, ni premalo.
    - nikad se ne svađa, ona ima stav.
    - u društvu i na javnom mjestu nikad ne psuje.
    - nikad sebi ne dozvoljava da bude u društvu nekulturnih osoba, sklanja se od njih jer ne podržava takvo ponašanje.
    - uvijek lijepo miriše, ne pretjerano, ali uvijek miriše.
    - uvijek je decentna
    - ima ponosno držanje, usklađeno sa njenim dostojanstvom.
    - ne nosi previše nakita, nakit treba samo da upotpuni njenu decentnost.
    - nikad nije ohola ili nadmena
    - nikad ne želi da izgleda kao neko drugi, ona je originalna.
    DA VIDIMO KOGA MOŽEMO SMATRATI DŽENTLMENOM ?





    Zvezdana Dejanovic Slazem se sa Milanom.Ne poznajem ni jednog Srbina koji zivi u Londonu vec vise od 30 godina da je bio na letovanju,na moru,na izletu...Mladi,talentovani Srbi,nemaju stanove vec ih rentaju.Kupuju ih u svojim pedesetim I to na kredit.Ali oni su vec vise Britanci.nego Srbi.Konkretno govorim o invest bankatima,naucnim radnicima...Jesu, postali su srednja klasa ali rade naporno I satalno moraju da se dokazuju jer je velika konkurencija na tim polozajima.U nasem,Srpskom centru, mozete sresti mnoge nase ,visoko obrazovane ljude koji voze autobuse, ciste,rade kao gradjevinski radnici ili vodoinstalateri.Mnogi su na socijalnoj pomoci,koja nije za odbacivanje.E,zato se ne vracaju kuci.

    Zvezdana Dejanovic Bez obzira koliko smo obrazovani,vredni I lojalni drzavi u kojoj sada zivimo, mi smo uvek samo stranci.Niko nas ne proganja ili ponizava na bilo koji nacin,ali nisu bliski sa nama.Mi se okupljamo u nasim centrima a Englezi u svojim klubovima.


    PORUKA DEŽURNIM PLJUVAČIMA
    Među Srbima se razvila anomalija odnosa i ponašanja prema vlastitoj državi a ta anomalije se očitava u tome da veliki broj ljudi za svaki problem sa kojim se suoči okrivljuje nekog drugog, najčešće svoju državu i vlast. Ne shvataju da se neke stvari jednostavno dešavaju, da ih niko ne kreira i da su one svakodnevna pojava u svim zemljama i društvima ma kako ona bila organizovana. Za najveći dio tih dešavanja, problema odgovoran je svaki pojedinac, za sebe. Zašto? Zato što je neke važne i krupne odluke suviše dugo odlagao, nije na njih obraćao potrebnu pažnju, nije otklonio njihov negativan uzrok u startu pa se problem uvećao, previše se oslanjao na druge da mu to riješe , nije imao hrabrosti da se suoči sa problemom i t.d.
    Za sve to sada im je kriva država pa pljuju po njoj gdje stignu.
    U redu, ako vam nije dobro, ako ste nezadovoljni, idite tamo gdje mislite da je bolje, gdje mislite da ćete riješiti svoje nezadovoljstvo ali učinite to dostojanstveno, bez psovanja, vrijeđanja, pljuvanja svoje zemlje i naroda. Takvo, dostojanstveno ponašanje će više koristiti vama koji odlazite nego onima koji ostaju. Zašto? Zato što će jedan broj vas prije otud nego tamo kad vidite šta se od vas tamo zahtijeva. Moraćete se vratiti, pa kako ćete kusati kašu u koju ste pljuvali? Takvo dostojanstvo će koristiti i onima koji se neće vratiti jer će vas više poštovati ako se uvjere da ste poštovali svoju zemlju ali ako čuju kako pljujete po njoj znaće da ni njihovu nećete poštovati.
    Zbog takvog pljuvanja svaka od tih država u koju želite otići bi vam oduzela radnu i boravišnu dozvolu a kad bi postali njeni državljani oduzela bi vam pasoš i nikad ga ne bi ponovo dobili.
    Trebam li  da vas pitam kako bi sebe nazivali da vam ova Srbija nije ime dala, ne bi ga ni imali? Bili bi nikakvi ljudi i niotkuda.
    Trebam li vas potsjećati da se prije pljuvanja sjetite
    - da nećete pobjeći od sebe gdje god odete...
    - da vam je vaša majčica darovala život baš u toj zemlji Srbiji i da tu činjenicu nikad nećete moći promijeniti...
    - da samo u toj zemlji postoje oni koji vas vole, koji će vam se radovati, koji će vas uvijek čekati raširenih ruku...
    - da je klima dobra, da su vjetrovi blagi, da nema oluja, tornada, zemljotresa.
    - da je zemlja rodna, da dugme posijete i ono bi niklo...
    - da je zemlja ravna, brdovita, šumovita, da kroz nju teku velike rijeke i nebrojeni bistri potoci...
    - da je krase kristalna jezera, vjekovne tvrđave i gradovi...
    - da nije moguće nabrojati sva dobra koja zemlja Srbija pruža
    Ova zemlja pruža svako dobro, nevolje dolaze od gramzivih ljudi...
    Zato vam još jednom poručujem, idite ali dostojanstveno, ćuteći da ne sramotite svoju zemlju, narod kome pripadate, da ne sramotite ni sebe.



    Svi ljudi su pred Bogom isti, svi Srbi su isti, koliko puta ste to čuli i izgovorili? To jeste tačno ali nemaju svi ljudi isto, nemaju ni svi Srbi isto. Riješio sam da vam napišem šta Srbi, moji Krajišnici imaju a drugi nemaju. Nema Srpkinje ni Srbina koji ne zna nabrojati sve svece, koji je u kalendaru upisan crvenim slovom a koji nije? Ali Krajišnici imaju sveca koji nije upisan ni crnim ni crvenim slovom a spominje se češće nego ostali. Do sada niko nije uradio njegovu ikonu, nije ljudima predstavio njegov lik. Ako nekog Krajišnika upitate kako izgleda taj svetac on će odgovoriti:"Kako će izgledati, svetac k*o svetac". Ako nije upisan u kalendak, kad mu se mole? Ne mole mu se nikad, to nije svetac kome se mole već kojeg psuju a zove se sveti Brcko.
    Svetog Brcka je izmislio narod a ko mu je dao ime, niko ne zna? Zna se da postoji od kada postoje Krajišnici.
    Kako je ovim gorštacima koje je samo blagoslov krajiškog krša mogao izroditi, život težak što u njima izaziva jarost i psovke izmislili su sveca koji će na svoje ime prihvatiti njihovu srdžbu. Kad bi nekog željeli prekoriti, da bi taj prekor bio uvjerljiviji oni će reći:"Jeb*o te sveti Brcko", a kad im neki posao ne ide od ruke reći će:"Jebem mu svetog Brcka". Ovim psovkama olakšavaju teret sa svoje duše a sa njihovih usta ne silaze veliki grijeh. Tako Krajišnici imaju nešto što ih razlikuje od drugih a nikom ne nanosi štetu ali ni korist.
    Postoji li nešto slično u vašem zavičaju, kraju u kojem sada živite što ljude čini specifičnim, za šta bi mogli reći da pripada samo njima a da ničem ne škodi i nikom ne smeta?


    Најстарији хрватски историјски документи писани су ћирилицом!
    -------------------------------------------------------------------------
    Хрватска је вештачка творевина у свему, фалсификовали су чак и себе као народ. Они говоре искривљеним  српским језиком. Језик је мјерило једног народа, а Хрвати су, да би били народ, украли српски језик и унаказили га. Људевит Гај, Нијемац поријеклом, отворено каже да су Хрвати присвојили српски језик за свој, али то данашњи хрватски историчари заглушујућом галамом желе потиснути.
    Ћирилично писмо, послије глагољског, било је право народно писмо Срба Српске крајине и Далмације. Огроман број повеља, љетописа и записа, уговора и написа који су сачувани као историјска документа, писани су тадашњим Српским језиком и ћирилицом. Најстарији историјски документи, Повеље Хрватског народа, писани су ћирилицом, нпр. “Поваљска листина” из 12. вијека. Прва књига писана ћирилицом написана је 1454. године у Вараждину.
    Послије католичког конгреса у Загребу, 1900. године, започето је свјесно поистовећивање католичанства са Хрватском. Директиве за то стизале су из Беча, али и из Ватикана. Прва фаза била је “чишћење” страног елемента из католичке Хрватске. На удару су се нашли Срби, Јевреји и Роми. Конгрес је имао за циљ да на хрватском простору створи бојовнике католицизма. И поред свих настојања високог католичког клера и Ватикана кроз вијекове, да се убије или угуши српски, светосавски, православни дух, српски народ је сачувао и спасио од пропасти и уништења и народну пјесму, и народну традицију и народне обичаје све до данашњих дана. За то има највећу и нарочиту заслугу Српска православна црква.
    Дубровник је најбољи пример да се укратко прикаже процес одсрбљавања. То је град који од постанка није био насељен Хрватима нити је икад био под њиховом државном влашћу, а данас је „напучен“ искључиво хрватским „пучанством“ и, дабоме, налази се у Хрватској. Од постанка, Рагуза или Дубровник угнијежђена је између двије класичне српске области – Травуније и низводног Захумља, односно Хума. Зато је сасвим беспредметна расправа ког су поријекла дубровачки Словени, јер су у град могли  стићи само из залеђа које је српско. Тако свједоче и документа града, али још боље сами дубровчани и њихова књижевност. Крајем деветнаестог вијека је хрватски историчар Натко Нодило проучавао национални састав становништво западног Балкана, па је своје мишљење изнио и о Дубровчанима. Он у овом граду не налази ни Хрвате ни хрватски језик. Дословно пише: "У Дубровнику, ако и не од првог почетка, а оно од памтивјека, говорило се српски; како код куће, тако у јавном животу и у опћини, а српски је био и расправни језик."
    Па откуда онда Хрвати у Дубровнику?
    Одговорићу на ово питање још једним питањем: откуда они у Јањеву, сат хода од Милутинове Грачанице, или у Боки што на мору одваја српску Дукљу од српске Травуније? Није значи било довољно Риму да покатоличи Србе, јер докле год је било српске цркве, постојала је опасност од повратка у Православље. Зато је тај процес настављен још жешће, јер су Срби католици морали да постану Хрвати, и то су најзад и постали.
    Усташки злочинац Макс Лубурић једном приликом је изјавио: " И тако смо у овој години у Јасеновцу побили више људи него Османлијско царство".
    Од Боке до Трста под влашћу двије курве, Аустрије и Венеције, продавали су лабилни Срби вјеру за вечеру, а послије само неколико генерација многи су постајали „Хрвати“. Исти процес трајао је, дабоме, и у дубини континента. Процес формирања европских народа окончан је још у средњем вијеку, а у бившој СФРЈ одвијао се до седамдесетих година двадесетог вијека. До Титовог доласка на њено чело, Југославију су сачињавала три народа, а десетак година прије његовог силаска с политичке сцене било их је дупло више. Европску породицу народа, поред Македонаца, Титова гарнитура је обогатила и са Црногорцима, који су све до 1945. били Срби, и Муслиманима, којима је само у некадашњој Југославији вјера призната за нацију. У XIX вијеку на југословенским просторима само су Србија и Црна Гора посједовале атрибуте државности. Хрватска је била у оквиру Угарске ,  наравно у границама ни близу данашњих за које је заслужан Тито и хрватски комунисти.  Како је угарски  краљ био истодобно и аустријски цар, то је Хрватска уистину била дио вишенационалног Аустро – уграског царства.



    Srbin iz Kanade tražio savet zbog preseljenja u Srbiju.
    Dobio je brutalne odgovore.
    ------------------------------------------------------------------------------------
    Na stranici reddit.com pismo Srbina koji već dugi niz godina živi u Kanadi a sada želi da se preseli u Srbiju, pokrenulo je pravu lavinu komentara. Nezadovoljan životom u Kanadi izneo je svoje razloge o povratku u Srbiju. Detaljno je opisao kako izgleda njegov život i zatražio je savet zemljaka o tome šta bi mogao da radi u Beogradu.
    Nakon što su pročitali pismo, počeli su da pljušte odgovori u kojima uglavnom osuđuju ovog čoveka. Počev od njegovog načina pisanja, pa do enormnih troškova za pivo i cigare, jer on i sam u pismu osuđuje ljude u Srbiji koji „sede u kafiću u dva popodne i cirkaju pivce ponedeljkom“.
    Pismo prenosim u celosti…
    Živim u Kanadi od ’93, roditelji su došli kada je bilo s*anje, letovao u Srbiji, Crnoj Gori svake godine, znate već priču.
    Ja i moja žena (Kanađanka) sada razmišljamo da se selimo za Srbiju. Ne prija nam život ovde, ne gotovim minus 25 stepeni, teško nam je da se snađemo i što se tiče posla oboje imamo fakultetsko obrazovanje, ja u je*enim nekim društvenim naukama, ona ekonomski). Bila je već pet puta kod nas, mnogo joj se sviđa. Znači, pre bi išla za Italiju, ili Španiju, ali nema papire, pa sada ima za Srbiju.
    Ona ima neki posao, ne znam ni ja tačno šta radi, nešto u vezi osiguranja, ne razumem se ja u ta go*na. Ja sam postao zanatlija. Radio po raznorazim kacelarijama pre toga, i u banci.
    Kakve su nama prilike da nađemo neki posao u Beogradu? Ako se uzme u obzir da oboje imamo ličnu i dozvolu za rad u Srbiji. I kakve bi to plate bile? U kojoj industriji su najblji uslovi? Oboje imamo tečno znanje engleskog jezika, ja i srpskog (barem mi tako ljudi kažu). Ona ima neko iskustvo sa finansijama nekakvim, ja u banci i menedžmentu. Voleo bih da nastavim rad u svom zanatu, doduše, koliko ja vidim, oni su plaćeni kao neka stoka kod nas, tako da gledam druge izbore (ako uopšte postoje).
    Pre nego što ljude krenu da mi se*u kako treba da sedim ovde i ćutim i uživam u Kanadi, dodaću – stan nas košta 1.500 mesečno (dvosoban, 100 kvadrata), u samoposluzi spucamo 600 mesečno. Na pivo, 200 mesečno, na pljuge, 600 mesečno, prevoz (jedan auto i GSP) 600 (ne računajući gorivo – što jest realno jeftino ovde, $1,20 litar), gorivo 400-500 mesečno. Jedan izlazak u restoran, 80 za dvoje minimum. Plate skupa, oko 3.000 mesečno.
    Na raspolaganju imam stan na Novom Beogradu.
    Aj, molim vas, javite mi kakvi su to uslovi, i molim vas da ne smarete kako je život ovde bruka i ne znam ni ja šta, živim ovde, znam kako je, imam predstavu kako je u Srbiji, lako ćemo da se vratimo ako je zaista toliko loše kao što svi pričaju, dok sede u kafiću u dva popodne i cirkaju pivce ponedeljkom – stoji u pismu ogorčenog Srbina iz Kanade.


    JEBEM TI TELEFON I ONOG KO GA IZMISLI
    Mili Bože, da vi je znati kako me nerviraju ovi što telefone sa uva ne skidaju ili ispred očiju ne sklanjaju. Ajde, što to rade nego što više niko dobar dan ne naziva, kako će, bolan, kad stalno predase  gleda, kako će onda vidjeti nekog ko mu u susret dolazi? Moraš se paziti, sudar šnjim da izbjegneš. I ne čuju ništa, trube im auta jer, nako ,zablejani prelaze ulicu đe stignu. Bogami, ako vako nastave biće ih više prebijeni nogu nego zdravije.
    Na ovo sam se nekako i sviko ali ne mogu ni snajrođeniji riječ prozboriti od tije telefona. Sretneš li nekog i čim otvoriš usta za zdravlje da ga upitaš njemu zazvoni telefon a on ne stiže odgovoriti već ga brže bolje stavlja nauvo a meni rukom nešto pokazuje, kao da se strpim, da sačekam, kao da mu od tog poziva život zavisi. Nemere se strpiiti, puštiti to klepetalo da se ko ljudi razgovorimo. Ako slučajno uspiješ probijeliti dvije, tri, eto ga na sljedećoj jopet zvoni. On se javlja ka da ti nijesi tu ispred njega, kao da ne postojiš. Slušaš njega đe govori:" aha...jes...dada, pa jopet aha i tako dugo, mogo bi lulu duvana ispušiti koliko to traje. A ti ne znaš šta ćeš sa sobom, nijesi siguran zna li on da si ti još isprednjega, zna li on uopšte da te sreo? Tako, blejiš isprednjega, misliš se da kreneš, da odeš , neće on to ni primijetiti. Dok se tako premišljaš šta ćeš sa sobom on završi razgovor i veli:" eto, lijepo se ispričasmo, baš mi je drago što smo se sreli" i već odlazi a ti gledaj zanjim. 
    Eee, da mi znati šta i skim toliko divane kad im je sva familija oko njih a nikakvijem važnim poslom se ne bave?    



    Herman Hesse - švajcarski pisac i slikar: U životu ne postoji nikakva dužnost
    osim dužnosti: biti sretan.

    Ako čovjek može biti


    Ako čovjek može biti dobar,
    može to samo onda
    kada je sretan,
    kada u sebi ima sklada,
    dakle kada voli.
    To je rekao Isus,
    to je rekao Buddha,
    to je rekao Hegel.
    Za svakoga je na ovome svijetu
    jedino važno
    njegovo vlastito unutrašnje osjećanje,
    njegova duša,
    njegova sposobnost da voli.
    Ako je ona u redu,
    onda je svejedno
    jede li se proso ili kolači,
    nose li se dragulji ili rite;
    onda svijet usklađen sa dušom,
    onda je dobro.

    dobar,
    može to samo onda
    kada je sretan,
    kada u sebi ima sklada,
    dakle kada voli.
    To je rekao Isus,
    to je rekao Buddha,
    to je rekao Hegel.
    Za svakoga je na ovome svijetu
    jedino važno
    njegovo vlastito unutrašnje osjećanje,
    njegova duša,
    njegova sposobnost da voli.
    Ako je ona u redu,
    onda je svejedno
    jede li se proso ili kolači,
    nose li se dragulji ili rite;
    onda svijet usklađen sa dušom,
    onda je dobro.






    Samo mi, Bosanci znamo šta znači kad nekog sretneš i pitaš ga:"zdravi, kako si" a on ti odgovori:"nako"?


    ВАЖНО ЈЕ РАЗУМЈЕТИ !
    ХИТЛЕР ЈЕ НИЈЕМЦЕ СМАТРАО ВИШОМ РАСОМ , ВАШИНГТОН КОРИСТИ НОВИ ТЕРМИН , АМЕРИЧКА ИЗУЗЕТНОСТ . У ЈЕДНОМ И ДРУГОМ СЛУЧАЈУ ОПАСНОСТ ПРИЈЕТИ ЧОВЈЕЧАНСТВУ.
    У оперативној војној доктрини САД, први пут се званично говори да ће се „чврсте конфронтације у будућности реализовати у непознатим околностима и на непознатом мјесту, што значи да је могућа њихова интервенција али се не каже гдје?
    Од армије САД се тражи да по завршетку ратних дејстава носи основни терет у ПРЕОБЛИКОВАЊУ ЖИВОТА И МЕНТАЛИТЕТА СТАНОВНИШТВА земаља и региона који представљају актуелну или потенцијалну пријетњу америчкој ИЗУЗЕТНОСТИ , као и успостављању држава на новој основи на тим територијама.
    Политичком руководству САД и оружаним снагама треба да се ставе на располагање средстава за вођење „чврстих конфронтација“ у седам области које ће имати ексклузиван карактер и које неће моћи да репродукују како непријатељи и противници, тако ни партнери и савезници САД.


    Poslednji mjesec tekuće i prvi naredne godine je vrijeme kad mnogo ljudi slavi  pa me to inspirisalo da o tome koju progovorim. 
    Kako me nerviraju ovi novopečeni vjernici što su se koliko juče ukrašavali crvenom petokrakom. Ne znam da li su svi bili komunisti ali znam da nisu bili ni vjernici. Ostalo im nasleđe iz prošlog sistema da ne idu u crkvu ali da se krste gdje god ih neko može vidjeti, valjda da pred drigim ljudima pokažu prvrženost Bogu. U crkve, ma u porte se od njih ne može ući za Božić i Uskrs a ostalim danima sveštenik vrši službu u prisustvu nekoliko baba.
    U vrijeme propalog sistema ko je želio slavio je i niko zbog toga nije bio kažnjavan a sada ispredaju lažne priče o tome kako su bili paćenici jer im je vjera bila uskraćena. Zato su valjda počeli da se predstavljaju kao vjernici i počeli da slave. U suštini oni malo ili gotovo ništa ne znaju o vjeri i slavi ali, hajde ga majci, keci to nekom a da te ne napadne, hoće oči da ti izvadi. Kad pozivaju nekog na slavu to izgleda otprilike ovako: - Dođi mi na slavu, u 3 sata jer u jedan imam Petroviće i Vasojeviće a u 5 mi dolaze Milovanovići i Despotovići -. Odmah ti je jasno da ti je on već odredio vrijeme boravka u njegovoj kući i da je u prvom planu obični krkanluk a ne slava. On ne zna kako ručak nije slava već je slava svijeća i kolač, molitva i razgovor. Koga je briga za svjeću i kolač, važno je da će se hvaliti kako slavi i kako se sa društvom otrovao količinom  alkohola koji su popili. Oni ne znaju da pravo na slavu imaju oni koji žive smjerno, pošteno, oni koji su milosrdni i da je ručak, kakav god bio, samo čast gostu, prijatelju koji je došao da učestvuje s njim u molitvi i slavlju. Malo oni znaju o svom svecu zaštitniku i zašto baš njega slave? Ali koga je to briga?                                                Približava se Sv.Nikola, veoma rasprostranjena slava među Srbima a oni je nazivaju posna slava. Ne znaju oni da ne postoji posna i mrsna slava već da se neke slave u vrijeme posta a neke kad nije post i da nema nikakvog značaja praviti posna jela i 59...vrsta posnih kolača samo toga dana, nema nikakvog smisla postiti na dan slave a mrsiti se ostali dio posta.
    Pije, tuče ženu i djecu, psuje, krade, švaleriše se a mene pita, slavim li? Kad odgovorim da ne slavim izbeči se na mene i znam da tada misli kako nisam Srbin samo nema petlju da mi to kaže u lice ali će to rastrubiti gdje se god pojavi.  Njihovim jednodnevnim postom neće kupiti mjesto u Raju, koristi će imati samo trgovci ribom koju u džakovima vuku svojoj kući. Popovi se ukurvili pa ćute, neće da opomenu, da poduče zabludjeli narod kako i šta treba raditi, već trljaju dlanove da ovakvih slavara ima što više jer će više svetiti vodicu i tako lakše skupiti lovu da zamjene svoj stari, dvogodišnji  Audi novim modelom.                              
    Slično stanje je i kod Katolika i Muslimana, bar na ovom brdovitom Balkanu ili bivšoj Jugoslaviji koju sada zovu region. I oni su slični vjernici ali ja sam progovorio o mijim, Srbima sa nadom da će se naći neki Katolik i Musliman koji će progovoriti o svojima. Nisam ja protiv vjere i slave, naprotiv, ovo moram naglasiti da neko ne izvuče pogrešan zaključak, samo primjećujem ono što se dešava oko nas i javno govorim o tome jer takvi vjernici su neiskreni i licemjerni a to nikom ne donosi dobra.
    Svima želim srećnu slavu! 



    Pošto sam ja urednik ove moje stranice kao što ste i vi urednici svojih želim ostaviti poruku o onome šta je dozvoljeno pisati kod mene a šta nije.
    Nije dozvoljeno pljuvati po svojoj zemlji, širiti propagandu kako je svuda bolje nego u otadžbini, širiti laži i neprovjerene vijesti, mržnju prema bilo kome, svaki problem okretati i pretvarati u politički što neki čine uprkos činjenici da svi problemi nisu uzrokovani političkim odlukama već se globalno dešavaju....
    Sve ovo ne znači da nije dozvoljeno imati svoje mišljenje i ako ga želite iznijeti učinite to tako što ćete uputiti kritike potkrepljene provjerenim činjenicama, dajte konstruktivne prijedloge, prenesite iskustva, ne okrivljujte za sve druge, pogledajte sebe, budite samokritični, procijenite da li ste učinili koliko ste mogli i koliko je od vas očekivala cjelokupna zajednica, potrudite se da svi zajedno učinimo nešto dobro kako bi nam svima bilo bolje.
    Sve što ne bude u okviru ovakvog ponašanja biće uklonjeno.



    Ljubomora
    ------------------
    Davno, još krajem19.i prvoj polovini 20.vijeka čuveni Sigmund Frojd je objasnio šta je ljubomora.  I nije samo on, kasnije su stručnjaci kroz praksu razradili i napisali čitave studije sa ovom temom i čestim problemom među ljudima. 

    Ljubomora je izuzetno neprijatan afek koji se zasniva na posesivnoj ljubavi, odnosno na zamišljenoj prijetnji da će voljena osoba biti izgubljena. Javlja se u svim uzrastima a začeci ljubomore nalaze se u najranijem djetinjstvu prema mlađem bratu i sestri ili prema roditeljima u vrijeme kada se javlja i Edipov kompleks. Takav oblik ljubomore je nesvjestan i može biti izvor snažnog osjećaja krivice. Tipovi ljubomore kod odraslih su veoma različiti i uvijek se individualno tumače ali ljubomorna osoba to najčešće ne razumije a može  uzrokovati razne neurotične poremećaje.
    Iako ljubomora nije osјećanje kojim sе treba ponositi, činjenica je da smo ga svi u nekom momentu ojsetili, posebno onda kada je u pitanju ljubomora u vezi ili braku. Sasvim je normalno osjetiti izvjesnu dozu nelagodnosti i zavisti kada vidiš da se tvoja voljena osoba lijepo provodi u društvu prijatelja-ce, drugara-ca iz školskih dana ili nešto slično tome. Ovakva ljubomora je sasvim normalna i prihvatljiva, jer je znak da nam je stalo do voljene osobe i da nam nije svejedno kada se pojavi opasnost da je izgubimo.
    Dakle, sve ovo je u redu dok se kod nekih osoba ne pojavi patološka ljubomora, tada nastaju, često, nepremostivi problemi.
    Patološki ljubomorne osobe su preopterećene i preokupirane mislima o tome da ih njihov partner-ka vara. Pri tom, za tako nešto uopšte nemaju dokaze, a često ni prave razloge, već se njihove ljubomora zasniva na pogrešnim uvjerenjima. Svoju brigu pravdaju pretjeranom ljubavlju prema partneru-ki. Ipak, više je nego jasno da nije u pitanju ljubav nego posesivnost i ozbiljan poremećaj koji uopšte nije za zanemarivanje.

    Patološka ljubomora uključuje neke neprihvatljive i nenormalne, prenaglašene radnje koje narušavaju stabilnost veze ili braka. I više od toga – mogu je pretvoriti u pravi pakao. Radi se o ozbiljnoj dijagnozi koja čini da mozak vidi ili čuje nešto čega nema.

    Mušakrci sa ovim poremećajem su skoni nasilju do te mjere da udare i povrijede partnerku a žene to iskazuju optužbama, svađama, vikanjem,  neke čak i fizički napadnu partnera ali su to rijetki slučajevi valjda zbog saznanja da su fizički slabije.
    Muškarci su uglavnom ljubomorni na status potencijalnog i zamišljenog ljubavnika, dok su žene ljubomorne na mladost i fizičku atraktivnost zamišljene  ljubavnice. 
    Kada imaju ljubomorne scene muškarcma je okidač zamišljeno seksualno nevjerstvo, dok je ženama na pameti emotivno  nevjerstvo.

    Ono što im je zajedničko jeste činjenica da traže povod u svemu i svačemu, tamo gdje bi moglo da ga bude i tamo gdje ga nema uopšte. Život sa ovakvim-om partnerom-kom može biti gori nego život u zatvoru jer pored izlolacije podrazumijeva psihičku torturu koja zahtijeva konstatno izmišljanje besmislenih razloga i opravdanja za svakodnevne poteze.

    Normalna ljubomora nije jakog intenziteta. Iako može da dovede do nekih ispada, nesporazuma i scena, isto tako može biti zadržana za sebe, ne razgovara se o njoj sa prijateljima, bratom, sestrom.....
    Kad se neko žali drugoj osobi da mu je partner-ka ljubomoran-na znak je da se radi o patološkoj ljubomori jer ona je suviše velika i ne može ostati sakrivena, ne drži se za sebe i vrlo je jasna, a prepoznaje se po sledećim znacima:
    • Partner-ka često optužuje za prevaru i zaljubljivanje ako pogleda nekoga, progovori sa nekim, pogleda u telefon…
    • Ispituje  ponašanje partnera-ke u najsitnije detalje – gdje gleda, šta kaže, šta  misli ?
    • Provjerava telefonske razgovore, brojeve u imeniku, propušetene i poslate pozive kao i sms poruke.
    • Ne dozvoljava da se druži na društvenim mrežama plašeći se upoznavanja preko interneta .
    • Ne dozvoljava druženje sa starim prijateljima i porodicom, ne dozvoljava da se zaposli. Polako ali sigurno počinje da partnera-ku izoluje od ljudi.
    • Ne dozvoljava bavljenje hobijem , sportom ili bilo kojim aktivnostima van kuće.
    • Negira ljubomorno ponašanje i činjenicu da ima problem
    • Priznaje ljubomorno ponašanje i izvinjava se zbog njega, ali ipak vremenom opet ponavlja stvari koje povrijeđuju partnera-ku.
    • Sve ovo je zapravo psihičko nasilje nad partnerom-kom i ukoliko na vrijeme ne prepoznate i ne riješite ovaj problem, to može da naruši zdravlje.


    Kad negdje sretnete dvoje starijih ljudi koji se drže za ruke a na leđima nose rance budite sigurni da su Amerikanci.
    Zašto bi bili u to sigurni ?
    Zato što oni tokom svog radnog vijeka ne prelaze granicu svoje države, osim ako im to posao ne zahtijeva. Čekaju penziju da bi negdje otišli i nešto vidjeli. Dok hodaju tuđim ulicama izgledaju zbunjeni, zblanuti, valjda od iznenađenja što su otkrili da postoji još neki svijet. Većina Amerikanaca misli da na svijetu nema boljeg, udobnijeg, pravičnijeg, ljepšeg životag od njihovog. Uvjereni su da su u ostatku svijeta žive zaostali ljudi. U to su ih ubijedili njihovi političari, bogati bankari i lažni glamur holivuda. Od tih laži na vide činjenicu da skoro svaka, punoljetna osoba u njihovoj državi duguje 50 hiljada dolara na kreditnim karticama i da taj dug nikad neće moći platiti. 
    Zaboravljaju činjenice da skoro niko od njih ne zna nabrojati svih 50 saveznih država koje čine USA, da ne govorimo o ostatku svijeta, ne znaju na karti pronaći svog južnog ni sjevernog susjeda i još mnogo toga ne znaju ali vjeruju da su važniji od svih drugih i da baš oni trebaju o svemu odlučivati.


    Ne ljubi manje koji mnogo šuti, on mnogo traži i on mnogo sluti, i svoju ljubav on brižljivo čuva, za zvijezde u visini.. za srca u daljini (Tin Ujević)
    Kad za nekog uradite više dobrih stvari i omakne vam se i učinite samo jednu sitnicu lošu, baš ona će potamniti sve one dobre.   

    Amerikanci žive na neki svoj način , ne odriču se toga i to je sasvim u redu a mi se bez razloga odričemo svoga, želimo živjeti i biti kao oni, e to nikako nije u redu.

    Vjerujte mi, vrijeme ništa ne briše, ni sjećanja, ni nostalgiju , samo sve premjesti  negdje drugdje.

    Gdje god ideš i šta god da radiš uvijek trebaš slušati svoje srce.

    Jedna od najljepših stvari u životu je pronaći nekoga ko te može razumijeti, bez potrebe da daješ mnogo objašnjenja.

    Život ti uvijek vraća koliko ti daješ u svim aspektima života.
    Želiš li više ljubavi, daj više ljubavi.
    Želiš li više dobra, daj više dobra.
    Želiš li razumijevanje, trudi se razumjeti druge. Ako želiš da ljudi budu strpljivi s tobom i da te poštuju, tada i ti budi strpljiv s ljudima i poštuj ih.
    I posebno važno, nemoj se nikad truditi da budeš u centru pažnje, ako vrijediš drugi će te sami primijetiti i postaviti na mjesto koje ti pripada. 

    Znam, nisam savršen. Ali, koga je to briga. Ni Mjesec nije savršen, pun je kratera. Ni more nije savršeno, preslano je.... Ukratko, najbolje stvari nisu savršene. One su posebne.

     Male stvari pokazuju velikog čovjeka.

    Priroda nam je dala po dva oka i po dva uha, a samo jedan jezik, da bismo mogli više gledati i slušati a manje govoriti, jer se nikad ne može reći toliko mudrosti koliko se može prećutati gluposti.
    - Konfucije

    Jeste li razmišljali gdje nestadoše sve one lijepe stvari koje su nekad ispunjavale kuće i stanove, one koje sada možemo vidjeti samo kao scenografiju u filmovima ili serijama na televiziji? Zašto su ih ljudi izbacili iz kuća i prestali koristiti kad su bile ljepše i kvalitetnije od svakog , danas kupljenog, komada izrađenog od iverastih ploča. Za razliku od današnjeg namještaja u prkos činjenici da su ga osmislili stilisti ovaj današnji nema skoro nikakvu ljepotu. Onaj stari je izgledao privlačnije, bio je praktičniji i na svakom detalju se vidio uloženi trud u kreativnost njegovog graditelja. O izboru materijala da ne govorimo. Nekad je za to korišten jasen, hrastovina, orahovina ne rijetko, zbog ukrasne boje i strukture, kombinovalo se sa šljivom ili kruškom. Generacije su nasleđivale i koristile sve te stvari a one nisu gubile na kvalitetu već ih je ta starina činila elegantijim. Sjećate se onih lijepih urašenih kreveta sa visokim zastavnicama pa još kad na njemu stoji, marljivom rukom neke djevojke ili domaćice,  izvezena posteljina, nema toga kome se to nije dopadalo. Izrezbarena vrata ormana i natkasni dopunjavali su čarobnu sliku. Našla bi se tu neka stolna lampa pa firange na prozorima. I trpezarije su bile slične, sa krasnim vitrinama, stilskim stolicama i divnim servisima za ručavanje i kafu od porcelana.  I sve je to nestalo, došla su nova vremena, narod je zamijenio lijepi stari namještaj novim.
    A ja sam boraveći dugi niz godina u zapadnim,, bogatim zemljama, imao prilike uvjeriti se da oni ništa ne bacaju, naročito ne namještaj o kojem govorim. Čuvaju ga, popravljaju i održavaju, uživaju u njegovoj ljepoti i praktičnosti.
    Koliko puta sam pomislio kako bi bilo lijepo da smo se i mi tako ponašali. Da nam nije  filmova i zaista rijetkih prodavnica u kojima možemo vidjeti po neki komad već bi zaboravili kako je izgledao.
    Volio bih da nekako potstaknem ljude da sve te odbačene stvari izvuku iz nekih podruma, tavana, šupa, da ih poprave i vrate u svoje domove.
    Evo, neka ovo bude početak, razmislite o tome i pokušajte učiniti nešto.

    Zagazili smo u decembar. Krckamo poslednje dane stare godine, čekamo novu i nadamo se da će nam biti bolja od ove koja odlazi. A koliko se nas upita da li smo se dovoljno trudili da učinimo narednu uspješnijom, da li smo bili dovoljno plemeniti, milosrdni, koliko smo pružali drugima, koliko smo siromašnih pomogli, koliko smo lijepih riječi uputili, da li smo oprostili onome ko nas je povrijedio, da li smo se pomirili sa nekim sa kime smo se zavadili, da li se uopšte sjećamo šta je bio razlog toj svađi, koliko smo zahvalni nekome ko je nešto učinio za nas....? Sve ovo je u vezi sa našom vjerom a kako vidimo mnogo je ljudi koji se izjašnjavaju kao vjernici pa se nameće pitanje, da li smo dorasli zahtjevima, jesmo li u stanju da ih ispunimo, da li smo spremni na to da izborimo mjesto i svrstamo se među dobre osobe spremne da svijet učine ljepšim, prijatnijim, poštenijim, pravednijim.....? Kako stvari stoje, radićemo kao i do sada, kad nam je teško sjetićemo se svega ovoga i obećavati sebi i Bogu da ćemo sve poštovati i biti dobri a kad nam bude dobro zaboravićemo na sve to, držeći se one devize, use, nase i podase uz neizbježni komentar: " ko ga šiša, jednom se živi" !
    Jedno je izvjesno, kao i uvijek, krajem godine stići će gastarbajteri da se kurče sa svojim autima. (izvinjavam se na izrazu, bolji od ovog ne postoji za oslikavanje njihovog ponašanja) Praviće se važni, vadiće iz džepova novac vodeći računa da ga drugi vide, pričaće priče o lagodnom i uspješnom životu kao što je to činio Školnik, junak jedne moje priče. Istinu će zaboraviti negdje tamo daleko ili će je držati zaključanu u sebi pa će tako obmanjivati druge ali i sebe. Neće reći da auta koja voze nisu njihova već vlasništvo dilera koja su uzeli na lizing (vjerujem da svi znate da to znači kako su ih uzeli na korištenje za debelu mjesečnu ratu) ali valja se pokazati pred komšijama i prijateljimas pa nek košta šta košta. Neće reći da rade i da se zlopate po građevinama, čisteći tuđa govna, neće reći da bez pomoći drugog ne umiju dijete upisati u školu, otići ljekaru ili mehaničaru, neće reći ništa što bi trebalo da ispune makar neki od nabrojanih uslova koji bi se svrstali među dobre ljude. I oni će kad se naliju rakijetine sa starim društvom u nekoj birtiji odmahnuti rukom i reći,"ko ga jebe, jednom se živi" ! Tako ćemo svi trošiti dane godine koja će doći, čekaćemo i nadati se da će nam , kad i ona prođe, biti bolje. I sve tako u krug....................



    Znate kako se kod nas kaže, za budalu uvijek ima posla a odnosi se na vrijednog čovjeka. Ja držim da sam jedan od tih budala, znači da sam vrijedan. Tako većina ljudi misli i govori za sebe. Teško da smo čuli kako neko za sebe kaže kako je lijen.
    Da li je ocjena o samom sebi objektivna?
    Eee, to je pod znakom pitanja. U tom slučaju moramo se osloniti na mišljenje drugih i nauke.
    A koliko su njihove ocjene realne?
    Kad su ljudi u pitanju, oni zavidni i ljubomorni neće reći da ste vrijedni i ako znaju da jeste.
    A šta kaže nauka?
    Moderna psihologija je izuzetno vrijedne osobe svrstala u radoholičare i kaže da je to bolest. Nije da se u svemu ne slažem sa modernom psihologijom ali o ovome mislim da nije u pravu.
    Zašto?
    Zato što je povukla samo jednu liniju između vrijedan i radoholičan. A gdje su tu nijanse, nije sve crno-bijelo?
    Gdje je ono, vrijedan, mnogo vrijedan, vrijedan samo tako, vrijedan ubilo se, vrijedan gdje ćeš više, vrijedan u pizdu materinu,(izvinjavam se na izrazu ali takav je u opticaju), vrijedan zajebalo vijek, vrijedan da nema dalje,.....
    Gdje sam ja u ovome, moraću potražiti mišljenje onih koji me poznaju, da oni kažu ali da ne lažu?
    A gdje ste vi tu, kažite sami ali iskreno, vjerovaću vam jer provjeriti ne mogu?Ha,ha..... 


    Nekako ne razumijem, kako je moguće, ima li neko među vama da mi objasni, kako se to radi, kako je moguće izvesti to kad ti neko kaže: hajde, raduj se ili nemoj biti tužan i onda ti to uradiš? Ako neko od vas to može, volio bih da i mene poduči toj vještini. Kako to izvesti ako i sam sebi kažeš, je li to uopšte moguće? Znači li to da je moguće voljeti nekog ako ti sam sebi ili ti drugi kažu, hajde voli tu osobu?

    Devedeset i neke godine došlo pojave koju ljudi ranije nisu praktikovali. Riječ je o tome da se masa naroda krsti kad naiđe pored crkve, da budem precizniji, ne govorim kad odlaze u crkvu već kad prolaze ulicom, pješice ili u automobilu i naiđu pored crkve. Značajan broj tih ljudi neredovno ili skoro nikad ne odlazi na službe. Postoji li neko objašnjenje za ovu pojavu?
    U redu, ako isključimo pravo svakog pojedinca da se krsti kad god ima potrebu, pitam vas zašto to nisu radili prije pa su počeli tih devedesetih? Znači li to da oni koji to ne praktikuju čine grijeh, da li su vam sveštenici nešto govorili o tome? Poznato je da se krsti kad se ulazi u crkvu, kad je služba, kad se pali svijeća, kad se siječe slavski kolač, kad se moli pred ikonom i pali kandilo i t. d. ali nije bio običaj da se krste ljudi na ulici zato što prolaze pored crkve.
    Ova pojava nameće pitanje, kako se trebaju ponašati ljudi koji žive u blizini crkve, trebaju li se krstiti kad god izađu ispred kuće i kad god im kroz prozor padne pogled na crkvu? Srbi žive i u drugim zemljama , BiH, Mađarskoj, Rumuniji, Crnoj Gori..... ali takve pojave kod njih nikad nije bilo niti je ima sada.
    Meni to ne smeta ali moja radoznalost traži odgovor, zašto je to tako?


    Kada se nađeš u nevolji i potpuni stranac ti pruži ruku i pomogne, tada shvatiš kakve si prijatelje imao.

    Svaka kap dobrote i zlobe biva uzvraćena. Zato pazite šta dajete.


    Niko se ne može vratiti i promijeniti početak, ali svatko može započeti stvarnje novog.

    Pogriješiti je mana mnogih a izvinjenje je vrlina malobrojnih.

    Tamo gdje mnogi vide siromaštvo, ja vidim uspomene na sretno djetinjstvo.

    Nikada ne donosi važne odluke kada si u jarosti. Sačekaj, budi strpljiv. Oluja će proći. Zapamti da se proljeće uvijek vraća.

    Osoba koja je u stanju da se zbog nečeg zacrveni ne može imati loše srce.

    Pravilo broj jedan, dva, i tri. Ne sekiraj se zbog tamo nekog,  nije te majka rodila da ti život otežava ništarija. 

    Nekom vatra služi kao svjetlost a nekog opeče.

    Kad jednom propustiš priliku, propuštena je zauvijek. Možeš stvarati drugu ali propuštenu nećeš vratiti.

    Tuđi životi uvijek izgledaju lakši i jednostavniji.


    Da li smo praznovjerni u prkos činjenici da se većina izjašnjava da su vjernici?

    Nemoj otvarati kišobran u kući, nemoj proći ispod merdevina, prešla vam mačka preko puta, 13. je baksuzan broj, vežite crven konac oko ruke, susreli ste dimnjačara, pronašli ste potkovicu i t.d.   Ljudi vjeruju da im neke od ovih stvari donose nesreću a neke sreću. Veliki broj se izjašnjava kao vjernik a opet vjeruje u ovakve stvari što je u direktnoj suprotnosti sa svim religijama. Zašto ?



    Da li mi znamo nešto što drugi ne znaju?

    Nemoj sjediti na betonu jer ćeš se sigurno prehladiti, nemoj se okupati pa nakon toga izaći napolje jer ćeš se razboliti, zatvori ta vrata ubiće nas promaja i t.d.
    Kada bi ovo govorili i tako se ponašali u bilo kojoj zemlji zapadne hemisfere svi bi se smijali jer oni u to ne vjeruju.



    I najgori čovjek za sebe misli da je dobar.

    Trudim se da da činim dobro i usrećim ljude ali to je moguće samo ako i oni to žele. Oni koji se ne mogu nositi sa mojim autoritetom i sumnjaju u moje dobre namjere ne znaju koliko gube? 


    Dobar si čovjek kada to drugi kažu i osjete tvoju dobrotu a ne kad ti misliš da jesi. 



    Ako želiš,nešto pokrenuti i stvoriti , pokušaj, nemoj misliti da za to nemaš dovoljno snage. Sjeti se da i najmanji kamen uzburka vodu kad ga baciš u rijeku.


    Karakternu osobu odlikuju tri zlatne osobine: strpljenje, osjećaj mjere i umjeće da ćuti.

     Progovori, pa ću znati ko si.
    - Sokrat

    Moliti se Bogu za nekoga je jedina stvar koju je lijepo raditi nekom iza leđa.

    Čak i najmračnija noć završi izlaskom Sunca .


     Sve možeš postići ako ti se ne žuri.


    Nekad su mi žene govorile da sam im pisao najljepša pisma , valjda su me zbog toga voljele. Jebiga, šta sada da radim, ljubavna pisma više nisu u modi?


    Ako nekog obmanjuješ i on ti vjeruje, to ne znači da je on budala već da ti vjeruje više nego što ti zaslužuješ. Bukovski


    Ako daješ najbolje od sebe, ne boj se. Kad ti bude teško, a svakom se to dogodi, spasiće te baš to zrno dobrote koje si od sebe otkinuo i u plodno tlo čovječnosti posijao.


     Ljubav nije samo osjećanje prema nekome već i količina dobra koje činimo, bez obzira hoće li nam biti uzvraćeno.


     Za ćutanje glupi misle da je kukavičluk, a inteligentni i mudri ljudi znaju da je ćutanje najjače oružja protiv glupost.


     Ne pomjeraj planine zbog onog ko ne bi pomjerili ni kamen zbog tebe.

     Treba ostati čovjek čak i kad neljudi prolaze kroz tvoj život


     Ne znam kako si. Nedostaje mi da to znam. Imaš li planove? Jesi li se danas nasmiješila? O čemu si sanjala? Gdje ideš? Imaš li snove? Htio bih te pronaći. Ali nemam snage. Nemaš ni ti. Uzalud čekamo. 
    - Bukowski


    Ne trebaš nikom objašnjavati svoj život. To što padaš znak je da nešto pokušavaš, a to što ustaješ znak je da si čovjek koji ima karakter, cilj i snove..


     Oni koji vole očekujući nešto zauzvrat, ustvari samo misle da vole.
    - P. Coelho(Kueljo)

    Svako ima pravo živjeti kako god želi, sve dok tim načinom ne povrjeđuje druge.

     Jaka osoba će savladati prepreku, mudra osoba će preći cijeli put.

    Ono što inat može sjebati, to ne može niko.


    Kad ti samo jedna osoba nedostaje, ona koju voliš, svijet izgleda pust.

     Godine nisu izgovor da se žena zapusti... Baš naprotiv..

     Nikome, osim prirodi nemoj davati naziv mudrac. Ti budi filozof.
    - Pitagora

     Nama se uvijek čini da nas ljudi vole zato što smo dobri, a nikada ne pomislimo da nas vole zato što su oni dobri.
    - Tolstoj

    Tamo gdje volimo, naš je dom. Naša ga stopala mogu napustiti, ali ne i naša srca.


    Uvijek vjeruj u sebe, čak i ako to znači hodati sam.


    Naučili su me da "pametniji popušta", ali mi nisu rekli  da ću se osjećati loše  pred onim ko moje popuštanje ne zaslužili.


    Potrebne su velike oči za vidjeti male stvari.
    ---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------










    Mагистар NWO: Срби морају да се покоре Новом светском поретку.
    by Слободан Арсенић on понедељак, децембар 26, 2011 у 1:34 по подне
    .
    У ексклузивном разговору за „Печат“ магистар Новог светског поретка објашњава како је 27 година радио у Пентагону на тајном пројекту Роналда Регана „Рат звезда“, те како је учествовао у „мисији“ стварања света без граница и формирању једне светске владе. Овај интервју можда и најбоље илуструје разлоге због чега је званичан Београд био принуђен да изабере евроатлантске интеграције као свој основни политички курс.

    Средином маја, на једном приватном универзитету, на којем је одржано предавање о будућем устројству света (Нови светски поредак), уследио је неочекивани сусрет са господином мр Данилом Лазићем, рођеним у Босни и Херцеговини (општина Босански Прњавор) ратне 1941. године, где је и започео школовање, а сада угледним грађанином САД.
    Интересантну и богату радну каријеру започео је 1963. године, када се обрео управо у САД. Да би научио језик креће на занат (радио-електричара), затим одлази у војску САД, у којој је служио две године. Држава Илиноис је платила његово школовање, па је стекао диплому инжењера астронаутике. Први посао са факултетском дипломом био је аналитички инжењер на млазним моторима, али се, истовремено, пријавио у Централну службу за рад у америчкој војсци. После две године чекања уследио је позив и одлази у Тексас, где је радио на пројекту тада новог борбеног авиона Ф-16. Затим следи одлазак у Вашингтон и рад на стварању антирадарских и крстарећих (паметних) ракета. Када је тадашњи амерички председник Роналд Реган затражио да се САД спрема за „Рат звезда“, добија посао на овом пројекту као технички саветник надлежном генералу, иначе шефу пројекта. Тако је провео 27 година радећи за Пентагон.

    Лазић је имао велико поверење својих претпостављених, па је тако имао приступ свим тајнама везаним за његов посао. Но, то није било лако. Да би стигао до толиког поверења морао је проћи детаљне провере. Опширна биографија, како лична, тако и његове шире породице у Босни и Херцеговини, коју је сам Лазић предао, проверавана је девет месеци. Могао је да бира само једног члана породице с ким ће комуницирати, а он је изабрао оца; тај контакт одобрио је Пентагон. Са другима није смео да комуницира, као ни са Србима из САД јер претпостављени нису одобравали дружење „са својима“, пошто би то значило да се није уклопио у амерички систем. Такође, није смео ни да иступа у медијима.
    Поред тога Лазић је био члан (без права гласа) тростране комисије која је водила политичко-економске послове Г-7. То је налагало да буде добро политички обавештен, јер је тој политици прилагођавао будућу технику.
    Када је амерички председник Буш Старији најавио стварање Новог светског поретка, упућен је на магистарске студије из друштвених наука, где је стекао назив магистра Новог светског поретка. Од тада се бави и друштвеним питањима, посебно заговарањем стварања света без граница и формирања једне светске владе. Такође и теолошким питањима, али на основама квантне физике.

    Да ли је на пројектима у којима сте учествовали било још људи српског порекла и шта је конкретно била Ваша дужност?



    Колико је мени познато на пројекту „Рата звезда“ учествовало је још двоје људи пореклом из српских земаља, али нисам са њима одржавао контакт. Верујте да се нисам надао да ћу успети да уђем у научне пројекте Пентагона, али када су ми се врата отворила – искористио сам то. Мој главни допринос у пројектима стварања борбеног авиона Ф-16, који је данас окосница војног ваздухопловства многих држава, али и у „Рату звезда“, била је координација 23 подпројекта виших техничких постигнућа. Наиме, систем истраживања је такав да поједини истраживачи гледају само делиће јер немају право да виде целину, а мој задатак је био да посматрам целину, да координирам.
    „Рат звезда“ је започео као одбрана од нуклеарних ракета и тај систем је требало да покрије цео свет. Зато је и назван „Рат звезда“. Одбрана је требало да буде размештена у космосу и на земљи, али се због распада СССР-а, главног непријатеља, одустало од размештања система у свемиру. Просто више није било претње по безбедност САД. После тога, сви смо се надали да никада и неће бити размештен. Ми смо развили техничке системе за уништавање атомских бомби са сигурношћу од 99 посто.

    У којем правцу се развија војна техника, посебно она у чијем сте стварању учествовали?



    Војна техника, према мом мишљењу, развија се у правцу вођења „ратова утицаја“, а да би се тај рат могао успешно водити свет мора бити уједињен, без граница и са једном светском владом. Овде је техника подстакла друштвене промене. У том смислу ми смо се бавили техничким и друштвеним предвиђањима. Морам признати да је сада све мало стало, јер је развој рачунара окренуо истраживања у области „рата утицаја“ у другом правцу, пошто компјутер већ симулира људски мозак, што значи да техника прелази из класичног у некласични систем. Ту граница нема, што отвара нове могућности за „рат утицаја“. У сваком случају данас већ постоје техничке могућности за вођење „рата утицаја“, а да ли ће бити примењен у овом веку – то заиста не знам.
    Када је Буш Старији изјавио да је Америка спремна да води свет у Нови светски поредак, одмах су организоване постдипломске студије на Универзитету „Џорџ Мејсон“ у Вирџинији за неке важне људе, међу којима сам се нашао и ја. Тако сам стекао звање магистра друштвених наука – област Нови светски поредак.

    И каква је била ваша друштвена делатност?



    Што се тиче Новог светског поретка морам рећи да је одмах после иступа Буша Старијег, организована размена мишљења са водећим стручњацима из ове области, и то једном годишње. Обично би се окупило око 150 научника, аналитичара и других важних људи из целог света, и ми смо анализирали ситуацију. На крају расправе увек смо давали закључак, односно Извештај за политичаре и власнике великих компанија, као и неке аналитичке центре. Ту смо скицирали могуће правце деловања споменутих субјеката.
    Осим тога, учествовао сам у подршци председниковању Роналда Регана. Наиме, када би председник САД ишао по земљи тражено је да формулишем питања која би му се поставила од стране домаћина из области којом се ја бавим, али сам, такође, писао и одговоре на та питања, а председник их је читао или учио напамет, и тако се стицао утисак да је веома образован и обавештен.
    Поред тога, био сам задужен и за техничка питања током преговора са СССР-ом, посебно око Уговора о балистичким ракетама. Америчкој страни сам тумачио која су решења повољнија за САД, односно сугерисао решења која не дају много уступака.

    Говорите о Новом светском поретку. Шта је то заправо?



    Ова идеја је племенита. Потребно је да се свет уједини, да нема државних граница, да постоји јединствена економија у целом свету, да се људи крећу слободно. Овај Нови поредак заснован је на правима појединца. Ниједна држава не може бити власник ових права и ниједна држава није ослобођена од њих. Ради се о следећим правима: националне и локалне владе морају бити мале; мора се успоставити правна држава; равноправност свих грађана; поштовање жена; мора постојати слобода говора; мора постојати верска трпељивост и, наравно, мора се поштовати приватно власништво.
    Организација Новог светског поретка је следећа: на нивоу планете мора постојати светска влада. Њој су потчињене регионалне владе (влада Европске уније, влада Великог Блиског истока…), њима националне владе, а овима локалне. Све ово почива на појединцу. Када то представљамо графички то је обрнута пирамида, која стоји на човеку и шири се према врху. Нови светски поредак већ функционише, мада светска влада за сада не постоји, али тренутно има два Министарства – то је привреда (Светска трговинска организација) и светски суд (то ће постати Хашки трибунал). За остало ће се видети. За сада је, према мом мишљењу, потребно да се формира глобално Министарство унутрашњих послова, што компјутеризација и те како омогућава.
    Идеја светске владе је у функцији подизања стандарда живота за становнике наше планете, јер ако људи добро живе – они не ратују. Дакле, циљ је свет без рата, односно трајни мир. Такође, не предвиђа се поништавање националних и локалних култура и идентитета, али, наравно, ако дође до спонтаног мешања то је добро, јер крв раса се мора измешати. Знајте да једна нација или једна раса не може да реши све проблеме на које ће човечанство наићи. То смо доказали у „Рату звезда“ – експериментално. Када се појави проблем стручњаци једне нације нису могли да реше проблем, али када би укључили и представнике других нација и раса много брже смо решавали проблеме.
    Идеја је иначе зачета у Европи пре Наполеона, тј. за време просветитељства, а потом је пренета у Северну Америку, тачније тамо где су биле енглеске колоније. Ти европски емигранти, њих свега око 70, разних занимања, створиле су САД са планом да оне уобличе Нови светски поредак, тј. уједињени свет. САД су следиле ову мисију и развијале су се у том правцу. Циљ САД је да припреми човечанство за Нови светски поредак и гарантује споменута права. Изолација просто није добра.

    Имају ли САД по питању успостављања Новог светског поретка подршку светског јавног мњења?


    Идеја стварања једног света и светске владе има подршку и ван САД. Видите Римски клуб је водио формирање Европске уније као регионално-глобалне организације. Када су се формирали било их је 50, а данас их има око 250, и то су најумнији и најпрогресивнији људи из целог света. Светска трговинска организација има већ преко 153 држава чланица. Организација има свој Устав. То је легална глобална организација која се никоме не потчињава, већ су њој потчињене државе. Другим речима, државе се морају одрећи суверенитета у корист Светске трговинске организације.

    Говорите о трајном миру, али САД ипак воде ратове. У чему је проблем?



    Ратови које се воде су покушај стабилизације света и у функцији су стварања Новог светског поретка. Свет мора бити једнополарни, а не вишеполарни. Где год постоје идеје многополарности морају бити одстрањене у корист једнополарности. Ако се ово спроведе у дело, тј. успостави једна светска влада и свет без граница, какав је амерички план, доћи ће до квалитативно бољег живота у свету.
    Такође, имамо велику корист од уједињења и у области науке. Човечанство мора истраживати свемир, а то не можемо овако разједињени. Једна нација сама то не може. Многи научници и појединци су убеђени да постоји негде у свемиру цивилизација попут наше или слична, да би се то открило морамо се ујединити. Такође, та цивилизација може бити агресивна према нама. Да би се бранили морамо овладати „ратом утицаја“, а да то учинимо морамо се (опет) ујединити.

    Већ два пута спомињете „рат утицаја“. Шта је то?


    То је нови начин вођења рата – без убијања. То рат у којем ми утичемо на мишљење људи. Техника прелази на квантне компјутере. Кад дође до масовне примене такве технике, онда ће бити могуће применити „рат утицаја“. Међутим, брзина примене зависи од количине уложеног новца у развој нове технике. Наравно и знања, које се за 18 месеци удвостручи. Мислим да ће пре истека овог века бити могуће применити „рат утицаја“. На томе се у Пентагону већ дуже време ради, а модерна војна и не само војна техника се дефинитивно развија у овом правцу. То је рат који се води интелигенцијом, памећу, нематеријалним средствима. То је могућност да концентрацијом мисли могу да утичем на Вас да прихватите мој начин размишљања.

    Шта о „рату утицаја“ каже јавно мњење и медији?


    Ма, медији ту само сметају, јер недовољно познају проблем и само плаше људе. Медији ово питање дефинитивно не разумеју.

    Како се у стварање Новог светског поретка уклапа функција америчког председника?


    Америка има свој циљ и систем и сваки председник то мора да поштује. Не може он то да мења по својој вољи. Нико, па ни амерички председник, не може доћи и рећи: „ја мењам све!“ Он спроводи унапред одређену политику, те не може ићи против успостављеног система и циљева. Систем мора напредовати, без обзира ко влада и каква су му политичка и религиозна убеђења. За време избора председнички кандидати могу да причају шта хоће – то је у функцији добијања гласова и победе на изборима. Међутим, кад дође на власт мора да поштује систем и не може спроводити оно што је причао у кампањи, већ оно што су као циљ поставили оснивачи САД. У САД се рад председника оцењује по томе колико је унапредио постојећи систем, а не шта говори у кампањи. У Америци главну улогу у праћењу рада председника имају медији. Они га критикују ако одступа од система и хвале ако унапређује систем. Ако пређе границу против система – медији га критикују и брзо губи популарност.

    Шта ће бити са идејом Новог светског поретка, ако САД, с обзиром на економску кризу у њима, пропадну?



    Америка не може пропасти, она излази из кризе. У кризи је грађевинарски сектор, то је само једна трећина бруто националног дохотка, остала економија расте. Дуг САД је велики, али све зависи како се на њега гледа. Мање од два посто дуга је у страним рукама, а по економским законима максимално се дозвољава да три посто дуга буде власништво странаца, како они не би утицали на економију. Важно је и то што је дуг САД дугорочан, а не краткорочан. Опасни су дугови који пристижу у року од три до шест месеци. Пажња се обраћа на то колико је краткорочних, а колико дугорочних дугова.
    Другим речима, ако пропадну САД – пропашће и план уједињења света, а то просто није могуће.

    Добро, а шта ако нека држава и њена влада не прихватају план САД о уједињењу света?


    За то се спрема војска да оно што смета уклони. Један свет се мора остварити. Кад дође време урадиће се оно што се мора урадити и свет ће бити један.

    Како тумачити рат који су САД водиле против Срба?


    То је био рат против оних који су кршили правила Новог светског поретка. Према оцени САД у БиХ Срби су били доминанти, а то није било добро. САД су тежиле да нивелишу, уравнају стање. Другим речима, Србија се морала покорити глобалном мишљењу.

    Шта ако појединци не прихватају Нови светски поредак?


    Па, они ће се морати сложити или ће морати да трпе. Појединци могу да говоре шта хоће, на то нико не обраћа пажњу јер ће лако бити изоловани, а њихова мишљења приказана као екстремна, заостала и неодговарајућа времену у којем живе.

    Има ли демократије у Новом светском поретку?


    Има. То ће бити основа система, али да ли ће остати заувек – то је питање. Сви су убеђени да ће систем једне светске владе опстати и без демократије. Наиме, демократија може пропасти, али систем мора опстати. Ако појединци заљуљају обрнуту пирамиду – онда они постају проблем, а то значи да им се сва права морају одузети. Сви се надају да до тога неће доћи, али ако дође онда се демократија одузима.

    Раст становништва је знатан. Да ли је то добро?


    Јесте. Добро је да становништво расте, јер тиме расте и тржиште. Светска влада нема план за смањење бројности становништва. То је против система.

    Ресурси на Земљи су ограничени. Да ли је светска влада разматрала ово питање?


    Техника ће решити доста проблема. На пример, вода је проблем. Нема довољно слатке воде. Можда ћемо у догледно време морати прећи на експлоатацију морске воде, али је то скупо. На другој страни имамо Русију и Канаду које имају доста питке воде. Та вода припада свету, а не Русији и Канади, те се мора одузети од њих. Но, техника ће много тога решити, посебно ако нађемо место у свемиру за живот човека.

    Каква је судбина националних језика у Новом светском поретку?


    Свака земља има свој језик, то није спорно. Међутим, светски језик ће бити енглески. То је језик међународне размене.

    Каква је судбина светских религија?


    За сада религија није део система. Религиозна трпељивост захтева да она буде ван државе и да је нема у политици. Просто у политичким круговима који воде Нови светски поредак о томе се не говори.

    Ви се бавите и квантном физиком. Шта можете о томе рећи?



    Квантна космологија је моја идеологија. Просто квантна космологија и физика имају теолошке импликације и научници се морају суочити са тиме да би разумели о чему се ради. Религије овде имају погрешан став по питању апсолутности, о томе како функционише Бог. Оно што ми зовемо Бог квантна физика на основу космолошких принципа одређује као „финалног посматрача“. „Финални или апсолутни посматрач“ нема прошлост, ни будућност, он је садашњост. Неко мора све то да одржава. У религији је то Бог, у науци апсолутна интелигенција.
    Молим вас, све већи број озбиљних истраживача одбацује досадашња сазнања о натанку свемира, без обзира на то да ли верују у Бога или не. Све већи број научника, заправо, признаје да је могуће да свемир има свог ствараоца. Нова астрономија је заснована на квантној теорији универзума. Циљ нове астрономије је да обезбеди прецизну математичку дефиницију особина свемира, од субатомских честица до највећих структура. У потрази за овом дефиницијом научници су открили да су били потребни посебни услови за настанак интелигентног живота у свемиру. То је научнике навело да трагају за планом и ствараоцем настанка универзума. Тако научници почињу да гледају другачије на стара теолошка и антрополошка начела. Ова начела су постала важна, јер квантна механика тврди да ништа не може постојати ако нема интелигентног посматрача, чије опажање то чини стварним. Другим речима, научници схватају да је настанак свемира нераскидиво повезан са постојањем интелигентних бића у њему. Важно је нагласити да је идеја уједињеног света сагласна квантној физици.

    Мислите, дакле, да „Финални посматрач“ подржава уједињење света?


    Он је ван свега и гледа доле. О уједињењу света нема ни негативан, ни позитиван закључак. Другим речима, нема ни сукоба између идеје уједињеног света и „финалног посматрача“.
    Ко је „Финални посматрач“?


    Научници су до сада имали мало успеха у потрази за математичким објашњењем ко или шта је „финални посматрач“ . Просто, наука и религија долазе до истог закључка – потребан нам је Бог. Другим речима, „финални посматрач“, речено теолошким језиком, јесте Бог. Иако смо далеко од доказа о постојању Бога, истраживања снажно наводе потребу за ствараоцем. Јасно је и то да истраживања квантне механике наводе мисли научника ка Богу. Нови развој у науци ће можда имати изненађујуће чињенице, како за научнике, тако и за теологе. Међутим, теолози су увек знали да су небеса доказ славе Божије.

    Мислите ли да у овој фази живота можете бити од користи народу из којег сте потекли?


    Дошао сам да нешто научим овај народ. Знам какви су планови за будућност и хоћу да убедим свој народ да се уклопи у то. Потребно је да не гледају уско, већ да се изађе из историје, прошлости и крене у будућност. Наравно, ако некога интересује и квантна космологија – ту сам.




    Niko se ne bavi ratom tako dobro kao ti Ameriko.

    Pišem ti Ameriko, navodna idilo. Sriče ti redove ove dijak srpski opijen istorijom, hranjen jezikom, kao i mnogi, vaskrsao iz muke.
    Pišem da te pitam šta hoćeš? Tesan li je ceo svet pa bi se svila i ovde u ovoj, za tebe, nedođiji kojoj ni ime izgovoriti ne znaš. Šta to tebi naše treba što već nekom drugom nisi uzela? Ako si došla da uzmeš one bombe koje si na nas bacala, dođi, to ti braniti nećemo. Daćemo ti mi i naše jer nam je muka više od ratova i svađa koji nam svakodnevno dolaze, a od kojih se vekovima ne možemo oporaviti. Kažete za nas da smo ratnički i krvi željan narod. Ratnički smo po potrebi, a krvi smo imali toliko da je više nikad ne želimo ni videti. Prvo ste nas sa ukućanima posvađali, pa kad se svako izdvojio u svoju sobu, napadoste nas tvrdeći da je naša soba najveća i najsvetlija.
    Ništa mi nemamo osim kulture i istorije, a znam da tebe to ne interesuje jer ti je prvi termin nepoznat dok si za drugi, sudeći po dužini tvog postojanja, samo čula. Ostavi nas da u miru preživljavamo jer posle tebe i tvog „reagovanja“, ovde raskošan život i nije moguć. Sitna smo mi zemlja, ali krupan zalogaj. Da nam teraš inat, samo ćeš sebi gore učiniti jer smo, kako mi se nekad učini, mi inat i izmislili. Tvoja greška je u tome što nas smatraš sitnim, ali mi to nismo. Ne govorim o teritorijalnoj veličini države, ali i o tome možeš popričati sa osobom poznatom kao car Dušan. Ne, to nije nijedan od tvojih predsednika. Pročitaj nešto državo prokleta, pa ćeš saznati, a kad saznaš, samo ti ostaje da se stidiš što na amanet svetaca i mučenika udaraš. 
    Ne diraj nam svetinje ako Bog nisi, a znamo da ti misliš da jesi. Samo, znaš ti negde u dubini da to nije tačno, pa ti tvoje samokanonizovanje ništa ne pomaže. Dalje ruke od manastira, Srbije i Srba, ne zato što mislimo da smo jaki, već zato što smo inadžije. Ne diraj u Srbiju jer mi nismo nikakvi dušmani, osim ponekad sami sebi. Da se cela naša zemlja u so pretvori, ne bismo vam ručak osolili, ali mi se lako i u otrov pretvaramo, a on je, zna se, opasan u manjim količinama. Nemaš ti od nas ništa, a mi od tebe imamo jad. I upamti, ne može tebe svako voleti. Ima naroda koji neće da se ponose tobom, već sobom. Shvati to i ostavi nas na miru da krpimo svoju kuću kroz koju vetar šiba i uništava svu okućnicu, najčešće tako što nam oduva nešto naše i vredno, pa nam sve iz kuće nestaje.
    Neću ni za šta da te molim, a ne mogu da te ne mrzim, to mi ne traži, nego hajde ti svojim putem, a nas obiđi jer mi na tom putu, za tebe i tvoju glavu, nismo ništa drugo do kamen pored puta već napukao od jada koji vam ne može koristiti, a koji i dalje ume da saplete. Ne pretimo ti „svetska policijo“, već te upozoravamo da je taj kamen opran krvlju žrtava, mučenika i velikih svetaca, pa on u ruci Boga, ume da razbije prozor na kući i udari nekoga u glavu. Neka nas pored puta, a ti prođi, pa se naduta silinom i puna sebe osmehni tom kamenu. Možeš i srdačno, a možeš i ironično, ali kamen ne diraj.
    I upamti „silo“, kako ti sebe voliš nazivati, još uvek je razgranata, velika i počinje ponovo da zri ta šljiva pod koju će, kako kažu, stati svi Srbi. I opet te pita dijak srpski sad već pijan od istorije, ali gladan jezika, glave promoljene iz muke svog naroda, šta hoćeš i šta ti treba od tog kamena pored puta, tvrdog, od vremena napuklog i od Boga prostog?



    Nismo se nadali ničemu i nadali smo se svemu, pokušali smo i uspeli! Ja sam danas, ali ne samo danas, nego od momenta kada sam te upoznala, srećna žena! Žena, okružena pažnjom koja nema obeležje vrištanja iste, nego ima obeležje sigurnosti. Ja sam žena okružena tvojom ljubavlju koja ne brblja "volim te", nego se očituje u tvom osmehu, tvom dodiru, tvom postupku, tvojoj pažnji. Žena sam, kojoj svaka misao o "njenom muskarcu" osmeh na lice ucrtava. Žena, koja se sa putovanja, sa posla, iz trgovine (bez tebe), trečeći vraća kući, jer oseća sreću, ljubav, zadovoljstvo tvog postojanja u njenom životu! Nismo se nadali ničemu i nadali smo se svemu, pokušali smo i uspeli! Ja sam danas, ali ne samo danas, nego od momenta kada sam te upoznala, srećna žena! Žena, okružena pažnjom koja nema obeležje vrištanja iste, nego ima obeležje sigurnosti. Ja sam žena okružena tvojom ljubavlju koja ne brblja "volim te", nego se očituje u tvom osmehu, tvom dodiru, tvom postupku, tvojoj pažnji. Žena sam, kojoj svaka misao o "njenom muskarcu" osmeh na lice ucrtava. Žena, koja se sa putovanja, sa posla, iz trgovine (bez tebe), trečeći vraća kući, jer oseća sreću, ljubav, zadovoljstvo tvog postojanja u njenom životu! Nismo se nadali ničemu i nadali smo se svemu, pokušali smo i uspeli! Ja sam danas, ali ne samo danas, nego od momenta kada sam te upoznala, srećna žena! Žena, okružena pažnjom koja nema obeležje vrištanja iste, nego ima obeležje sigurnosti. Ja sam žena okružena tvojom ljubavlju koja ne brblja "volim te", nego se očituje u tvom osmehu, tvom dodiru, tvom postupku, tvojoj pažnji. Žena sam, kojoj svaka misao o "njenom muskarcu" osmeh na lice ucrtava. Žena, koja se sa putovanja, sa posla, iz trgovine (bez tebe), trečeći vraća kući, jer oseća sreću, ljubav, zadovoljstvo tvog postojanja u njenom životu! Nismo se nadali ničemu i nadali smo se svemu, pokušali smo i uspeli! Ja sam danas, ali ne samo danas, nego od momenta kada sam te upoznala, srećna žena! Žena, okružena pažnjom koja nema obeležje vrištanja iste, nego ima obeležje sigurnosti. Ja sam žena okružena tvojom ljubavlju koja ne brblja "volim te", nego se očituje u tvom osmehu, tvom dodiru, tvom postupku, tvojoj pažnji. Žena sam, kojoj svaka misao o "njenom muskarcu" osmeh na lice ucrtava. Žena, koja se sa putovanja, sa posla, iz trgovine (bez tebe), trečeći vraća kući, jer oseća sreću, ljubav, zadovoljstvo tvog postojanja u njenom životu!  

    Šta je Tanja napisala na mojoj stranici
    Nismo se nadali ničemu i nadali smo se svemu, pokušali smo i uspeli! Ja sam danas, ali ne samo danas, nego od momenta kada sam te upoznala, srećna žena! Žena, okružena pažnjom koja nema obeležje vrištanja iste, nego ima obeležje sigurnosti. Ja sam žena okružena tvojom ljubavlju koja ne brblja "volim te", nego se očituje u tvom osmehu, tvom dodiru, tvom postupku, tvojoj pažnji. Žena sam, kojoj svaka misao o "njenom muskarcu" osmeh na lice ucrtava. Žena, koja se sa putovanja, sa posla, iz trgovine (bez tebe), trečeći vraća kući, jer oseća sreću, ljubav, zadovoljstvo tvog postojanja u njenom životu! 









    PILEĆI PAPRIKAŠ

    Sastojci i Količina

    batak i kNismo se nadali ničemu i nadali smo se svemu, pokušali smo i uspeli! Ja sam danas, ali ne samo danas, nego od momenta kada sam te upoznala, srećna žena! Žena, okružena pažnjom koja nema obeležje vrištanja iste, nego ima obeležje sigurnosti. Ja sam žena okružena tvojom ljubavlju koja ne brblja "volim te", nego se očituje u tvom osmehu, tvom dodiru, tvom postupku, tvojoj pažnji. Žena sam, kojoj svaka misao o "njenom muskarcu" osmeh na lice ucrtava. Žena, koja se sa putovanja, sa posla, iz trgovine (bez tebe), trečeći vraća kući, jer oseća sreću, ljubav, zadovoljstvo tvog postojanja u njenom životu! arabatak
    crni luk
    2 glavice
    beli luk
    2 čena
    brašno
    2-3 kašike
    sok od paradajza
    1 dl
    crvena mlevena paprika
    1 kašičica
    krompir
    5-6
    so, biber i suvi začini
    po ukusu
    ulje
    za prženje
    za noklice:
    jaje
    1
    brašno
    2 kašike
    so
    mrvica
    ulje
    kap






























    Kako pripremiti

    • Batake operite i osušite. Zatim ih uvaljajte u brašno i pržite na malo ulja sa svake strane. Pržene batake izvadite iz šerpe i ostavite sa strane. Crni luk isecite i pržite, dodajte beli luk i propržite zajedno dok ne omekša. Dodajte krompir isečen na krupnije kriške, crvenu papriku, sok od paradajza, so, biber i začine. Batake vratite u šerpu nalijte vodom i kuvajte oko sat i po vremena. Kuvajte na laganoj vatri od oko 150 stepeni. Pred kraj napravite noklice. Jaje umutite viljuškom i posolite. Brašno dodajte postepeno, pa sve dobro promešajte da se smesa ujednači. Kašičicom vadite knedle i spuštajte u kuvani paprikaš. Vadite najmanjom kašičicom jer one narastu tokom kuvanja. Ako smesa bude malo retka (zavisi od veličine jajeta)…nećete dobiti noklice, već froncle. Što je isto tako lepo i neće ništa promeniti u ukusu. Kuvajte još 10-15 minuta i poslužite.


     Recept domaće masti za lečenje hemoroida
    Za pripremu ove masti potrebno je:
    -1 supena kašika meda
    - 10 gr isitnjenog propolisa
    - 50 ml bilo kojeg biljnog ulja
    - 50 gr kvalitetnog pčelinjeg voska
    Priprema masti:
    1. kašike meda pomešajte sa 1o gr isitnjenog propolisa. Smesu izgnječite drvenom kašikom ili manjom varjacom u staklenoj ili emajliranoj posudi, do nastanka homogene smese. Pre upotrebe, propolis drzite nekoliko sati u frizideru, da se stvrdne. Na taj nacin lakse ga je usitniti.
    2. U drugi emajlirani sud naspite 50 ml biljnog ulja i dodajte 50 gr pčelinjeg voska. Stavite na tihu vatru i dovedite do ključanja. Kad smesa prokuva, sklonite sa
    vatre i ostavite da se malo ohladi.
    3. U prohladjeno (do 60-70 stepeni) ulje dodajte smesu meda i propolisa i sve dobro promešajte.
    4. Vaša domaća mast za lecenje hemoroida je gotova! Mast čuvajte u staklenoj teglici u frizideru.
    Kako upotrebljavati ovu mast
    1. Komadić gaze umočen u ovu mast stavljajte u anus svako veče. Ostavite da deluje celu noć. Ujutro izvadite.
    2. Ili napravite male čepiće od ove masti. Pre upotrebe, stavite njih u zamrzivac na dvadesetak minuta, da se stegnu. Pre odlaska na spavanje, stavljajte čepiće u anus.



    LEČENJE ČIRA NA ŽELUCU

    Recept
    Odnos suve kora nare i ključale vode je 1:20. U prethodno ugrejanu toplu šolju ili čašu staviti 10-12 grama suve kore nara i preliti je sa 200 ml ključale vode.
    Pokriti tacnom. Ostaviti da odstoji 25-30 minuta. Posle toga može da se pije. Kore ne bacajte. Nakon toga, lečenje je počelo.
    Za izlečenje čira na želucu, čira na tankom crevu, kolitisa (zapaljenja debelog creva), Disbakterioza creva, potrebno je suve kore nara konzumirati na sledeći način:
    Nakon što odstoji 25-30 minuta možete ga piti. U toku dana popiti polovinu (90-100ml) u 4 puta, u približno jednakim porcijama iu približno jednakim vremenskim razmacima, po 20-25 ml.
    Počnite sa konzumiranjem ujutru na prazan stomak, nakon buđenja, a poslednju, četvrtu dozu, pred spavanje.
    Ne treba ga piti svakog dan, već svaki drugi dan – 1, 3, 5, 7 … To je dovoljno za kompletno izlečenje.
    Ako želite da nastavite sa tretmanom, zbog sigurnog izlečenja čira želuca, to možete učiniti posle napravljene pauze od 7 dana posle prvog tretmana lečenja. Za vreme lečenja – ne smete piti alkohol.







    RECEPT NAPITKA ZA ČIŠĆENJE JETRE
    Potrebni sastojci:


    - 125 g. Svežeg kupusa
    - 1 limun

    - 25 g. Celera
    - 250 g. Svežih krušaka
    - Komad đumbira veličine 2 cm
    - 500 ml. vode
    - 10 g. Nane
    Priprema:
    Naseckajte kruške, kupus, celer i đumbir na sitne komadiće, stavite ih u blender i sipajte čašu vode. Zatim dobro izmiksajte smesu. Nakon mešanja dodajte limunov sok, ostatak vode i nanu. Izmešajte još jednom i poslužite u staklene čaše. Ovaj napitak konzumirajte dva puta dnevno, ujutro i uveče.



    Džem za lako pražnjenje stomaka

    Recept za čudesni laksativni džem
    Sastojci: 150 g urmi (1 šoljica), 150 g suvih šljiva (1 šoljica), 1,5 šoljica prokuvane vode (za gušći džem manje)
    Priprema: Isecite urme i suve šljive na komadiće. Stavite ih u ključalu vodu i kuvajte dok se mešavina ne zgusne.
    Dobijena količina trebala bi biti za 20 porcija od 1 kašike. Ovaj džem je pogodan za sve uzraste.





    PALAČINKE

    Sastojci:
    - 1 jaje
    - 200 g brašna
    - Prstohvat soli
    - Prstohvat sode bikarbone
    - 225 ml toplog mleka
    - 100 ml kisele vode
    - 125 ml mlake obične vode
    - Ulje
    Priprema:
    Uzmite sve sastojke, potom ih pomešajte u velikoj činiji. Dobro umutite tako da dobijete kompaktnu smesu, bez grudvica. Potom ostavite da dostoji oko sat vremena na sobnoj temperaturi.
    Zagrejte ulje u tiganju i zabavite se! A gotove palačinke nafilujte finim domažim džemom od jagoda, kajsija ili šljiva ili marmeladom od šipka.




    KROFNE

    Priprema:

    U 1dcl mlake vode rastopite kvasac sa kašikicom šećera i malo soli.

    Kada zapeni dodajte u brašno, koje ste stavili jaja, jogurt, otopljen maslac.
    Zamesite testo koje treba da bude meko, da se lepi za ruke.
    Zamešeno testo ostavite da naraste duplo.



    Potom razvijte testo oklagijom, i vadite modlom ili pobrašnjavljenom čašom krugove-krofne.

    Testo u principu treba da razvijete na debljinu od 1cm, ali ja volem kada je to malo deblje.
    Ređati ih na pleh obložen papirom za pečenje.Krofne ostaviti da narastu duplo.Peći ih u rerni zagrejanoj na 180C da porumene.
    Pečene krofne odmah premazati istopljenim maslacem sa svih strana i uvaljati ih u šećer.
    Najbolje su kada su tople.
    Pravila za uspeh!!!
    -testo nikako ne sme biti tvrdo
    -testo-krofne se moraju uduplati kpre pečenja
    -krofne dobro premazati rastopljenim margarinom
    -doobro uviti u kristal šećer

    Čišćenje pločica u kupatilu

    Potrebna  3 sastojka:
    • Pola šolje sode bikarbone
    • Jedna kašika deterdženta za suđe
    • Četvrtina šolje hydrogen peroxida
    Priprema:
    Pomiješajte sodu bikarbonu, deterdžent za suđe i hydrogen u malu flašu (po mogućnosti s raspršivačem). Soda će ukloniti sve mrlje i vodu nakupljenu između pločica, a hydrogen peroxid će ih izbijeliti i prirodno očistiti.
    Primjena:
    Poprskajte na pločice i između pločica i ostavite 5-10 minuta. Ovo će ukloniti svu nakupljenu prljavštinu. Pobrišite poslije nanošenja vodom. Ili ako nemate tvrdokorne mrlje na pločicama, ovu mješavinu samo nanesite na običnu, mokru spužvu za brisanje i time prebrišite pločice. Ribajte područja i isperite vodom. Ako želite još čišće pločice, ponovite postupak još jednom, gdje još uvijek postoji neka prljavština ili ostaci tvrde vode.
    Nakon što uklonite sve mrlje i vaše pločice izgledaju besprijekorno možda želite zadržati taj izgled. Ako ne želite ponovo ribati, postoji nešto što možete učiniti. Pomiješajte vodu i sirće u omjeru 1: 1 i sipajte u bocu, koju možete držati u kupatilu. Nakon svakog tuširanja, poprskajte pločice ovom smjesom. Ne morate to učiniti svaki dan, 2-3 puta sedmično će biti dovoljno, da se na pločicama ne stvaraju tvrdokorne mrlje.

    UKLANJANJE  BUBA  ŠVABA  IZ  STANA
    Sve što vam treba:
    jedan crni luk i jedna kašika sode bikarbone
    Priprema:
    Prvo iseckajte luk i zatim dodajte sodu bikarbonu. Ovu mešavinu stavite u ćoškove svog doma, u kuhinji i u kupatilu.
    Vrlo brzo ćete primetiti mrtve bubašvabe na ovim mestima. Ovaj proces ponavljajte svaki dan i rešićete se ovih napasti zauvek!

    Recept profesora Remberskog

    Tajna je u tome što ova smesa čisti krvne žile, leči srce, obnavlja imunitet, čisti jetru i bubrege. Takođe, poboljšava rad mozga i pamćenje, čuva od infarkta i dovodi do izlečenja onih koji su doživeli infarkt ili moždani udar. Mnogi govore i da je reč o najboljem sredstvu protiv svih vrsta raka.


    Sastojci:

    15 svežih, zdravih BIO limuna, 12 glavica svežeg belog luka, 1 kg domaćeg meda, 400 g proklijalog žita (mlada zelena pšenica) i 400 g svežih oraha.


    Priprema proklijale pšenice:
    400 g pšenice staviti u prokuvanu staklenu posudu. Naliti vodom da odstoji, najbolje preko noći. Posle 10 – 12 sati, preko čiste gaze ocediti vodu i dobro oprati zrna, pa opet procediti kroz gazu.
    U posudi ostaviti oceđenu pšenicu da odstoji 24 sata. Nakon toga, dobićete pšenicu sa klicama, dužine 1-2 milimetara.
    Priprema leka:
    Samleti zajedno proklijalu pšenicu, orahe i očišćene glavice belog luka. Samleti 5 limunova sa koricom, pa sve zajedno izmešati. Od ostalih 10 uzeti samo sok i pomešati sa ostalom masom, dok smesa ne postane homogena.
    Dodati med i duže mešati drvenom kašikom, pa sipati u staklene posude. Ostavite ih da stoje 3 dana u frižideru, pa onda možete početi sa konzumiranjem.
    Primena:
    Ova hrana uzima se 30 minuta pre doručka, pre ručka, pre večere i pre spavanja. Ako je koristite za lečenje raka, uzimajte jednu do dve kašike svaka 2 sata.





    Priprema soka od zove sa medom

    40 do 50 svežih cvetova zove
    4 cela limuna
    4 l vode
    1 kg livadskog meda
    Priprema:
    Očistite cvetiće od svih eventualnih nečistoća. Nakon toga, jednostavno ih prelijte sa destilovanom vodom i ostavite da odstoje ceo dan. Zatim je potrebno procediti ovu tečnost kroz gazu u jednu veću šerpu i dodati u nju livadski med. Posudu stavite na šporet i kuvajte na vatri srednje jačine uz konstantno mešanje. Kada počne da vri, sačekajte još pet minuta, pa potom sklonite lonac sa ringle.
    Posle toga, iscedite četiri cela limuna i uspite njegov sok i izmešajte kako bi se sve dobro sjedinilo. Na samom kraju, dobijeni sok od zove sipajte u čiste staklene flaše. Sirup je potrebno dobro zatvoriti i čuvati na tamnom i hladnom mestu.


    Krofne pečene u rerni

    1,5dl jogurta-zasto jogurt a ne mleko?Zato što sam u trenutku imala jedino tu adekvatnu zamenu za mleko, kako inače ide u receptu.
     20gr svežeg kvasca
    75gr šećera
    2 jaja
    1/2 kašičice soli
    75gr otopljenog maslaca ili margarina
    oko 450gr oštrog brašna



    i još:
    oko 50gr istopljenog maslaca
     kristal šećer

    Priprema:
    U 1dcl mlake vode rastopite kvasac sa kašikicom šećera i malo soli.
    Kada zapeni dodajte u brašno, koje ste stavili jaja, jogurt, otopljen maslac.
    Zamesite testo koje treba da bude meko, da se lepi za ruke.
    Zamešeno testo ostavite da naraste duplo.
    Potom razvijte testo oklagijom, i vadite modlom ili pobrašnjavljenom čašom krugove-krofne.
    Testo u principu treba da razvijete na debljinu od 1cm, ali ja volem kada je to malo deblje.
     Ređati ih na pleh obložen papirom za pečenje.Krofne ostaviti da narastu duplo.Peći ih u rerni zagrejanoj na 180C da porumene.



    Pečene krofne odmah premazati istopljenim maslacem sa svih strana i uvaljati ih u šećer.
    Najbolje su kada su tople.
    Pravila za uspeh!!!
    -testo nikako ne sme biti tvrdo
    -testo-krofne se moraju uduplati kpre pečenja
    -krofne dobro premazati rastopljenim margarinom
    -doobro uviti u kristal šećer

    BUNJGUR
    Kукуруз се крупно самеље, двије ваше шаке је довољно за већу тепсију. Тепсија треба бити дубља и округла,да је лакше мијешати. Опрати га у , 2 или 3 воде, на површину ће испливати нечистоћа док мијешате руком па се натопи преко ноћи. Мало посолити па к увати на чистој води цијели дан у тепсији, на крају шпорета,уз долијевање воде по потреби и мјешањем варјачом да не загори.Кад се топи у устима долити домаћег млијека да заври. Сипати у земљане посуде,додати кајмак са домаћег млијека тзв.скоруп.



     


    Pohvale za moje pisanje
    ------------------------------
    Jovanka D. Stanković
    Pročitala sam Vaš roman Martina vremena i cele nedelje razmišljam šta da napišem. Htela sam reći da pišete kao Andrić, Sremac, Selimović, Ćopić a onda sam shvatila da pišete kao svi oni zajedno. Vi imate nenadmašan  dar pripovedanja. Bravo, sve je slikovito, uzbudljivo.

    Petkovic Vasic Gordana Sto se tice tvoga zlatnog pera iz koga izlaze carobne reci hvala ti sto ga umesto mastila punis ljubavlju koja isijava iz svake tvoje price

    Milka Ilic Svako jutro prelistavam po internetu trazeci vas i vase price.Bicu slobodna gospodine i napisati vam da mi jako prijaju vase price,Razlog sam po sebi, svi mi sebe pronalazimo kroz vase price. Nastavite ulepsavajte mi dane.Verna citateljka.
    Gordana Petković Vasić
     Eh ona stara vremena oslikana u pisanoj reci.Price su predivne kao kod Copica, Veselinovica I drugih.Svakoj se ponovo obradujem jer niko ne ume tako dobro da opise nas narod I lepote zavicaja kao nekad oni a sad i vi.

    Snezana Medic  Vi ste neprevaziđeni. Toliko lijepo i jednostavno pišete, kako se samo poželiti može.

    Petkovic Vasic Gordana Predivno pises onako iz duse istinito I ponekad tuzno s ponekad veselo pa se zato cesto nasmejem ali ne znam da li su suze zbog smeha ili duboke tuge

    Petkovic Vasic Gordana  Meni je drago da ti postavljas divne tekstove. Tvoje pisanje me podseti na Janka Veselinovica Mihajla Lalica ,Andrica I Selimovica pa sve smijesano sto rece Njegos

    Milojka Ćosić  Milane, vi me tako podsjećate na Branka Ćopića i njegov predivni stil pisanja. Nemam ni jedan razlog da vam laskam. Sve što sam komentarisala ja tako mislim. Predivno pišete. Ja neke priče čitam po nekoliko puta. 


    Svetlana Tomić Život onaj u nama i oko nas ALI VI UMEĆEM PISANJA SKRENETE NAM PAŽNJU DA TO OSETIMO I DOŽIVIMO STVARNOST.Rasterate maglu i stvari postanu vidljive.Dobro to radite ,moje gledanje koliko sam kopetentna.SVRHA VALJDA I JESTE DA MI OBIČNI LJUDI OBRIŠEMO PRAŠINU SA OČIJU.....
    Gordana Jovic  Hvala za ove i ovakve price.

    Slavica Cvetkovic Divno,jednostavno,prepoznatljivo. Kako Vi umete da misli pretocite u stvarnost.Hvala Vam

     Dragica Stelenović Milan Santrac, Ponos i Dika u opisu svakog lika stoji pecat samo njemu znan naratorskim perom ispisan.Hvala za svaku rec i svaki stih, za setu,tugu i radost .