КАКО ЈЕ СРБИЈА РАЗВОЈНИЧЕНА И ОСТАЛА БЕЗ АРМИЈЕ И СИСТЕМА ОДБРАНЕ
ВОЈНА ПАРАДА У БЕОГРАДУ ПОВОДОМ 70 ГОДИНА ОСЛОБОЂЕЊА ЈЕ ФАРСА КОЈОМ ВУЧИЋ И ЊЕГОВА ВЛАДА СКРИВАЈУ ПРАВО СТАЊЕ У ДРЖАВИ , НЕПОСТОЈАЊЕ ОДБРАНБЕНОГ СИСТЕМА, НАОРУЖАЊА И ВОЈНИХ ФОРМАЦИЈА. СРБИЈА ЈЕ НЕБРАЊЕНА ЗЕМЉА А ИСТО СЕ ОДНОСИ И НА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ.
Не бих волио да неко помисли како сам против војне параде Српске Воске , напротив , подржавам параду као симбол стварне снаге али не као фарсу којом се сакривају издаја и продаја властите државе. Активности које Вучић подузима , у вези са обиљежавањем ослобођења Београда и посјетом руског предсједника Путина имају за циљ скривање катастрофалног стања у држави. Војном парадом власти желе показати снагу војске и њене одбрамбене моћи која , реално, не постоји . Србија је споља и изнутра издана, продана, разоружана и развојничена. Њене границе су небрањене, али су зато њени владари спремни на сваки договор са потенцијалним агресором, јер је тај договор изражен у еврима и доларима. Држава коју су растуриле лажне демократске олигархије, које су се смјењивале на власти четрнаест година, пала је у руке Александра Вучића и његових болесних амбиција. Његово покајање за "гријехе" из деведесетих иде дотле да је спреман продати и последњу пушку, да затвори и последњег родољуба, само да би се силеџијама из Америке и Европске уније показао како је Србија спремна на сарадњу . Гдје се систем одбране Србије налази у таквим околнистима и каква му је будућност?
Крајем августа мјесеца ове године, Војска Србије добила је акумулаторе за борбене авионе типа Миг -21 и Миг 29, као лични поклон Владимира Путина. Мјесецима прије тога, српско небо је било небрањено што је добро знао и предсједник Руске федерације па је упутио у Србију потребне акумулаторе инсистирајући на томе да је ријеч о његовом личном поклону.
Наравно, Вучићу није било лако да прими такав поклон од Путина јер је то требао објаснити његовим "партнерима" из НАТО пакта који по сваку цијену покушавају натјерати сиромашне земље Балкана да купе оружје и опрему од њихове алијансе. Србија је званично војно неутрална, али је званично и "партнер" НАТО пакта.
Ових дана је у Сомалију отишао контигент српских војника и пратеће опреме, како би чували обалу од гусара, ради обезбјеђивања проласка танкера са нафтом који су у власништву америчких компанија. Какве ли глупости и ироније , да наши вијници штите имовину моћне Америке која нас је немилосрдно бомбардовала неколико година раније?
Четрнаест година владавине "демократије " у Србији сви су били заслијепљени пљачком и издајом земље, те их одбрана државе није ни занимала. Док је још имало шта да се опљачка из војних ресурса, политичка мафија се занимала за војску. Након потпуне демонтаже војних ресурса, она је престала да буде предмет интересовања. Повремене представе за народ попут "естрадне" војне параде, само су тужна подсјећања да је Србија некада имала војску.
А, да се Србија под страним притиском одрекла своје сталне, регрутне војске, говори и податак да се у Европи једино Белгија и Велика Британија ослањају искључиво на професионалну војску. Са друге стране, политички врх у Србији се још хвали тиме да је "увео професионализацију", мада је познато да то ни најбогатије земље не сматрају начином да своју одбрану учине јачом.
Велике државе попут Њемачке, Француске и Италије, осим професионалне војске, и даље имају систем регрутације, односно редовно служење војног рока.
У Закону о Војсци Србије пише да резервни састав чине официри, резервни подофицири и војници у резерви. О којим се то војницима у резерви ради ако је служење војног рока одавно укинуто?
Који су то војнике у резерви у Закону о Војсци Србије се не наводи? Војно способном становништву није пружена прилика за војну обуку због чега се не може укључити у састав оперативних јединица.
Званично, систем одбране Републике Србије има на располагању око 36.000 људи који могу да узму оружје. Незванично, то је скоро упола мање. Јер, број професионалних војника, износи око 11.000 људи. Остатак отпада на војне службенике и намјештенике, официре, подофицире и, наводно, "активну резерву" од 2.000 припадника. Оперативни састав је сврстан у четири пјешадијске, једну артиљеријску и једну специјалну бригаду.
То је људство на које би Србија требала да рачуна у случају евентуалне агресије.
Србија је изложена отвореним пријетњама , али то њени властодршци не желе да чују, шта више, стално понављају како Србија нема непријатеље . Никада до данас нису престала насиља над територијалним интегритетом Србије. Један од најновијих проблема са којима се Србија суочава је отворено насиље на југу Србије, гдје су се албански сепаратисти толико осилиле да мимо закона, без икаквих проблема и реаговања државе Србије, јавно истичу заставе Албаније, дивљају, успостављају своје законе, не плаћају никакве даџбине држави и бојкотују обиљежја и симболе Републике Србије. Умјесто војске, Влада Србије тамо шаље Жандармерију. То је манифестација неодлучности, немоћи и поданичко-плаћеничког духа који "краси" српску политичку мафију.
Слабу страну одбрамбеног система Србије потврђује и податак о непокривености великог дијела територије војним јединицама, што је условљено претходно наведеним бројним стањем професионалне војске. У Србији постоје велики празни простори чије запосједање од евентуалног агресора, са било које стране долазио, не би представљало никакав проблем. Примјера ради наведимо чињеницу да од бугарско-српске границе код Димитровграда, до Ниша, нема ниједног , јединог војника.То се никада у историји српске државе и народа, није десило. Иста ситуација је на границама са Мађарском, Румунијом и Хрватском . Србија нема ниједног војника ни од такозване административне границе са лажном албанском државом Косово, долином Ибра па све до Краљева. Четрнаест година диктата из Вашингтона, свело је Србију на малу државу која не влада собом, већ њоме управљају нижи службеници земаља НАТО пакта. Они су рекли да Србији не треба одбрана, јер је поражена, развојничена и понижена а властодршци у Београду то проводе у дјело.
Почетком ове године, такозвана албанска држава на Косову почела је са формирањем своје војске. На ово нико од српских политичара није реаговао. Сада је јасно и зашто. Војску Косова формира влада САД, али њу, између осталих, финансира и краљевска кућа из Емирата, све сами "велики пријатељи" садашњег српског премијера, Александра Вучића.
За своју војску на Косову, коју су Американци пројектовали, Албанци немају пара. У помоћ је пристигла сва америчка обавештајна оператива, преко Емирата, Саудијске Арабије и Катара, својих поузданих савезника, те припреме за овај посао несметано теку. Сви заједно желе показати Србима и Русима да је Америка господар на Балкану! Све ово упућује на озбиљност ситуације, на небрањеност државе Србије али и Републике Српске.
Србија је скоро без наоружања и муниције и у случају да треба пружити помоћ Републици Српској, ако затреба, неће имати чиме да то учини.
Србија са Вучићем и њему сличним креатурама, нема никакве могућности да се, у случају потребе, одбрани. Напротив, ко боље познаје његов издајнички карактер, може се само нове капитулације и срамна повлачења са своје земље.
Од почетка ове године, у Војсци Србије или, оном што је од ње остало, трају прегледи магацина опреме и наоружања. Употребљива средства се проглашавају за вишак и пописују. Послије министарта Драгана Шутановца и Бориса Тадића није много тога остало. Они су од продаје "вишкова" наоружања инкасирали неколико милијарди долара. О систематском уништавању оклопних јединица и тенкова, у жељезари Смедерево, све је већ речено, али нико није одговарао. Вучић је наследио већ уходане путеве криминалне распродаје одбрамбене моћи Србије и, већ разрађени систем међународног шверца оружја унаприједио .
Доласком Вучића на власт ова врста криминалне активности се вишеструко повећала. Преко добро познате фирме, државне а криминалне под називом "Југоимпорт СДПР" и својих веза са Милом Ђукановићем, а преко њега и са Калифом Бин Заједом и Катарском фирмом "Бин Јабер Груп", Вучић је разрадио трговину оружјем.
Користећи свој положај Вучић продаје наоружање овој фирми, што му је олакшано јер је на њено чело довео своје кадрове. Катарска фирма купује све. Оружје из производње, из резерви и оно што је проглашено за вишак.
Овом криминалном трговином више од 200 тенкова, приближно толико транспортера, неколико стотина артљеријског оруђа, пар стотина "Прага" , до 2.000 минобацача, већа количина свих врста стрељачког оружја и неколико хиљада тона муниције, завршила је преко Луке Бар и ускладиштена у Албанији. Ако затреба Албанцима за окупацију граничног појаса око Бујановца и Прешева или за рушење Републике Српске од стране Муслимана, то оружје им се лако може предати.
Уколико се Србија војно не уздигне уз помоћ Русије, остаће без прешевске котлине а на ред би убрзо дошло и укидање Републике Српске што би Вучић као вашингтонско-бриселски слуга признао .
Уставно дефинисана као оружана сила , Војска Србије има задатак да брани земљу од оружаног угрожавању споља. Посљедице криминалне политике и прекидање традиције служења војног рока, потпуно је срозало углед Војске Србије, а младе нараштаје, спремне за служење војске, оставило без неопходних знања о одбрани. Заговарањем професионализације националне војске и недопустивим смањењем њеног оперативног дијела, дотучено је оно што је преостало од српског војничког духа.
Хвалисања појединих министара одбране и других челника из редова власти , како смо највећа војна сила у региону, су смијешна. Криминална политика која је вођена под великим утицајем и притисцима САД и Европске уније, о чему свједочи и чињеница да су на челу министарства одбране постављани људи без икаквих квалификација да воде тај ресор. Захваљујући томе, војска која се готово три мјесеца успешно супротстављала злочиначкој НАТО агресији, сведена је на организацију цивилног типа и престала је бити оружана сила способна да успјешно учествује у одбрани земље.
Такође, не треба заборавити ни то , да су из Војске Србије уклоњени скоро сви кадрови који су се борили против ОВК и НАТО пакта.
У вријеме док су на чело министарства одбране постављани нестручни људи поткупљени од Запада, расходована су, уништена и у старо гвожђе отишла бројна , исправна и употребљива борбена средства и војна опрема. Десетковане су оклопно-механизоване , артиљеријске, инжењеријске, противваздушне и друге јединице.
Војска се, поред осталог, лишила великог броја тенкова Т-55 који су, као старо гвожђе, завршили на отпадима, баш као и велики број артиљеријских оруђа класичног типа, мада би, и данас, могла бити у борбеној употреби. Да за такво штеточинство није било ни једног разлога, потврђује чињеница да се наведени типови тенкова и данас налазе у наоружању многих земаља, чак и у Војсци Руске Федерације, која иначе посједује и најсавременије тенкове данашњице.
Прича за себе је и уништење система противваздушне одбране Стријела – 2М. Овај ракетни систем намијењен борби против нисколетећих авиона и хеликоптера налази се и данас, у наоружању више од 60 армија у свијету. Војска Србије, у саставу својих јединица је имала више од 1.000 ових система.
О снази, тачније недостацима састава Војске Србије, доста говори њено бројно стање. Петнаестак хиљада припадника професионалне војске, убрајајући ту и добар дио старјешинског кадра и цивилних лица , осим евентуалних парадних и церемонијалних активности , никако се не могу сматрати перспективним оружаним снагама .
Све армије свијета се ослањају на резервни састав а по свему судећи, Србија неће имати резервни састав за дуго времена, јер се у резерву не могу позивати људи који нису прошли кроз одређен степен војно-стручне обуке или редовног служења војног рока. Ослањање искључиво на професионалну војску не дозвољавају себи чак ни много развијеније земље од Србије.
Политика какву воде , Вучић , Николић, Дачић и остатак дражвног врха није усмјерена очувању државног, територијалног интегритета, суверенитета и сигурности грађана већ њиховој послушности Вашингтону и Бриселу и личном стицању богатства . За то им није потребна војска, напротив, она би им била сметња. Али оно што је од војске остало треба искористити како би још једном обманули народ. Организовањем војне параде народ ће , вјероватно, и овог пута повјеровати у лажну снагу свог "непогрјешивог вође" али у то неће повјеровати први свјетски лидер, руски предсједник Владимир Путин. Он сигурно зна какви смо, због чега и долази у посјету Србији како би вашингтонско-бриселким силеџијама показао да Русија никад неће дићи руке од Србије и Републике Српске.
У тексту кориштени подаци мајора Горана Митровића
