Saturday, November 29, 2014

PRAVOSLAVLJE MORA IZDRŽATI SVE NAPADE KATOLIČANSTVA





   




Piše Milan Santrač


PRAVOSLAVLJE  MORA  IZDRŽATI  SVE  NAPADE  KATOLIČANSTVA







Često slušamo ili čitamo o vjekovnom raskolu istočnog i zapadnog hrišćanstva, o neslaganju crkava a u poslednje vrijeme i o njihovom, eventualnom pomirenju. Sveštenstvo je, svakako, upoznato sa razlozima koji su doveli do raskola kao i sa djelovanjem crkava i donošenjem kanona nakon njega. Koliko je narod upoznati sa svim ovim ? Rekao bih malo ili nikako. Autor ovog teksta, bez namjere da ulazi u dogmatsku raspravu, pokušava pojednostavljeno objasniti kako, kada i zašto je došlo do raskola, i to jezikom koji će razumjeti obični ljudi?

Za početak treba razjasniti riječi koje se često koriste kada se govori o ovoj temi. 

Riječ, šizma znači isto što i raskol , dijeljenje. Dakle postoje dvije šizme, pravoslavna i katolička.

Za istočno hrišćanstvo, za pravoslavne se često koristi izraz -ortodoksni- . Riječ je nastala od dvije grčke: -orto- što znači , pravo, istinito i od riječi: -doks- što znači , vjera, poštovanje.

Zapadne hrišćane nazivamo katolicima. Riječ katolicizam je nastala od latinske -catholicimus- što znači , sveopšti, sa svime saglasan.

Jeres -  znači  odstupanje od onog što je prihvaćeno, otpadnost od vjere (katolici su jeretici jer su otstupili od prihvaćenih vrijednosti , izmišljali i donosili svoje kanone i pravila,  odvojili su se od pravoslavnih)


Hrišćanstvo je od svog nastanka imalo dvije patrijaršije: Carigradsku i Rimsku.


Kada je došlo do raskola, to jest do podjele hrišćanstva?



Do podjele hrišćanstva je došlo 1054. godine nakon mnogobrojnih neslaganja u tumačenju dogmatskih pitanja i režima crkvene uprave. Sukobi između Rimske i Carigradske patrijaršije su se javili još 869.godine da bi kuliminirali 1054. kada je došlo do konačne podjele. Raskolu je prethodilo otstupanje od utvrđenih pravila i prihvatanje novotarija od strane Rimske patrijaršije koje su donosili njemački misionari. Kad je došlo do podjele, carigradki patrijarh je  zatvorio sve hramove u Carigradu koje su bile pod upravom Rimske patrijaršije. Da bi pomirio Rim i Carigrad car Konstantin Monomah je pozvao  predstavnike Rima u Carigrad ali carigradski patrijarh je odbio da primi rimskog izaslanika pa do pomirenja nije došlo.

 Na zapadni dio hrišćanstva je snažno djelovala politika i oni su prihvatali razne novotarije koje su bile u suprotnosti sa izvornim tumačenjem hrišćanstva. Iz tog razloga se usvaja ime, -katolicizam-, što znači da su prihvatali i bili saglasni sa svim što im je politika predlagala. 

Oni koji nisu prihvatali novotarije dobili su ime -ortodoksi- što je  objašnjeno na početku teksta. 

U Rimu je formulisan papski centralizam i donešeno je niz kanona koji više nisu priznavali Carigradskog patrijarha. Rim je želio ostvariti kontrolu i nad istočnim hrišćanima pa je četvrtim krstaškim ratom pokušao pokoriti istočne patrijarhe ali u svojoj namjeri nije uspio. Naprotiv, došlo je do jačanja istočne antipatije prema Latinima kako su nazivali zapadne hrišćane i čije se ime zadržalo do danas.

U kasnijem periodu su vizantiski carevi  radili na postizanju sporazma ali iz političkih razloga. Car Mihailo VIII Paleolog  je  sazvao "Sabor sjedinjenja" 1274. godine u Lionu. Do izvjesnog napretka se došlo pa je napisan dogmatski dekret ali ga Grčka crkva, kako se tada nazivalo istočno hrišćanstvo, nije prihvatila. 1438. godine car Jovan VIII Paleolog saziva novi sabor u Bazelu koji je nešto kasnije nastavio rad u Firenci. Pod pritiskom politike grčki predstavnici potpisuju dekret o uniji bez saglasnosti sveštenstva i vjernika istočnog hrišćanstva. Tim povodom , Sveti  Marko Eferski  organizuje veliki masovni protest u Carigradu i izbacuje iz Pravoslavnih crkava sve koji su prihvatili uniju što je zvanično potvrđeno na Saboru 1484. godine.

Za razliku od Pravoslavnih koji poštuju izvorne principe hrišćanstva i čuvaju duhovnost naroda i crkve, Rimokatolici su mijenjali i prihvatali sve i svašta. Od izvornog shvatanja hrišćanstva, kod Katolika je malo šta ostalo. U svemu tome ima  postupaka koji kod pravoslavnih vjernika izazivaju podsmijeh. Očigledan primjer koji to pokazuje je  tvrdnje njihovih sveštenika kako se u vrijeme posta može jesti pileće meso a nakon toga obaviti pričest.  Vezivanjem zapadnih hrišćana za svjetovnu vlast i njihovo konačno otpadanje od Pravoslavlja , Papska jerarhija je kroz buduće vijekove nastavila da pravi kompromise i saveze sa državnim režimima zloupotrebljavajući vjeru. Rimokatolička crkva sa centrom u Vatikanu je postala više politička i finansijska organizacija nego mjesto duhovnosti. Savezi sa režimima, kao glavnu ideju imaju širenja papske zemaljske moći koja je kuliminirala u 19. vijeku kada je Prvi vatikanski koncil donio dekret o nepogrešivoj vlasti Pape. Po svemu što se dešava u toj crkvi nema govora o njegovoj nepogrešivosti već je riječ o razvratu, kriminalu, silovanjima, pedofiliji, saradnji sa ratnim zločincima, krađi opljačkanog novca i zlata i t.d.
Rimokatolici Papu smatraju predstavnikom Isusa Hrista na zemlji za sve hrišćaneSve to je potvrdio Drugi vatikanski koncil 1964.godine. kada je donijet dekret o ekumenizmu u kojem se izjavljuje da je jedina prava crkva Rimokatolička. Za ostvarenje svojih ciljeva osnovali su red koji se naziva Jezuitima. Ime su joj dali po latinskoj riječi, Socijates Jesu, što prevedeno na srpski jezik znači -družba Isusova-  negdje ih zovu i  -Hristovi vojnici-. Riječ je o, danas najbrojnijem, redu koji ima oko 20000 članova. Na njihovom čelu je kardinal, poglavar, koga zovu generalom. Mnogi ga smatraju moćnijim od Pape. Oni su infiltrirani u svim institucijama i državama svijeta. Zadatak im je da šire ideje katoličansva, podrivaju rad institucija i kompanija drugih zemalja kako bi ostvarili korist za Vatikan. U Srbiji ih ima oko 150 na raznim pozicijama u društvu. U ovom nastojanju rimokatolici i njihov diktator Papa, nisu imali nikakvih skrupula. Danas su oni poznati po pedofiliji i silovanjima što je široko rašireno u njihovim redovima i po prihvatanju jednopolnih brakova. Poslednjih godina, koalicija globalista i papista je opsjednuta idejom o rušenju Pravoslavne Crkve i uklapanje iste u rimokatolicizam. Pritisci na Pravoslavnu crkvu se nastavljaju. Na osnovu već spominjanog dekreta o ekumenizmu koji se, navodno, zalaže za ravnopravni odnos među crkvama, pokušavaju ostvariti svoje vjekovne, skrivene namjere i planove unijaćenja, to jest prevođenja pravoslavnih u katoličanstvo. Za to koriste niske ljudske strasti, pohlepu, koristoljublje ucjene pa su veliki broj  episkopa i sveštenika kod pravoslavnih postali jeretici i ekumenisti ili tzv. neutralci-ćutolozi što doprinosi utvrđivanju jeresi ekumenizma i razaranju Pravoslavne Crkve. Zar ćemo im dozvoliti da mijenjaju kanone koje je donijela naša, Pravoslavna Crkva, da prihvatamo njihova pravila ? Da li ćemo  dozvoliti da, u ime pomirenja, prihvatimo  sve njihove dželate nad Pravoslavnima za naše , koje su oni proglasili svecima, primjer za to je Stepinac ?  Među ekumenistima je i srpski Patrijarh Irinej i još neki episkopi i dio sveštenstva. Ali, kako je govorio Sv. Justin Ćelijsi: "Lakše je kamili proći kroz iglene uši, nego li rimokatoliku ući u tajanstveno carstvo Pravoslavne Crkve". Nema sumnje da će Pravoslavna Crkva opstati i pored ove agresije papista i izdaje episkopata i sveštenstva, jer je pobjedu Pravoslavlja sam Hristos obećao, ali je očigledno da će pravoslavno sveštenstvo biti desetkovano jer Pravoslavna Crkva , u svim Pravoslavnim zemljama, mora očistiti svoje redove. Sprega politike globalista jasno je pokazana nedavnom posjetom američkog podpredsjednika Bajdena i njegove supruge Konstantinopoljskoj patrijaršiji u Fanaru, gdje su se sastali sa patrijarhom Vartolomejem. Dočeku Bajdena prisustvovao je veliki broj episkopa. Da se nešto radi protiv Pravoslavlja potvrđuje činjenica da je samo mala grupa novinara bila pozvana da prisustvuje susretu u Patrijaršiji, a Bajden i Vartolomej imali su privatni sastanak, tj. sastanak bez prisutstva javnosti i izjava ova dva moćnika. Nakon vijekova neslaganja, Grčka crkva i Rimokatolička zajednica ulaze u period "neobične harmonije" u Istambulu, u nadi da će prevazići milenijumsku šizmu koja se dogodila hrišćanstvu pri čemu bi Pravoslavni trebali prihvatiti Katoličke izopačenosti i priznati Papu i njegovu "nepogrešivost" kao jedinu. Pitanje hijerarhije je zapravo i bilo ono što je  1054. godine doprinijelo stvaranju šizme u Crkvi, jer su Konstantinopolj i Rim imali različito kanonsko pravo koje do danas nije promijenjeno. Što se mog skromnog mišljenja tiče, to pravo na Pravoslavnoj strani  ne treba  mijenjati.

Za ime Božije, ne dajte da nas prevare, sjetite se osnovne poruke hrišćanstvu : "Vjerujem u Jednu, Svetu, Sabornu i Apostolsku  Crkvu", a mi dobro znamo da je to Pravoslavna Crkva.



Milan Santrač 

Tuesday, November 25, 2014

Prof. dr Mila Alečković: Dverima je jedini cilj da udju u skupštinu, patriotski blok ne donosi promene!









Prof. dr Mila Alečković: Dverima je jedini cilj da udju u skupštinu, patriotski blok ne donosi promene !

Prof. dr Mila Alečković opširno i detaljno govori o svojoj saradnji sa snagama opozicije, o novom DSS-u, o Dverima, o Srbiji, budućnosti i prošlosti, o dr Vojislavu Šešelju, o srpskim pobedama i porazima…
Kako gledate na ideju da na čelu patriotskog bloka bude neko ko je učestvovao u 5. oktobru?
Postoje dva tipa delovanja u politici: jedan je onaj kojim vi tražite posao i tzv. angažman da biste ušli u neki sistem koga želite da „korigujete“. A drugi put jeste put kojim idete vertikalno i snažno dok se ne osnažite toliko da iz korena promenite neki nepošten sistem. Ovaj drugi put obično se naziva revolucijom , ali to ne mora da bude krvavi put, on samo mora da bude dovoljno radikalan kako biste nepravedni poredak zaista promenili, a ne proveli polovinu vašeg života samo pričajući i verbalno kritikujući postojeće. Ovom drugom putu ja pripadam, jer to odgovara mom temperamentu, mom pogledu na život i mojim etičkim nazorima. Ja nisam utilitarista, nego pripadam deontološkom moralu i nikada u životu ne sklapam dogovore sa kompromitovanim ljudima, ili lopovima, zato što svaka „lukavost“ toga tipa ima mnogo veću cenu kasnije, u finalu, ili , kako mi to kažemo, na Strašnom Sudu.
Ja znam da je mladim momcima iz pokreta Dveri danas važno da što pre uđu u Skupštinu i da se u njoj čuju njihove ideje. Ali, po mome mišljenju, oni će dobiti samo prvi deo od svega ovoga. Nekoliko njih će možda ući u Parlament, dobiće, možda, mesto da pričaju, plaćeno mesto, ali oni, ovim putem, odnosno zaokretom kojim su sada krenuli, Srbiju neće moći da promene.
Srbiju su oni mogli da promene samo kao potpuno novi, originalni, kao potpuno čisti, u savezu sa isto tako čistim ljudima koji se ničega ne boje (Naši, Obraz, Zavetnici, izbeglice, Srbi na okup, pravi intelektualci i naučnici koji do sada nigde nisu učestvovali, i mnoga druga udruženja…) bez ulaženja u predizborne koalicije sa bivšim imućnim funkcionerima. To je, naravno, duži put, ali to je mogao da bude samo njihov put i put buduće, NOVE Srbije. Znam da im je čekanje bilo predugo, ali ja tvrdim da su bili blizu cilja, samo da su nastavili sa pravim socijalnim akcijama. Predlagala sam da organizujemo jedinice koje bi na licu mesta štitile prezadužene jadnike kojima dolaze da plene imovinu, predlagala sam da organizujemo marš onih koji ne mogu da plate račune, i mnogo toga…
Ovo više nije moj put . Ovo je put nepripincijelnog okupljanja starih i novih nezadovoljnika da bi se srušila sadašnja vlast. Ali, to isto je bio i DOS i znamo kako je na kraju završio. Treba da shvatimo da nije cilj samo srušiti sadašnju vlast. Cilj je da se sruši petooktobarski koren vlasti koji je sav ovaj nepošten sistem i uveo u Srbiju, a koji se danas samo nastavlja na petooktobarskim temeljima. Vi sada rušite nekakav razlog bolesti, kako bismo mi u klinici rekli, ali ne rušite UZROK bolesti. A uzrok zla je počeo američkim pučem još u ono vreme, i krnji Dss koji se danas nudi kao stožer okupljanja tzv „opozicije“ učestvovao je sto posto baš u tom UZROKU zla. Nova predsednica koja danas vodi krnji Dss je četrnaest godina bila u (dobro plaćenoj) vlasti. Ona je tu bila i onda kada su amnestirani zlikovci sa Kosova ( tada je sedela u Mićunovićevom „demokratskom centru“), i onda kada je Nato zvanično ušao u Srbiju (kancelarija južnog Napuljskog krila otvorena je 2005,god. u Beogradu ), i onda kada su uništene sve srpske banke i kada se prešlo na otvoreno pljačkaški parazitsko-kapitalistički sistem, i onda kada su uhapšeni svi srpski generali, i onda kada su oštećene izbeglice iz Hrvatske i sa Kosova. Koliko se sećam, kao deo te vlasti, ona nikada javno nije protestvovala ni zbog jedne od ovih stvari, tj. ni zbog čega. Takođe, znamo da su svako ambasadorsko mesto sa blagoslovom i potpisom Borisa Tadića odobravali Amerikanci. Bilo je ljudi koji su promene u početku podržavali, ali su ubrzo shvatili ko tu bira kadrove i ko treba da aminuje nameštenja. Takvi ljudi nikada nigde nisu mogli da prođu, prosto zato što su od početka o svemu odlučivale američke i engleske službe. Sećam se kako je Koštunica , još pre ovih događaja, neke od nas koji smo tada rekli da dobro poznajemo Evropu, jer smo u njoj, boreći se, živeli, na nas gledao sažaljivo, verovatno znajući a priori da smo mi na crnom spisku njegovih engleskih i američkih savetnika. Da zaključim. Ne kritikujem ovde nikoga ad hominem, nego samo na osnovu objektivnih činjenica, jer, izvinite, ja ovakvo predsedništvo novog Dss, ne mogu da smatram „opozicijom“.
Neko će reći: pa šta smeta, danas je taj Dss protiv Nato, oni su se korigovali. E, pa izvinite još jednom, ali pošto mi je struka ljudska duša, i pošto ja istinski radim u svom poslu, a ne u partijskoj politici, pošto sam dobila internacionalnu nagradu za dijagnostiku, napisala nekoliko knjiga, imam svoj zanat, imam stotine studenata, ja ću vam reći samo ovo: Nije važno ŠTA neko govori, nego KO to govori. Ja ne verujem nijednoj osobi u politici , koja posle petnaest godina grabljenja položaja i para tvrdi da se „promenila“. To, jednostavno, ne postoji. Postoje ljudi koji se zaista promene, ali to su oni koji se u sve razočaraju, napuste politiku, potpuno se povuku i pišu uspomene (pod uslovom da znaju da pišu). Ali, oni koji se ponovo bore za vlast i pare, ili za neko novo ambasadorsko mesto, hvala lepo, gospodo, drugovi, ja njima ne verujem. Ja zato ne verujem novoj direkciji krnjeg Dss. Da se razumemo, još jednom, nema tu ničega ličnog, njihovu novu predsednicu jedva da i poznajem. Ali, to je kao kada bi sada neka Gorica Gajević, ako se ko seća ko je ona bila, izjavila da je ona uvek bila za Nato i za Ameriku! Ili kao što je Mićunović (prvi poslodavac nove predsednice dss-a) mnogo posle studentske revolucije 1968. godine izjavio da on nije bio za Crveni Univerzitet (iako je tada upravo to urlao, što se čuje na očuvanim snimcima iz onog vremena), nego da je od početka bio liberal i borac za liberalni kapitalizam ! Nismo mi ipak toliko maloumni da verujemo da takva utilitarna promena može da bude iskrena! Tj, nismo mi baš takve budale da takvim ljudima verujemo! Neko će reći da je ovo psihologizam u politici, jer ja gledam DELA NEKE LIČNOSTI, a ne površne izjave, ali to je u stvari Tolstojevski stav. Važno je KO je onaj koji priča, odnosno, ne šta priča, nego šta je taj neko ranije ČINIO . Dela govore o čoveku, a ne reči, koje vi možete da menjate prema potrebi kada god vam je u nekoj novoj političkoj situaciji opet potrebno novo ambasadorsko , ili političko mesto. Na žalost, ni naša struka, psihologija i psihijatrija ništa ne garantuju. Posebno, u Americi, mnogi psihilozi su se prodali za novac i zahvaljujući tome se i vrše političke i medijske manipulacije, koje političari inače ne bi ni znali sami da primene.
Kako gledate na izjave novog rukovodstva Dss o statusu Krajine?
Mislim da su te izjave skandalozne. Da se razumemo. Ja znam da u Hrvatskoj ima antifašista i dobrih ljudi. Moja majka je jedno vreme verovala u bratstvo i jedinstvo, jer je za nju bila sreća samo to da je prošlo vreme kada su je batinaši mičili u Gestapou. U vreme „mas-poka“ ona i Vesna Parun išle su po zemlji da smiruju ljude. Iskreno da kažem, moj otac koji je mučenik jasenovačkih žrtvava, nije nikada u to verovao. Na sreću , on , kome su rođene sestre u Staroj Gradiški iskasapljene na komade, umro je pre nego što je i izbio ovaj treći rat. Hvala Bogu, nije to opet gledao. Moja starija sestra je bila u zatvoru 1968., rođak na Golom otoku. Ali, i majka je posle ovog poslednjeg rata bila zgrožena, jer je jednostavno shvatila da se zlo, zbog neraščišćenih stvari, nužno ponovilo. Tu je bio kraj svih iluzija.
Dakle, ja se apsolutno slažem sa Vojislavom Šešeljem i njegovim stavom da su Srbi MORALI da se otcepe iz Hrvatske onoga trenutka kada su se Hrvati otcepili iz Jugoslavije (videti moj tekst Predviđanja iz tamnog vilajeta). Dok je bila Jugoslavija, bila je. Kad je nje nestalo, i kada se Hrvatska nasilno odvojila, istoga trenutka i Srbi, baš zato što su potomci jasenovačkih žrtava, imali su pravo (ja bih rekla i obavezu !) da se odmah odvoje ! Ne želim nikoga da vređam, ali moram javno da izjavim da politika koju je vodio tadašnji lider Srba u Hrvatskoj (iako borba Srba u Hrvatskoj nije počela s njim), za nas potomke jasenovačkih žrtava nije bila najsrećnija. On je govorio da teritorija nije važna i pozivao na nekakvu kulturnu autonomiju i slične gluposti (koje možda nisu gluposti u švajcarskim kantonima, ali su bile gluposti tih devedesetih godina u toj i takvoj Hrvatskoj !). Te ideje su širili imućni i u Hrvatskoj dobro pozicionirani ljudi, dok je srpska sirotinja u Hrvatskoj (jer sirotinja uvek prva strada) još uvek drhtala od sećanja na ustaške koljače. Tada je bio pravi trenutak da se Srbi zauvek spasu i izdejstvuju svoju potpunu nezavisnost. Upravo teritorija je tada itekako bila važna ! NA ISTI NAČIN NA KOJI JE TERITORIJA BILA VAŽNA HRVATIMA KOJI SU ZGAZILI zajedničku državu JUGOSLAVIJU, NA ISTI NAČIN JE BILA VAŽNA I SRBIMA DA IZAĐU IZ HRVATSKE ! Tada ili nikada!. Kako su se Hrvati poneli prema Jugoslaviji – tako su Srbi mučenici morali da se postave prema Hrvatskoj ! Oni su tada imali SVA LEGITIMNA prava da to urade, da ne govorimo o psihološkom i moralnom pravu. Ali, izvesni lideri su baš u to vreme pozivali na mir i finoću spram nove ustaške Hrvatske ! To je bila najveća glupost (naravno, pored izdaje iz Beograda). Ja i dalje mislim da je to bila dobronamerna glupost i da je tadašnji lider Srba u Hrvatskoj mislio dobro, ne dovodim u pitanje njegov patriotizam. Međutim, sadašnje izjave nove predsednice krnjeg dss, da je Hrvatska imala prava na „uspostavu jurisdikcije u Kninu“, nisu glupost nego politička uvreda svih nas. Znate, moje shvatanje politike je takvo da me ne interesuje ko je čije dete. Zato je Pokret Dveri trebalo da od novog rukovodstva DSS traži sledeće:
1. da javno objasne izjavu njihove predsednice da je Hrvatska od početka imala prava na „uspostavu jurisdikcije u Kninu“. Nije reč samo o tom intervjuu nekim hrvatskim novinama. Više puta je gđa SRI (na pr. na televiziji Pink) izjavljivala to da je vlada Srpske Krajine u izbeglištvu retrogradna , i sl. To je, naravno, osnovno nerazumevanje političkih sloboda: politika je domen ljudske slobode, ona nije proračun trenutno naplativog, nego borba za neki pravedni cilj, čak i ako je on u budućnosti.
2. da se novi krnji Dss javno izjasni narodu Srbije šta znači izjava njihove predsednice da su Srbi krivi u Srebrenici, jer su počinili GENOCIDNI ZLOČIN odnosno da se „moramo svi stideti“, što čak ni ta deklaracija koju je usvojila skupština Srbije ne govori. U deklaraciji je priznat zločin, ali ne GENOCIDNI ZLOČIN, koji je mnogo teža optužba i koji državi Srbiji stavlja na teret ogroman i neoprostiv zločin , a Republiku Srpsku potpuno ukida ! Da je zločina bilo svi znamo, ali ako kažete da je to GENOCID, vi ste rekli nešto potpuno drugo, vi time zauvek žigošete REPUBLIKU SRPSKU KAO GENOCIDNU TVOREVINU ! A zna se šta se radi sa genocidnim tvorevinama. Eto to sledi iz izjave predsednice dss.
Najzad, to je izjava u kojoj se uopšte ne pominju borbe sa do zuba naoružanom 28.divizijom koljača Nasera Orića, zbog koga su, zapravo, i pobijeni toliki ljudi. Moj muž je kao Francuz išao u Hag da o tome svedoči sa važećim i prvim dokumentom Ujedinjenih nacija koji je jula 2005. dobio na Palama i (pukim slučajem) sačuvao iz tog vremena, a u kome je sve to opisano ! Taj originalni dokument jasno govori da je evakuacija izvršena uz saglasnost sve tri strane, Nekoliko dana po padu Srebrenice , pod užasnim političkim pritiskom , da bi se dobio povod za bombardovanje Srba koje su Olbrajt i Klinton hteli, izdat je novi , lažni dokument o isključivoj krivici Srba! Ali, niko osim Radovana Karadžića nije znao da postoji čovek koji je sačuvao taj prvi dokument sa sva tri originalna potpisa : Ujedinjenih Nacija, Srba i Muslimana ! Oni su kasnije na novi lažni dokument stavili samo jedan pečat Ujedinjenih nacija, i na njemu više nisu postojale sve tri strane. Amerikanci su surovo izmanipulisali Muslimane, Muslimani su tu najveće žrtve američke manipulacije , i među njima danas ima ljudi koji to vide! . Francuzi su, recimo, obelodanili (major Binel je rekao, a postoje i snimci) da za „Markale 2″ koje su bile glavni okidač bombardovanja Republike Srpske, nisu krivi ni Srbi, ni Muslimani, nego da su to uradile američke službe !
Radovan je zato pozvao Iva Bataja da svedoči, Iv je, kao dete sudije i istoričar, hrabro otišao da svedoči u Hag i borio se, a naravno televizija je ovde sve to cenzurisala. Pokušao je da vidi i Šešelja, ali nisu mu dali. Dakle, mi sada treba da slušamo politički korektne izjave ! Vlast je, naravno, donela tu Srebreničku dekaraciju koja za sve krivi Srbe pod velikim pritiskom, ali se u toj deklaraciji ipak ne govori da je u pitanju GENOCID, jer to zauvek obeležava RS kao genocidnu tvorevinu. Međutim, nova predsednica dss upravo ovo izgovara (pogledati video SRI: OLUJA JE HUMANITARNA AKCIJA, SREBRENICA JE GENOCID ?, link:http://www.youtube.com/watch?v=ZQp3mRcd0QY dok taj video ne izbrišu). U prvom delu gđa SRI ironiše na račun „humanitarne akcije“, ali odmah potom jasno izjavljuje da je SREBRENICA bila GENOCID ). Skupštinska deklaracija ovo ne govori, ona govori o masakru, ali ne o genocidu , jer bi time Republiku Srpsku osudila na ukidanje ! A kada je neko u opoziciji, pa tako nešto javno izjavljuje a niko ga ništa ne pita, to onda samo znači da želi nekome politički da „namiguje“.
3. Najzad, trebalo je tražiti da nova predsednica krnjeg Dss objasni narodu, na zahtev mnogih siromašnih izbeglica koje mi pišu (iako ja nisam ni na kakvom položaju, ali mi se ljudi, eto , jadaju, jer znaju da je njihov Krajišnik, Branko Ćopić bio kum mojoj majci i ocu ) zašto je izbegličke socijalne stanove dodeljivala imućnim funkcionerima i šta ima da kaže o optužnici koja je protiv nje zbog toga podignuta (iako je bila politički zaštićena). Tada se tvrdilo da je to „politička“ optužnica, ali na materijalima koji se nalaze na internetu, ipak jasno vidimo da je predsednica dss zaista brisala imena i dodavala neke svoje favorite, odnosno raspolagala tim državnim socijalnim stanovima kao da su njeni ? Zbog toga je neka sirotinja ostala na ulici i ona o tome mora da se izjasni. To je mnogo važnije nego jevtino ponavljati da je Kosovo Srbija, a Krim Rusija (kao da to ne znamo! Uostalom, danas treba reći da je Donbas Rusija! a ne otvarati vrata koja su već otvorena) .



Eto, o tome svemu je, po mom mišljenju, trebalo da vode računa mladići u pokretu Dveri i da sve to pitaju pre nego što su se zaleteli da potpišu „sporazim o saradnji“. Jer, zašto sada ne bi taj sporazum o saradnji potpisali i sa Samardžićevom strankom, i sa drugim, bivšim delovima dss ? I , najzad, sa svima onima, koji su učestvovali u petom oktobru, ali koji kažu da su „promenili“ svoj stav? Pa zar nije i Vesna Pešić nedavno kritikovala rezultate petog oktobra. A što i sa mnogim drugima onda ne bismo potpisali „sporazum o saradnji“ da bi se srušila vlast ?

Režim koristi svoje medije za stvaranje dojma večitog vanrednog stanja. Svakodnevno se govori o nekakvoj novoj zaveri protiv Vučića. Čemu to sve? Da li je reč o pokušaju nametanja masovne paranoje?
To je potpuno uobičajena metoda čuvanja vlasti i nije opasna, jer je karikaturalna i ljudi je uglavnom vide. U Francuskoj je, nekada davno, čak i Fransoa Miteran, kada mu je bila jako opala popularnost (doduše, tada još nije bio na vlasti) izmislio atentat na samoga sebe, što se kasnije otkrilo kao marketing.
Međutim, mnogo je interesantnije kako to da sva ova medija, koja su inače zatvorena za opoziciju, odjednom i naglo otvaraju ogroman prostor pišući o „reformisanom dss-u“. Otkud tolika pažnja za ovaj patrljak bivše stranke za koji sada objektivno ne znamo ni koliko je velik u biračkom telu Srbije?
Povratak Vojislava Šešelja na slobodu je uzburkao javnost u Srbiji i regionu. Da li se Šešelj može zaobići u projektu ujedinjenja patriotskih snaga?
Ne, njega apsolutno nije moguće zobići. Naravno, američke službe će uskočiti u igru i podupreti lažnu opoziciju jer njima to treba . Njima treba garant da se u Srbiji SISTEM neće promeniti barem još deset, dvadeset godina, ne ljudi, nego sistem ! Određene ličnosti koje se sada zanose tim tzv. „nacionalnim blokom“ su zaista naivne, a neki su već planirali koliko novca treba da dobiju. To je uvek isto, kao i sa „Otporom“, šačica njih zna za novac, a drugi bleje verujući u one koji stave nacionalnu kapu na glavu. Kao što rekoh, svi su primetili kako jednoj krnjoj stranci otvaraju sav medijski prostor i kako sva medija odjednom o tome trube, a ne zna se ni da li ta strankica danas ima u biračkom telu jedan posto ! O čemu vam ovo govori ? To je najbolji dokaz da je počela operacija „novi peti oktobar“, odnosno repriza lošeg filma „Konje ubijaju , zar ne ?“, koji smo već jednom, na žalost, gledali.
Razne agenture znaju da u Srbiji ne vladaju ni Vučić, ni Nikolić, nego američki i engleski ambasador. Srpsku vlast oni tretiraju kao sluge. Ali sluge su ipak previše toplo primile Putina, sluge su ipak odbile sankcije Rusiji, sluge su ipak organizovale srpsko-ruske vojne manevre u Sremu. To je za sluge previše i sada im poručuju: Imamo mi zamenu i za vas, kao što smo imali za Tadića. Te agenture se nadaju da će se Šešelj obračunavati sa bivšim drugovima, da će napraviti haos, a da će oni u tom haosu, ponuditi i lako progurati „umerenu , tj. meku, korektnu opoziciju“, po principu „narode, ovi su fini, sa njima nećete ginuti“. To bi verovatno trebalo da bude operacija „Koštunica br 2″. Ironija istorije je u tome što su tog jadnog Koštunicu, koga je narod jedno vreme voleo i koga smo mi poznavali, gurnuli na marginu upravo uz pomoć elemenata iz njegove stranke koje je on sam promovisao. Samo naivni tu vide kobajagi, neki diskontinuitet na bolje. Krnji dss je u stvari prevara, bez ideja. Politički stožer može da bude samo neko ko ima ideje, a pokret Dveri je imao neke ideje. U kampanji je, sećam se, Boško Obradović govorio da je to socijalno-revolucionarni pokret, a sadašnjim približavanjem ostacima stranke „bogatih notara“, od toga više nema ništa. Pokret je imao čak i neku mistiku, koju je, sklapanjem političkog ugovora sa delom političkog leša, kakav je inače već bio dss, sada izgubio.
Ali, ne želim da se mešam u dalju koncepciju pokreta Dveri, jer mi nisu poverovali i tu se moja podrška završava. Ja tim momcima, koji su mi bili dragi i dalje želim sreću, ali anticipiram budućnost i srećna sam što sve to vidim sada, u prvom poluvremenu. Kako bi se reklo, ipak sam ja nešto malo duže živela od njih, pa ponešto vidim i unapred. Oko sto studenata sa Kosova i Metohije je, do sada, uradilo diplomski rad kod mene, jer mi veruju kao profesoru. Zamislite sada da ja kažem nekom od tih studenata da na određenu literaturu obrati pažnju, a da on to odbije. Šta bih ja tada uradila ? rekla bih mu: kolega, ja vama više nisam mentor. Eto, to je tako.
Ali, ja sam nastupila, kao što uvek u životu nastupam, pošteno i otvoreno: pozvala sam glavne momke iz starešinstva i odmah im, još pre par meseci, rekla da će učiniti pogrešan potez. Time je moja moralna misija ispunjena, jer ja za njih više od toga ne mogu da učinim. Mnogo sam dala, možda i žrtvovala za taj pokret, uradila osnovu programa ženskog pitanja, ali mi nije žao, jer sam verovala u sve što činim. Sve što se uradi s ljubavlju, dobro je. Želim im sreću da uđu u parlament, podržaću ono dobro što sutra urade, ili ih ponovo podržavati u celini, ako se vrate na početne pozicije. Ali, ja moju borbu za istinsku promenu sistema u Srbiji nastavljam. Nastavljam je zato, jer su me to ljudi molili, jer mi veruju.
Kako gledate na odluku Vlade Srbije o smanjenju plata i penzija? Da li su mere štednje način delotvoran metod za oporavak ekonomije?
Pisala sam o tome da je Srbiji potrebno ono što je Peron uradio u Argentini. U Argentini su sve resusrse držali Anglosaksonci, običan čovek nije mogao da se školuje, sve je bilo preskupo, živeo je dobro samo jedan mali delić društva, kao danas u Srbiji. Peron se vratio iz egzila, ogromnom većinom izabran je za predsednika, izbacio je napolje i Amerikance i Engleze i sve strateške grane vratio u nacionalni posed Argentine, posle čega se ova zemlja, u ono vreme, oporavila za pet godina. Posle toga je počela stravična američka propaganda protiv njega. Međutim, Peronisti su još u prvoj polovini prošloga veka, demistifikovali i MMF i tzv. Svetsku banku kao bandu lopova koja možda nije tako tragična za bogate zemlje, ali koja čerupa siromašne zemlje i čini ih još siromašnijima. Zato iz Srbije prvo treba izbaciti sve pljačkaške banke koje kapital iznose napolje. Treba prekinuti bilo kakvu poslušnost spram MMF-a i Svetske banke , kao što je to uradio ruski predsednik. Smanjivanje plata i penzija je deo MMF-ovske naredbe. Ovo je odgovor na vaše pitanje.
U Srbiji treba uhvatiti dvadeset najvećih tajkuna, oduzeti im pasoše, zatim im konfiskovati sve što su oteli iz srpskog budžeta . To bi već ponovo napunilo taj isti budžet. Zatim im treba vratiti pasoše i isterati ih napolje. Neka idu pod sunce Floride da počnu iz početka sa pedeset dolara u džepu, jer tvrde da su obdareni za biznis. Treba, zatim, razbiti uvoznički lobi. Duci Simonović je u pravu: takođe, svi sportisti milijarderi kojima se u Srbiji prave svečani gala dočeci i koji se odlikuju najvišim duhovnim odlikovanjima (koja, objektivno gledano, ne zaslužuju), treba ovde da plate porez, a ne na Bahamima ili u Americi. Dosta je te primitivne mitomanije.
Smanjivanje plata i penzija je najgluplja i mizerna mera onih koji nemaju hrabrosti da naprave suštinski rez sa nepoštenim, surovim neoliberalnim sistemom, koji narod itekako ubija i strelja, samo na drugačiji način od komunista.
Mogu li u Srbiji da se stvore dva suprotstavljena politička opoziciona bloka, kako to predviđa Branko Dragaš?
Branka Dragaša cenim kao čoveka, ali reč „blok“ u našem jeziku ne znači ništa. Kao i tzv. „ukrupnjavanje“ o kome se sada u medijima govori. Ukrupnjavanje zbog čega ? Da biste napravili novi DOS koji će ljude sa 0,02 posto u biračkom telu Srbije sutra postaviti da budu ministri ? Naša srpska reč za to je „savez“ i „sveza“ i u tom savezu duša, svi moraju da vezu isti vez, ne sme da bude nikakvog političkog nepoverenja jer se jedino tako mogu izbeći svađe i promašaji. Rekla sam već da između onih koji su krali i onih koji su pokradeni, ne postoji nikakav prirodni savez. Takođe, ja i dalje ne verujem da pokret Dveri pristaje na to da je Republika Srpska genocidna tvorevina, kako je to rukovodstvo novog dss, kroz svoju predsednicu, izjavilo. Priča o tobožnjim intelektualcima koji podržavaju nekakav desni blok je promašena priča, jer, kako bi rekao Sartr, intelektualci će uvek biti iskorišćeni za nečiju propagandu , a na kraju će i sve čistke započeti njima. Što je neka politička pozicija manje revolucionarna i manje radikalna, to su u njoj intelektualci više u ulozi ikebane. Intelektualac mora organski i iskreno da pripada nekoj ideji i da sam bude u zakonodavnoj i izvršnoj akciji, a ne da on samo nešto „podržava i savetuje“. Eto, Smilja Avramov i ja smo savetovale pokret Dveri, ali kada su oni doneli odluku da uđu u saradnju sa krnjim dss-om, naši stavovi o tome više nisu bili važni.
Sam izborni blok kao blok ne znači ništa. Srbiji su potrebne ideje koje će na scenu vratiti nacionalnu i socijalnu pravdu, kao i prave geopolitičke ideje kakve je u Rusiji dao moj dobar prijatelj Aleksandar Saša Dugin koga Putin sve više uvažava i i sve više ostvaruje upravo njegov program.
Ali, naravno, ako se stvori lažna opozicija, po prirodi fizičkih zakona, stvoriće se i radikalna opozicija.
Šta ćete vi uraditi, kao Mila Alečković?
Ja sam samo jedno zrno u srpskom narodu. Ali, zajedno sa Ljubodragom Ducijem Simonovićem, legendom našeg sporta i doktorom filosofije, čovekom ogromne mentalne i moralne snage koji nema dlaku na jeziku , i još mnogim prijateljima, ponovo pokrećem ideje srpske nacionalno-socijalne-pravde. Neki srpski manifest „Porto Alegre“. Briga o siromašnima je najdublja tradicija našeg naroda, mnogo više nego u vrednostima protestanata, i to je, u stvari, naš najveći i najbolji srpski nacionalizam !
Mi smo organski narodni intelektualci i ljudi koji veruju u svoje ideje. Duci je Amerikance uvek pobeđivao, setite se samo njegovih košarkaških „trojki“ posle kojih smo, posle pobede nad Amerikancima, bili prvaci sveta. To je jaka simbolika. To znači da možemo da pobedimo američke agenture (naravno, ne govorim o narodu). I on i ja živeli smo van Srbije i videli suštinu surovog, licemernog, ubilačkog i ekocidnog kapitalizma u kome živi dobro samo jedan posto ljudi. Kao što sam u onoj emisiji na radiju „Snaga naroda“ (Gnev Srbije, 22. oktobar, voditelj Milan Milenković) rekla, nacionalan je samo onaj ko nacionalne resurse sačuva u svom narodu i zaradu od rada svoga naroda – sačuva za svoj narod. Svuda tamo gde se ovo odliva napolje, kao u današnjoj Srbiji, gde strane banke sve iznose van Srbije, i gde veliki deo bogatsva ide i dalje engleskoj kraljici baba-majci, tu nema reči ni o čemu nacionalnom. A taj sistem je u Srbiji počeo petog oktobra i možda to svima nije odmah bilo jasno. Međutim, već 2002. većina su to, i u našem rasejanju, razočarano shvatili. Pozivam ljude da poslušaju na internetu emisiju o ovome, jer je to možda moje poslednje gostovanje na radiju „Snaga naroda“. Sada me verovatno , zbog mojih kritika, više neće zvati. Niti će „Catena Mundi“ štampati moje knjige, iako sam dobro znala Kijuka koji je (pored oca „Vesne Pešić i sinovi“) inspirator ovakve ideje i izdavačke kuće. Svi će oni mene sada verovatno zaobilaziti. Ali, možda je i to cena koju moram da platim zbog slobodnog iznošenja mišljenja. Uostalom, cena borbe za istinu za mene ne postoji. Sreća je što smo deca Nikole Tesle i što na internetu informacija ipak negde može da prođe ! I da podsetim još jednom, današnji krnji DSS je u ovim rasprodajama nacionalnog sto posto učestvovao, možda ne neko mlado momče ili devojče u toj stranci, ali rukovodstvo funkcionera, pre svega onih zaduženih za odnose sa zapadom, svakako jeste. Zato oni više nemaju nikakvo moralno pravo da pričaju o siromašnima.
Ja se okrećem jedinom pravom pitanju – ko od Srba pravi robove? Narod mi veruje. Bog sveti zna da sam svoje studente uvek učila o tome da nema ni levice , ni desnice, i da je u Srbiji sve to laž. I ne samo u Srbiji, nego i u Evropi, o tome sam napisala i novu knjigu političkih eseja „Srbijo, lažu te o Evropi“. Jedan esej u toj knjizi upravo nosi naziv: „Rotšild levo, Rokfeler desno, a zadljica pozadi“ (pišem o tome kako se ovaj treći „politički element“ okreće onako kako mu, tj, kako joj, zatreba, a sila gravitacije olakšava odluku, držeći taj element dosta nisko)..
Ali pošto , mnogi, vidim, i dalje insistiraju na apelaciji te tzv. umerene, mlake , menuet, salonske „desnice“ , tj. političke konstipacije, a ja mislim da je to upravo najveća zamka za Srbiju (jer u okviru toga nije moguća nikakva promena nepoštenog sistema), krenućemo sa glavnom temom o nacionalnoj borbi za socijalnu pravdu umesto koje u Srbiji danas postoji velika provalija i jama. Ovde nema ničega socijalnog, jer je sve laž, i sve dosadašnje levice su bile laž.
Želim da naglasim da je u mojoj klasifikaciji Vojislav Šešelj upravo nacionalno-socijalni politiičar, jer je to trenutno jedini čovek na političkoj sceni Srbije koji je sam potekao iz borbe protiv siromaštva i koji bi ogromnom snagom duha mogao da pomogne srpskoj sirotinji. On je , u stvari, potencijalni Robin Hud. Svi pričaju o Šešeljevoj „ratnoj retorici“, a niko ne pominje to da je on hteo da hapsi velike lopove, a jadnicima koji su živeli od nekih sitnih prodaja, dozvoljavao je trafike da nešto zarade i da se prehrane u najteža vremena. DOS je uveo upravo obrnutu praksu: štiti velike dužnike, a pljačka sirotinju! Danas to samo nastavljaju. Vijaju po ulicama one bednike koji na šofer-šajbni kola prodaju sapune, gaće i čarape !
Svi se plaše obračuna, a tajkuni su naoružani do zuba. Puškaranja su već počela. Srbiji će u bliskoj budućnosti pomoći samo onaj ko se ne boji smrti. A onaj koji je, posle više od decenije, izašao iz Haškog logora, danas živi poklonjeni život.
Naravno, u ovoj borbi za siromašne, rusko tržište je za Srbiju najvažnije, a u Srbiji postoje ljudi, kao što je Nenad Popović, koji su na tome mnogo uradili. Rusi za njih znaju i uvažavaju ih. Što se Evrope tiče, ja sam svoju priču o Evropi u kojoj sam živela, u knjizi, iskreno ispričala. Mi danas ulazimo u period svetske nemaštine i gladi, bede sveta u kome je mali broj njih pokrao sve rezerve zlata i gde će mnoge stvari uskoro biti dovedene u pitanje. Biće potrebna jedna potpuno nova strategija preživljavanja i potpuno nova slika starog istočno-hrišćanskog milosrđa i deobe. Nikakve „korektne desnice“ tu više ničemu neće služiti.
Da zaključim, u šali, meni američke službe nisu obećale da ću biti premijerka, niti ambasadorka u Vašingtonu, niti ja to želim da budem. Ja sam stvaralac i neko koga ljudi znaju kao moralno integrisanog i nezavisnog. Ugledom koji sam sačuvala u narodu, zajedno sa svim mojim prijateljima, mobilisaću srpski narod sa našim nekadašnjim idejama socijalne pravde i pozvati ga da u određenom trenutku izabere najboljeg, najčistijeg i najhrabrijeg među nama, onog koji nije ništa ukrao, ne boji se smrti i koji bude spreman na pravednu borbu do pobede.
Ja sam u duši revolucionar. Ne volim gnjide, gmizavce, puzavce, instrumentalce, profitere, tatine ćerke, tatine sinove, konformiste i licemere. Naravno, kao žena, ne želim pogibije. Ali, za Srbiju ne postoji ništa gore od laži, krađa , ponižavanja ljudi i tihe smrti miliona dužnika.
Zato je moja poruka: ne daj se slobodni i buntovni srpski narode, jer nisi kriv nizašta! Ne veruj ni otporaškoj pesnici, ni mlitavoj desnici ! Ali, spremte se, spremte, uskoci i hajduci 

Friday, November 21, 2014

ФАШИЗАМ, "АНТИФАШИЗАМ" ЗАМЕНА ТЕЗА






 ФАШИЗАМ,  "АНТИФАШИЗАМ"  ЗАМЕНА  ТЕЗА





И ево, прошло је довољно времена након посете Владимира Владимировича Путина Београду. Сасвим довољно времена и да се усхићење Срба изазвано посетом великог пријатеља из братског нам руског народа, сведе на објективно задовољство, охрабрење и наду. А сасвим довољно времена и да се власт Србије довољно извињава западним нам „пријатељима“, због посете можда и јединог пријатеља у међународној политици, да се небројено пута закуне у европски пут, да организује и  састанак „трилатерале“, и да „попије“ још један врућ шамар од Едија Раме.
Било је прилика и за аналитичаре да изанализирају посету са свих страна. Војни су се радовали паради и потенцијалној војној сарадњи са Русијом, економски су се радовали понудом од 6-10 милијарди које Русија може за Србију да издвоји (по систему: не дајте Немцима Телеком за милијарду, ако можете нама за три), а евроентузијасти су се примирили барем на 2-3 дана.

Handzar-Divizija1

Ипак једна порука В.В. Путина у Београду је остала готово незапажена. Наиме Путин је у више наврата помињао потребу супротстављања повампирењу фашизма и нацизма, рекавши између осталог и:  „Данас је наша заједничка обавеза – да се супротставимо хероизацији  нацизма, да се чврсто одупремо покушајима ревизије исхода Другог светског рата, да се доследно боримо против свих облика расизма, ксенофобије, агресивног национализма и шовинизма“.

Нама који смо у време комунизма ишли у школу и учили идеолошки обојену историју, није било до краја јасно, како је то Немачка 1941, тако лако прагазила СССР. Сећамо се оних реплика из партизанских филмова када Немци кажу: „Фи нисте феровала да че Немачка учи у Киеф?! Зо, Немачка је ушла у Киеф!“. Није нам било јасно како је тако велики и значајан град могао тако лако и брзо да буде освојен. Овогодишњи конфликт у Украјини је умногоме свима нама појаснио тај феномен.

Наиме није ни тада, а ни данас, конфликт у Украјини подразумевао само две стране. Тада је на страни Немачке ратовало и сијасет других држава, активно подржавајући  Немачку шаљући Вермахту и своје војнике и војне ефективе. Данас можда Немачка није тај главни агресор на Русију, преко конфликта у Украјини, већ су то САД, али читав НАТО савез а поједине чланице веома милитантно, заговарају ратну катастрофу. И то баш оне чланице које су и 1941, врло активно помагале Немачкој у инвазији на СССР. Дакле није Немачка тада, као ни САД сада била сама. Имала је снажну армију, али изнад свега тзв. „инсајдере“ или „пету колону“, тамо где је ударала. Као што је и данас запад Украјине

Са наших простора такође је било значајне помоћи Хитлеру у горе поменутој инвазији. Хрвати су регрутовали „Црну легију“ и „Вражју дивизију“, Муслимани „Ханџар дивизију“, Шиптари „Скендербег дивизију“, и све су оне здушно помагале нацистичкој Немачкој на Источном и на другим фронтовима. Додуше, и нацистичка Немачка им није остајала дужна. Помагала је и она њима, нарочито ефикасно када је био у питању геноцид над Србимна и Јеврејима. И сви они, дакле и Хрвати и Муслимани и Шиптари здушно су данас  против улоге Русије у украјинском грађанском рату.

Ми смо у Србији данас преплављени душебрижницима који покушавају да спрече рестаурацију фашизма код нас?! Код нас – то значи код Срба. Код Срба код којих фашизма, барем оног институционализованог никада није било, па се самим тим не може ни рестаурирати.
Буквално смо преплављени акцијама „антифашиста“, а поготову што се крећемо нашом земљом ка северу. При томе фашистима се сматрају Срби: који су про-руски оријентисани (дакле велика већина), који се супротстављају терору хомосексуалаца у друштву, који се противе девијантним појавама у друштву, који не желе да трпе притиске ЕУ и САД, који се живо сећају терора истих1999, и наравно који не пристају да им се држава комада.

Са друге стране ти „антифашисти“ здушно подржавају све што је хрватско (доминантно се служећи у својим акцијама хрватском латиницом), муслиманско или шиптарско.  Дакле све што је контра српском „фашизму“. Чудна нека математика.

Историја је показала, а конфликт у Украјини нарочито ко је „вера а ко је невера“, односно ко је фашиста а ко није. Хрвати од како су ушли у ЕУ то више и не крију, немају потребе. Чак и њихов председник се уби плашећи Европу Шешељевим вербалним бравурама, али му не смета што забрањује одржавање помена убијеним Србима у Глини, на пример.

Албанија је показала и показује све више да је њен пројекат Велике Албаније итекако актуелан, а тај пројекат је у бити огољено фашистички. Муслимани у Србији величају Аћифа Бљуту, који је био једна од перјаница Велике Албаније 40-их година прошлог века,  који је збрисао по Рашкој области хиљаде српских и стотине јеврејских душа. Ако то није величање и рестаурација фашизма, онда не знам шта је.

Па како је онда направљен тај стереотип и та етикета која се аутоматски залепи за Србе „к`о мокре новине“ кад год неко са севера земље или из „круга двојке“ помене фашизам? Тако што Срби недопустиво дуго и упорно ћуте. Не опиру се. Навикли су да губе медијске битке.
А медији у Србији (а добрим делом и привреда) су у власништву горе поменутих савезника из 2. Светског рата. Главне „антифашистичке“ галамџије припадају НВО и странкама које финансирају управо горе поменути савезници из 2. светског рата.  Непрекидним лепљењем етикета: „деснице“ и „ултрадеснице“  свакој националној идеји долази се до тога да по дефиницији све што је српско у ствари  замирише на фашизам. А кад се то усвоји, онда је лако манипулисати.

Србима изгледа није јасно да их етикетирањем етикетом „фашисти“, неко легализује као мету за одстрел. Не схватају сву озбиљност таквог етикетирања.  Не схватају да увелико каскају за догађајима, те не реагују на време. А морали би. Морали би да спрече акције „антифашиста“ који их легитимишу као ловину за одстрел. Наравно не насилно, јер постоје многе далеко инвентивније и ефикасније методе.  Каскање за догађајима, и неозбиљно схватање етикетирања смо веома драстично осетили на својој кожи током деведесетих, а нарочито 1999. Не бисмо смели да дозволимо понављање грешке. Поновљена грешка скупо кошта.

Monday, November 17, 2014

NAJVEĆA TAJNA SVIH VREMENA IZLAZI NA POVRŠINU: OVO JE PRAVI RAZLOG ZAŠTO SE SVJETSKI RAT NE MOŽE IZBJEĆI







NAJVEĆA TAJNA SVIH VREMENA IZLAZI NA POVRŠINU:
OVO JE PRAVI RAZLOG ZAŠTO SE SVJETSKI RAT NE MOŽE IZBJEĆI





cbdhwgfuizdewg8734hfd
Prema uzbunjivačici Svjetske banke, Keren Hads, američki dolar će propasti i biće zamijenjen novom, bezinteresnom valutom, zavisnom od zlata.
Hadsova je advokat i radila je u pravnom odjeljenju Svjetske banke, a nedavno je ponovo postavljena na tu funkciju.
Ona je za Russia Today izjavila:
„Postoji oko 170.500 tona zlata koje se čuva u sefu havajske banke, 130.500 tona u Hong Kongu i 150.000 tona u razvojnoj banci Singapura. Postoji još oko 100.000 tona u ostalim američkim bankama“.
Ferdinand Markos (nekadašnji predsjednik Filipina) je 1950. godine stavio ovo zlato u sigurnosni fond na 50 godina…
„…ovo bogatstvo biće podvrgnuto statutu ograničenja koji nalaže da, ako neko tvrdi da je nešto u njegovom vlasništvu, ali nije uspio da to dokaže u roku od 50 godina, gubi svoje pravo na to“.
„Svrha je bila da sva imovina postavljena u fond za čovječanstvo nakon perioda od 50 godina postane dostupna čovječanstvu bez pogovora. Taj period je završen 2005. godine“.
Autorizovani potpisnik ovog fonda je Volfgang Strak.
Hadsova je izjavila:
„Uzimajući u obzir da su papirne valute u nesigurnoj situaciji, zlato iz fonda mora što prije da se iskoristi za dobrobit čovječanstva, prije nego što dođe do kolapsa papirnih valuta“.

Napomena: Prije nego što nastavimo dalje, da razjasnimo ovo što smo do sada čuli. Dakle, praktično, u svijetu se mora pojaviti ta nevjerovatna količina zlata , zakon na to obavezuje i ne može se izbjeći. To dalje znači da će svi bankari koji drže svijet u šakama ostati bez para jer vladaju praktično bezvrijednim papirima kada se zlato pojavi. Takođe, sjetite se da su poslednjih godina Rusija i Kina kupovali nevjerovatne zalihe zlata. To sve vodi samo u jednom pravcu, dolar će izgubiti svoju moć a FED više neće moći ništa da štampa.
To dalje obesmišljava i sve ratove koje vode, sve njihovo bogatstvo je u dolarima a on neće više postojati.
Mislite li da će ovo bankari i vladari svijeta da dozvole bez svjetskog rata? Svakako da neće, zato je nemoguće izbjeći svjetski rat.
 
Šta nas zadržava?
Prema riječima Hadsove, mejnstrim medije su pokupovale banke, što odlaže protok informacija van alternativnih novinskih medija. Van alternativnih vijesti, ljudi mogu da koriste jedino društvene medije poput Tvitera i Fejsbuka kako bi raširili vijesti.

Imate moć u rukama, dostupne su vam društvene mreže i zato širite istinu dalje.

Uprkos tome što je ponovo postavljena na funkciju, Hadsova je priznala da je ne puštaju u prostorije Svjetske banke:
„Bankarski kartel je zaposlio sigurnosnu kompaniju koja odbija da me pusti unutra, iako sam uspjela da uđem na sastanak 10. oktobra, na kojem sam se srela sa tri delegacije…švajcarskom, ruskom i njemačkom delegacijom, pri čemu smo raspravljali o tome kako da primoramo banke da poštuju zakone bankarstva“.
„Formirale su se brojne koalicije poput BRICS-a( Brazil,Rusija,Indija, Kina, Južnoafrička Republika) i Grupe 77(grupa zemalja u razvoju, kada su osnovane bilo ih je 77 a sada ih ima 130) kako bi se ovaj fond zlata obezbjedio čovečanstvu“.


U SAD, građani i lokalne vlasti su shvatili  da je bankarski kartel uradio nešto što se naziva „zapljena države“, na šta Hadsova kaže:
„Uspjeli su da podmite i korumpiraju dovoljno zvaničnika koji bi, umjesto da rade svoju javnu dužnost, služili interesima bankarskog kartela“.
Hadsova je u SAD radila sa „Okružnim direktorima Amerike“ izjavivši: „oni su prihvatili udio zlata SAD u ovoj „Globalnoj ustanovi za dugove“ u ime građana SAD i trenutno pokušavamo da zamijenimo papirne valute koje izdaje Federalna rezerva“.
Hadsova je dodala da će novu valutu izdati Riznica, a ne federalci, izjavivši da neće postojati kamata na novu valutu. Drugim riječima, naplata kamate se neće tolerisati ni u jednoj državi kada se ovaj fond pusti u promet.
„Kada je Ferdinand Markos stavio zlato u Globalnu ustanovu za dugove, angažovao je institucije koje će osigurati da će se zlato koristiti za dobrobit čovječanstva.
Hadsova je izjavila da se većina ovog zlata nalazi na Filipinima i da vojska SAD čuva tu oblast.
Volfgang Strak je izjavio da su neki vojni helikopteri odnosili zlato iz te oblasti, te je zato Hadsova podnijela tužbu tvrdeći da je zlato osigurano od strane sigurnosnih kompanija Lloyd’s of London i Lincoln Insurance Company.
U dijelu tužbe Hadsova je navela:
„Zlato koje je ukradeno će se vratiti i onaj ko je naredio transport tog zlata će odgovarati pred zakonom“.
 
Kakvi izazovi postoje?
Hadsova je izjavila da postoji nekoliko glavnih izazova koji se moraju prevazići prije izdavanja nove valute:
  1. Brza zamjena valuta
  2. Banke su potkupile mejnstrim medije i pogrešno informišu ljude o ovoj situaciji
Hadsova je izjavila da će novčanice Federalnih rezervi propasti i da ne postoji ništa što bi moglo da se učini kada se to desi, dodavši:
Ako papirna valuta propadne, vojska neće moći da se isplati“.
Imejl za Hadsovu od Volfganga Straka
Hadsova je 3. novembra dobila imejl od Volfganga Straka:
„Ovo su interesantne vijesti u smislu da Keren Hads predvodi tim uništenja koji će zamijeniti frakcione rezervne valute prije nego što dođe do njihovog neminovnog kolapsa, koristeći mirnu tranziciju kroz monetarne sporazume za koje svijet ne zna“.
Hadsova je odgovorila napisavši: „svijet zna za monetarne sporazume“, dodavši da oni koji imaju moć potkupljuju mejnstrim medije kako bi širili lažnu realnost.
 
Nova valuta
Prema riječima Hadsove, nova valuta će izgledati ovako:
„Zlato će se presovati veoma tanko i stavljati u plastičnu kovertu koja će oponašati papirnu valutu, s tim što će vrijednost zlata biti jednaka utvrđenoj vrednosti valute“.
Cijena zlata računaće se na sledeći način:
„Na osnovu istorijskih potrošačkih korpi i usluga, ali i većih valuta u to vrijeme, procenjivaće se apsolutni ekvivalent prave vrijednosti ove valute“.
Oni koji su naćulili uši već znaju za trenutne sisteme u kojima svi možemo živjeti u izobilju i blagostanju bez potrebe za novcem, kao što su Ubuntu sistem i Venus projekat.
Ono što Hadsova predlaže je samo kratkoročna tranzicija koja će trajati dok se ne eliminišu svi oblici novca, jer dok god postoji novac, svi ćemo biti finansijski robovi poremećenog sistema.




(Webtribune.rs)

Sunday, November 2, 2014

BOG SE DRAGI NA SRBE NALJUTI









Piše Milan Santrač

BOG  SE  DRAGI  NA  SRBE  NALJUTI

Zašto se to dragi Bog na Srbe naljutio, odgovor moramo potražiti u sebi, u svom ignorisanju svega što se u našoj državi dešava.



Teško da ima boljeg načina da se objasni stanje u kojem se nalazi srpski narod i država Srbija od  Njegoševog stiha koji nam to oslikava.
    
..."А ја šто ću, ali sa kime ću?
jеdna slamka među vihorove,
Моје pleme snom mrtvijem spava, 
suza moja nema roditelja, 
nada mnom je nebo zatvoreno, 
ne prima mi plača ni molitve, 
u ad mi se svijet pretvorio..."


Srbija i narod su zaista ostali sirak tužni bez saveznika na koga se mogu osloniti, koji bi, kada to zatreba, stao u zaštitu njihovih interesa. Zašto je to tako?

Državni vrh se svim silama trudi odvesti narod među države Zapada a Zapad ga neće. Istok ga želi ali državni vrh to ne dozvoljava. Cijenu plaća narod, ponižen, sluđen raznim informacijama i dezinformacijama, više ne zna kome da vjeruje? Tako sluđen ćuti i ne poduzima ništa, već čeka da neko drugi riješi nepodnošljivo stanje.


Naprednjaci su se gurali rukama i nogama da zauzmu mjesta, ništa manjim lopovima, prethodne vlasti kako bi i oni rasprodali i opljačkali ono što je još preostalo. Zato su požurili prodati Telekom, najprofitabilniju firmu u državi i EPS koji je izdržao NATO , grafitne bombe koje ga nisu uništile ali neće izdržati plan Vlade da ga prodaju nekom strancu koji će višestruko podići cijenu struje i isključiti sve dužnike. To će izazvati haos jer će mnoga mala i srednja preduzeća kao dužnici prestati sa radom. Ali koga je za to briga? Vlada će prodati naš Telekom nekom strancu pa neka se on "muči" oko brojanja novca koje ova firma zarađuje. Šta će nama struja, sela nam se i onako gase, ko još ima nešto da stavi u zamrzivač a i šporet je nepotrebno uključivati kad je šerpa prazna? 

A ti narode ćuti.


Da nastavim Njegoševim stihom: 
"...naši cari zakon pogaziše, zabaciše vladu i državu, za pravilo ludost izabraše..." 
Da su srpski cari ludost za pravilo izabrali potvrđuje činjenica da nam državu silom guraju u savez, E. U.  za koji niko ne zna hoće li opstati, neprekidno nas ubjeđujući kako taj put nema alternativu. I ludima je jasno da svaki put ima alternativu ali naši gospodari to ne vide. Izabrali su put koji nas već dugi niz godina vodi u propast,  na svim poljima smo slabiji i siromašniji. Drugačije se nije moglo ni očekivati, kada se na putu izabere pogrešan pravac, svaka stanica je pogrešna. Često se pitam zašto naši gospodari neprekidno donose pogrešne odluke na štedu naroda i države? Svi u Vladinim kabinetima i agencijama su se okitili titulama dokrora, magistara, pravnika, ekonomista i t.d. Za očekivati je da iza tih titula stoji neko zavidno znanje, valjda su nešto u tim svojim školama naučili. Njihove odluke pokazuju da nisu, izgleda da su svi diplome i titule dobili kod doktora Miće Trenda. Da nije tako vidjeli bi da postoje dva žarišta krize koja pritiskaju Srbiju. 


Jedno žarište je postepeno ali sigurno propadanje liberalnog kapitalizma u cijelom svijetu. U takvom sistemu su stvari u osnovi postavljene pogrešno a to je da se svakim danom uvećava potrošnja i da raste društveni proizvod. Da li je to moguće? Kreatori takvog poretka tvrde da može a praksa pokazuje da ne može. U svemu što čini planetu, Zemlju ovakvom kakva jeste postoje neki stepeni i ograničenja. Zašto bi se iz toga izdvajao liberalni kapitalizam? Takav sistem je doživio svoj vrhunac, za njega su viši ciljevi nedostižni i on počinje da propada. Trebaju li bolji primjeri od ekonomske krize koja uništava Grčku, Španiju, Portugal, Italiju a ni druge zemlje nisu ništa bolje od njih. Krize u tim zemljama pokušavaju riješiti prekomjernom štednjom što je u suprotnosti sa osnovnim pravilima liberalnog kapitalizma. Htjeli bi istovremeno stisnuti i prdnuti. Nemoguće  je povećavati potrošnju, dakle kupovati i istovremeno štediti. Njegov pad usporavaju oni koji su ga stvarali, koji su najviše profitirali u njemu, to je, još uvijek moćna, zapadna oligarhija. Kako vrijeme odmiče sve više je onih koji tvrde da mjerama koje primjenjuju neće riješiti krizu. Počinju shvatati da takav sistem treba mijenjati. 

Gospodari Srbije su izabrali put među te koji propadaju očekujući da od njih dobiju nekakvu novčanu pomoć kojom će riješiti sve probleme. Kako naša Vlada može očekivati pomoć od onoga ko je i sam prezadužen? Dogovori sa MMF, Svjetskom i Evropskom bankom za razvoj su potpuni promašaji. Te institucije su stvorene od zapadne oligarhije i služe njima kao instrumenti kojim izvlače novac iz zemalja jugoistočne Evrope, Azije, Južne Amerike i Afrike. Njihov sistem rada je jednostavan, prvo razruše i unište privrede tih zemalja i onda se pojavljuju kao "spasioci" dajući im skupe kredite sa visokim kamatama koje nikad neće moći otplatiti. U odbrani svojih privilegija koje nisu zaslužili, zapadna oligarhija koristi sva sredstva, izaziva ratove, uvodi sankcije, kreira mega-gradove a sve ostalo uništava. Pokrenuli su agendu 21, kako je oni zovu "Igra gladi". Sve više stanovništva na zemlji postaje ovisno o super-marketima, zabranjuje se proizvodnja hrane na ličnim imanjima, donose se zakoni kojima se pravo na prirodno dobro, vodu oduzima narodu i daje korporacijama. Zar vam primjer Beograda nije dovoljno dobar pokazatelj toga. Sve što se radi, gradi i proizvodi je u Beogradu dok se manji gradovi napuštaju a sela su već opustila.


Drugo žarište krize kod nas je u srpskoj vlasti koja je već davno postala ne narodna. Za riješavanje finansijske što će reći ekonomske krize potrebno je vladati se poput dobrog domaćina. Nikad nisam prihvatao priču kako je Srbija siromašna zemlja. To nije tačno. Srbiju ne trebamo upoređivati sa velikim državama koje su stostruko veće po površini i čiji gradovi imaju više stanovnika nego cijela naša država. Uporedimo se sa onima koji su približno naše veličine, valjda je to prirodno kao što je prirodno da se u boks meču ne sastanu dva boksera, jedan iz pero-lake a drugi iz teške kategorije. Kako je moguće da pored plodne Vojvodine, Mačve, Šumadije i ostalih dijelova narod i država budu siromašni. Naš narod za plodnu zemlju kaže:" dugme da posiješ i ono bi niklo". To jeste tačno, potrebno je samo zaorati brazdu, posijati i ne dozvoliti da se birokratija koja sjedi po raznim kancelarijama od opštine do državnog vrha, miješa u poslove poljoprivrede. Zar da se neko u Srbiji smrzava pored tolikih rudnika uglja , šume , da je neko žedan pored toliko čiste vode? Svakog dobra je puna Srbija, svega ima ali ima i loše gospodare. To je jedini generator krize u zemlji.


A ti narode ćuti.



Eto zašto se dragi Bog na Srbe naljuti. Zato što svoju sudbinu prepušta šaki neznalica, prevaranata i sjecikesa. Što slušaju njihove laži a ne otvore vlastite oči i vide svu ljepotu i bogatstvo koje im je Bog darovao. Što su dozvolili da im premijer i Vlada medijskom blokadom , prijetnjama i represivnim mjerama natjeraju strah u kosti. Opet ću se vratiti Njegošu koji nas opominje kad kaže:

"...kome pravda leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom"... 

Zar među nama, Srbima nema dovoljno junaka, vitezova koji će reći: 

" stani silniče zaustavi se i siđi  sa prijestola , nisi ga zaslužio. Moramo, ili nas biti neće, otadžbinu spašavati "!


Došli smo u stanje kada moramo državu graditi. Nije država ničija prćija pa da svako može s njom raditi šta ga je volja, nije vala ni ovih što sad vladaju. Državu grade umni i hrabri a oni nisi ni jedno od toga.
Nije srpski narod ono što govore da jesmo,već ono što odlučimo biti. Sjeti se narode ko si, nije moguće da su u tebi uništene sve vrijednosti predaka: Nemanjića , Sv. Save , Tesle , Pupina , Milankovića, Crnjanskog , Ćopića , Andrića, Njegoša , Predića i t. d. Sada nas je pritisla vlast ali davno smo spoznali da niko ne može vladati u koliko se neko ne povinuje. Nikad nećemo saznati koliko smo snažni sve dok nam snaga ne postane jedini izbor a taj trenutak je sada.

Ono čemu nas uči dogma naše pravoslavne crkve, iz koje treba izopštiti i u zatvor strpati razvratne vladike i popove, što su njeni temelji, nikad nije bilo jasnije izraženo nego sada. Nečastivi nikad ne spava , sve čini da nam oduzme svijest i da nas skrene na njegov put. Njegova snaga je u njegovim sledbenicima a oni su moćni. Mi smo ih pustili da osnaže, da postanu moćni , da zauzmu mjesta sa kojih upravljaju.  Plašim se pomisli da su  neki  postali njihovi saučesnici ali naša snaga je veća i moramo istjerati "gubu iz torine".

Zato, ustani srpski narode, izbori se za svoje prirodno pravo da budeš svoj na svome, da radiš i gradiš u svojoj zemlji, da je čuvaš i dragi se Bog neće više na nas ljutiti.