Пише Милан Сантрач
ПОВРАТАК НА СЕЛО РЈЕШАВА КРИЗУ
Стање у нашим селима је катастрофално, од 4.600 села у 200 нема никога, у 200 нема млађих од 25 година, у наредних 10 година још 700 села ће остати празно, на селима је 50.000 напуштених кућа, на 145.000 кућа у селима пише да су привремено ненастањене (какав глуп назив за празну кућу), не обрађује се 600.000 хектара њива, од 1950. до 2000. из села је отишло у град осам милиона људи. Тај прелазак у развијеном свијету је трајао 150 година. Дакле, наставља се програмирано уништавање наших села и не треба очекивати ни од ове власти да ће направити неки стратешки заокрет према селу.
Шта онда да радимо?
Треба да на власт доведемо способне стручњаке који ће направити нову економску политику према селу. Док се то не деси, предлажем да сами усмјерите своју животну стратегију према селу. Ово пишем за оне који размишљају својом главом и који знају шта им савјетујем.
Село је одбрана од кризе. Када дође до слома свјетских финансија што неће заобићи ни Србију, биће пресудно важно како да се прехрани становништво. Онај који живи у небодеру и купује у супермаркету изненада ће се наћи у великој невољи када не буде могао да купи храну. Зато је важно да што више грађана крене на село и да обезбједи у сопственој производњи храну. Учите како се оре, копа, дрља, сади и како се одгајају животиње. Ја сам тај наук завршио давно и знам да радим све сеоске послове, пошто су ме моји ђедови и родитељи припремали за вријеме када ће Ђаво однијети шалу и када ће свако морати да научи да производи храну за себе.
Расправа Чернишевског да ли се опредјелити за Шекспира или масну кобасицу, вођена негдје средином XIX вијека, пада у воду пред громогласном грмљавином гладних стомака , тако да је најважније да грађани буду спремни за нове таласе кризе и да знају да их уточиште чека на селу.
Поред овог материјалног момента, село је добро за нервозног и фрустрираног становника града и због тога што га оно ослобађа напетости, стреса, бенседина и ствара психолошку равнотежу неопходну за темељно ментално оздрављење личности. Човјек који се врати на село и почиње да производи за себе, нема надређеног шефа, не мора да путује на посао, не мора да се гужва по градском превозу, добија смиреност коју му градски живот никада не може пружити. Он може да планира своје вријеме самостално, одређује колико ће радити и колико му је довољно хране за производњу, па тако постаје независан од тоталитарних режима и није подложан манипулацији политичког олоша.
Како долази из града и како му се смучио градски живот управо због тих политичких манипулација, њему је сасвим довољно да искључи све медије који му данас трују свакодневно живот и да се посвети и преда природи.
Рецепт да се побједи криза је повратак у села. Уколико имате неку цркавицу коју сте сакупили и држите по паразитским банкама, вадите то што прије, прије финансијског цунамија који може стићи , да вам се не би поново десило да ваша девизна уштеђевина постане нова стара девизна штедња.
Да ли сте ме разумјели? Ако јесте, добро је. Ако нисте, нека вам Бог помогне.
