ZEMLJU KONTROLIŠU I ČUVAJU SVEMIRCI

Piše Milan Santrač



    ZEMLJU  KONTROLIŠU  I  ČUVAJU  SVEMIRCI


RUSKI  NAUČNICI  TVRDE: U SIBIRU  POSTOJI  VANZEMALJSKA  INSTALACIJA  KOJA  ŠTITI  ČOVJEČANSTVO  OD  UNIŠTENJA

 

 

Ta instalacija je izazvala  Tungusku eksploziju 1908, a zadatak joj je da uništava komete i asteroide koji nalijeću na našu planetu, kaže profesor Valerij Uvarov u intervjuu Grejemu Birdsolu, uredniku britanskog časopisa NLO magazin.

 

Instalacija je poslednji put uništila meteor 24-25. septembra 2014. godine. Mi i Amerikanci smo  registrovali  tu eksploziju a bila je aktivna i tokom rata u bivšoj Jugoslaviji. Primijetili smo da se njeno emitovanje energije pojačava tokom krupnih društvenih promjena i sukoba na Zemlji.

 

Dakle, nema sumnje da su je sagradili vanzemaljci. Ti prijateljski nastrojeni vanzemaljci ne dozvoljavaju da nebeska tijela kao što su komete i asteroidi unište zemlju.
Danas neke zemlje pokušavaju instalirati oružje u svemir.
To boli sve nas koji učestvujemo u ovom projektu istraživanja. Evo, mi istražujemo tu instalaciju i druge fizičke stvari, a ništa od toga nisu napravili Rusi ili Amerikanci, nego neko drugi, neko iz svemira. Žao nam je samo kad pomislimo šta bi moglo da se dogodi ako neko postavi oružje u kosmos, kako će na to reagovati oni sa druge planete, koji više znaju i mogu od zemljana.

Imamo posla sa tehnologijom mnogo naprednijom od naše.

 

Slijedi intervju:

Grejem Birdsol (GB):
Koja je vaša zvanična titula?

Valerij Uvarov (VU): 
Ja sam šef Odjeljenja za NLO istraživanja na Akademiji nauka i tehničke i nacionalne bezbjednosti u Sankt Peterburgu, Rusija.

GB: Dakle, u pitanju je zvanična ruska vladina agencija?

VU: Apsolutno. Odgovaram samo dvojici nadređenih, a oni odgovaraju samo predsjedniku Putinu.

GB: Šta zapravo čini vaš posao?

VU: Naše istraživanje se dijeli na dva dijela. Prvo, mi stalno analiziramo podatke koji dolaze iz svih krajeva svijeta. Zatim izvlačimo one informacije za koje smatramo da su od interesa za našu bazu podataka i klasifikujemo ih. Te informacije onda postaju dostupne različitim ustanovama širom Rusije. Drugo, mi znamo da NLO-i postoje, ali nas interesuje koja je njihova svrha. To je ono na šta se uglavnom fokusiraju naša istraživanja.

GB: Postoji aktivna saradnja između NASA-e i ruskih zvaničnika za vazduhoplovstvo i svemir na tehničkom, naučnom, pa možda i na vojnom nivou. Da li i vi sarađujete sa sličnom organizacijom u SAD?

VU:  Prije par dana sam letio u SAD gdje sam se sastao sa njihovim šefovima. Oni su rekli da su veoma zainteresovani za saradnju sa drugim organizacijama. Mogu da vam kažem da ova misija tek počinje. Ja sam zadužen da pronađem prave ljude. Kada se to učini, možemo preduzeti neke konkretne korake.

GB: Prije snimanja ste aludirali na neka važna dešavanja vezana za eksploziju u Tunguziji 1908. godine. Možete li nam reći na osnovu čega sada znate šta je bio uzrok eksplozije?

VU: Nije to nikakva misterija. Eksploziju je prouzrokovao meteor, ali meteor koji je uništen nekakvim projektilom. Projektil je ispalila neka vrsta instalacije koja je davno napravljena i koja se nalazi u Sibiru, nekoliko stotina kilometara sjeverno od Tunguzije. Ne znamo ko je napravio tu instalaciju. Bilo je još eksplozija u Tunguziji, a poslednji put je projektil ispaljen 24./25. septembra 2014. godine. Tri američke baze su takođe zabilježile eksploziju.

GB: Oprostite, ali to pomalo zvuči kao naučna fantastika.

VU: Grejeme, vi znate da o ovim temama govorimo samo sa onima koji razumiju odgovornost koja sa time dolazi. Takođe znate da imamo posla sa tehnologijom mnogo naprednijom od naše.

GB: Možete li konkretnije opisati lokaciju te instalacije?

VU: Potražite mjesto eksplozije u Tunguziji. Jugoistočno se nalazi veoma veliko i poznato Bajkalsko jezero. Dalje na sjeveru nalazi se ogromna pustara koja se prostire na oko 100.000 kilometara. Tamo niko ne živi. Nema gradova niti naselja. Upravo tamo se nalazi ta instalacija.

GB: Da li ste čuli za čudne priče ili glasine koje se tiču takozvane "planete X"? Da je neko novo nebesko tijelo ušlo u naš solarni sistem astronomi bi ga sigurno uočili i objavili njegovo postojanje.

VU: Ne mogu da govorim u ime astronoma na Zapadu, ali astronomi u našoj akademiji kažu da nemamo čega da se plašimo. Čuo sam da ljudi govore o nekakvoj brojki rotacije za  "planetu X". Ona je u orbiti sličnoj Zemlji, ali iza Sunca. Znamo da su ta planeta i instalacija u Sibiru blisko povezani. Mogu da kažem da ta instalacija održava tu planetu u stabilnoj orbiti. Kad bi se ta planeta pomjerila ili promijenila orbitu, čitav solarni sistem bi postao nestabilan. Mi na akademiji smo ubjeđeni da je ta planeta nastanjena i da je ta instalacija napravljena da štiti i njih i nas. Sigurno smo da se neće dogoditi ništa opasno. Sve je pod kontrolom.

Naša istraživanja su pokazala da Zemlja posjeduje nekakav puls na frekvenci koja utiče na sva živa bića. Prije oko 12500 godina, frekvenca ovog pulsa se poklapala sa staroegipatskim kalendarom od 360 dana, ali onda je Zemlju trebao da pogodi asteroid. Vjerujemo da je tada orbita Zemlje vještački pomjerena malo dalje od Sunca, zbog čega je frekvenca postala 365.

Zbog toga smo pomislili da posjedujemo neke prijatelje koji paze na nas. Oni nisu dozvolili tada niti će dozvoliti u nekom trenutku da kometa ili asteroid uništi Zemlju.

Veoma žalimo zbog toga što neki žele da koriste oružje u svemiru čak i nakon saznanja da je na našoj planeti neko ili nešto iz svemira napravilo instalaciju u svrhu naše zaštite.

Ova instalacija posjeduje izvor energije. Prvi put smo ga locirali za vrijeme konflikta u bivšoj Jugoslaviji i detektovali smo povećano odavanje energije. To je za nas bilo nevjerovatno, ali izgleda da instalacija reaguje na društvene nemire i konflikte. Dio naše istrage je obuhvatao pretraživanje drevnih zapisa i arhiva, nakon čega smo naišli na Ekutin Apos Alanhor tekstove. Zovemo ih prosto Alanhor. Ti tekstovi su stari bar 4.000 godina i opisuju instalaciju i šta se tamo dešava. To je prosto nevjerovatno.

Ja sam posjetio tu oblast dva puta. Naša oprema je prvi put detektovala jak nivo zračenja. Bilo je prilično opasno. Nekoliko ljudi iz obližnje oblasti zna za instalaciju i opisali su nam je. Sve smo zabilježili na mapi. Međutim, ovi ljudi, njihove porodice i životinje razboljevaju se zbog visokog nivoa radioaktivnosti.

Nivo zračenja se prati u kontinuitetu u proteklih šest godina, a sada su svi, pa i životinje, napustili tu oblast. Reći ću vam nešto o eksploziji u Tunguziji što nikad ranije nije rečeno. Dva mjeseca prije eksplozije, sve životinje su pobjegle iz regiona. Čini se kao da se instalacija spremala za odbranu od asteroida. Zbog toga je došlo do porasta zračenja.

GB: Da li postoje planovi za neku novu ekspediciju u toj oblasti i posjetu instalacije?

VU: Zračenje predstavlja velik problem, ali tačno je da se planira još jedna ekspedicija. Međunarodno učestvovanje je omogućeno, ali ljudi koje pozovemo moraju biti veoma odgovorni. Potrebni su nam iskreni ljudi, transparentni i otvorenih shvatanja koji su spremni na saradnju i širenje naučnih podataka. Pozivam i vas Grejeme da dođete u Rusiju i posjetite instalaciju kao posmatrač.

GB: Bio bih počastvovan. Hvala vam.

VU: Možete svima reći, Rusija je odlučila da je vreme da ljudi saznaju za ove stvari.