Monday, July 31, 2017

СРАМОТА: Српске владике се сложиле – Степинац мученик, ни слова о злочинима!















Пише Милан Сантрач 

СРАМОТА: Српске владике се сложиле – Степинац мученик, ни слова о злочинима!
Неочекивани епилог рада мјешовите комисије СПЦ и католика о контроверзном хрватском надбискупу, А.Степинцу. У размјени научних аргумената Хрвати очигледно однијели побједу.У закључку мјешовите комисије стоји да су све цркве током Другог свјетског рата и послије њега, на простору НДХ, међу њима и Римокатоличка и Српска православна црква, биле изложене окрутним прогонима и имале су своје мученике и испојведнике вјере.Овај став из заједничког саопштења мјешовите комисије Српске патријаршије и Хрватске бискупске конференције са последње сесије дијалога о ратној улози надбискупа Aлојзија Степинца, многима је послужио као показатељ да српска страна није доказала умјешаност контроверзног надбискупа у геноцид над српским народом у НДХ.
ПРОПУСТИ У ПРИПРЕМИ РAЗГОВОРA
У црквеним круговима готово од почетка рада комисије, формиране на иницијативу папе Фрање, говори се о неколико кључних пропуста приликом припреме разговора. Унутар СПЦ велики је број утицајних клирика који су се противили и самом учешћу у дијалогу. Пристајањем на ограничени једногодишњи рад комисије и свега шест сесија разговора, српска страна унапред је изгубила прилику да студиозно припреми одбрану своје позиције.
Стали смо на црту много спремнијим и научно поткованијим Хрватима. Наш дио комисије није имао јасну методологију рада, није довољно користио изворе, а направљено је и више грешака у припреми разговора. На другој страни стола наш тим сачекала су, између осталог, два изузетна хрватска познаваоца историје предратног периода, усташког покрета и Степинчевог дјеловања. Све то највјероватније је допринијело оваквом исходу.
Због неколико спорних ставова из саопштења, његовог општег тона и употребљених формулација у црквеним и научним круговима, спекулише се да српске владике и историчари нису изнијели довољно јаке аргументе о Степинчевој улози у прогону, присилном превођењу у католичку вјеру и игнорисању масовних убистава Срба у логорима смрти НДХ.
У усаглашеном саопштењу, којим је окончан једногодишњи дијалог двију цркава о улози контроверзног хрватског надбискупа, сугерише се да је „Степинац мученик и исповједалац вјере Римокатоличке цркве“. Оба тима мјешовите комисије сматрају, између осталог, и да је њихов рад био прилика да се освјетле „живот и служба једног угледног католичког пастира у посебно тешком историјском периоду“. О његовој одговорности и могућој умијешаности у злочине нема ни слова.У врху СПЦ засад немају званични коментар ових теза.У црквеним круговима незванично, ипак, признају да је објављено саопштење необично снисходљиво према римокатоличком клеру, што драстично одступа од уобичајеног сагледавања рата, НДХ и масовних злочина над Србима.
Да су католици и практични добитник ових разговора, како се тумачи у црквеним и научним круговима, показује и чињеница да ватиканске архиве нису отворене српским истраживачима, иако је то био један од услова за разговоре.
Дакле, на основу објављеног саопштења, јасно је да су у размјени научних аргумената Хрвати очигледно однијели побједу.То се догодило захваљујући бројним компромисима и играма које су се у режији политичких и других кругова одвијале иза сцене.У цијелом процесу наука је била у другом плану. Од првог, припремног састанка у Ватикану све је водило унапријед познатом циљу , спрјечавању сваког заоштравања односа са Хрватима.
ПAПA НЕ МИЈЕЊA СТAВ
Папа Фрањо неће у догледно вријеме прогласити Aлојзија Степинца за светитеља. Завршетак рада мјешовите комисије двију цркава неће имати утицаја на његов став. Ово тврде извори блиски врху Римокатоличке цркве и да ће поглавар Свете столице добро проучити закључке са засједања овог тијела. У Ватикану, као и у врху Католичке цркве у Хрватској, међутим, сјвесни су да разговори о Степинцу имају и шири контекст.
Сигурно је да ће резултат ових разговора имати везе и са односима Свете столице са Србијом, али и са Русијом, свјесни су тога и на загребачком Каптолу а тон саопштења и резултат шест сесија разговора даје Загребу право да тумачи како је успјешно одбранио лик и дјела Aлојзија Степинца.Извори са Каптола тврде да српска страна није изнијела ниједан нови документ који би бацио ново свјетло, посебно на догађаје из 1941. године, кад су усташе дошле на власт.
Тврди се да су ватикански домаћини од представника СПЦ упорно тражили да покажу нове аргументе, али да се то није догодило.
Све што је представљено за вријеме рада комисије већ је познато. Ничег новог није било.
Исти став заступа и вараждински бискуп Јосип Мрзљак, иначе рођак контроверзног кардинала. Он поздравља разговор између двије цркве, али и наглашава да су оптужбе на рачун Степинца пале у воду.Српски историчар Института за савремену историју Предраг Марковић у први план истиче изградњу повјерења и бољих односа између двије цркве.Ово је крај вишедеценијског процеса у коме је најважнији резултат потпуно промијењена атмосфера у односима између двије цркве. Веома је значајно што је папа Фрањо показао спремност да заустави процес канонизације и отвори научни дијалог , наводи Марковић.Кад све размотримо јасно је да се више неће расправљати о улози надбискупа А.Степинца у усташким злочинима и да је српска страна својим немарним и неодговорним приступом, без припремљених аргумената, ушла у рад мјешовите комисије и тиме саму себе поразила.