ЈА СЕ ВИШЕ НЕ ВРЋЕМ У БАЈЧЕТИНУ БЕЗ АУДИ И ГОРИЛ(К)У

ЈА  СЕ  ВИШЕ  НЕ  ВРЋЕМ  У  БАЈЧЕТИНУ

 БЕЗ  АУДИ  И  ГОРИЛ(К)У 

 ДОМАЋИЦА  И  ТРАВАРКА , ДРАГИЦА НИКОЛИЋ ЈЕ ГОВОРИЛА СВОМ СУПРУГУ  „ТОМИ ГРОБАРУ“ КАД  ЈЕ,  К'О   ФОЛ ,  ШТРАЈКОВАО ГЛАЂУ И ЛЕЖАО У  ПОСТЕЉИ  ШТО ЈЕ У  СТВАРИ  БИО ПОЧЕТАК  ЊЕГОВЕ ПРЕДИЗБОРНЕ  КАМПАМЊЕ : „ЧОВЕКУ  МОЈ , САМО ТИ КОЛУЋИ  С ОЧИ И ПЛАЗИ ЈЕЗИК У КАМЕРЕ ,  ТАКО ћЕ ОСВОЈИШ  ВЛАСТ. ПОСЛЕ ЋЕ ЛЕЧКА СЕДИМО НА СТИРОПОР ИСПРЕД СКУПШТИНУ  ПА ЋЕ ОВАЈ ЛАКОВЕРНИ НАРОД  ДА НАС ИЗАБЕРЕ.  А ЈЕДНОМ КАД ИХ ЗАЈАШЕМО, ВИШЕ ИМ СЕ НЕЋЕ СКИДАМО С ГРБАЧУ.  САМО ДА ЗНАШ , ЈА СЕ НЕ ВРЋЕМ У БАЈЧЕТИНУ БЕЗ АУДИ ОСМИЦУ  И ЛИЧНО ОБЕЗБЕЂЕЊЕ,ЋЕ  МИ ОБЕЗБЕДИШ ГОРИЛ(К)У  ДА МЕ ЧУВА “.

Двоје сељкака из Пичетине, пардон, Бајчетине  су се нашли на челу државе. Историја је забиљежила да смо у Србији имали више брачних парова који су владали . Њихова владавина никад народу није доносила никаквог добра. Требамо ли се присјећати Краља Александра Обреновића и Драге Машин, Слободана Милошевића и Мире Марковић . По свему судећи , настављамо традицију па смо овог пута за шефа државе поставили Томислава Николића кога народ зове  Тома-диплома  јер је купио диплому. Народ није гласао за њега већ је гласао против његовог ривала,Тадића,  нећака усташе Францетића, тако је Тома-диплома постао предсједник државе .
Он  не скрива колико му у владавини помаже његова супруга, домаћица и траварка Драгица. Прва дама, чуј мене , хтједох рећи прва домаћица и траварка Србије  је  уобразила да је важна државна функционерка  па се дала у обилазак , не само, болница , школа и осталих установа своје државе већ обилази  и  друге земље. Ономад је боравила у  Анкари, кабинет предсједника Србије је саопштио  да је  то било званично, на позив супруге министра иностраних послова,  Давутоглуa. Остаје нејасно од када су супруге министара упућивале званичне позиве, чему онда служе министри , секретари , подсекретари и остали упосленици у државним управама ? 

Посјетила је траварка и Васељенску Патријаршију и разговарала са патријархом Вартоломејем. Врховни поглавари немају обичај примати домаћице па макар да је нека од њих супруга предсједника. Како су извјестили грчки медији, својство ове посјете није познато. Исти медији су јавили да је Драгица преко преводиоца патријарху рекла : "Мој Тома Вас поздравља и много воли , он  стално прича о Вама". 

Зашто га воли и шта о Вартоломеју зна да би о њему причао ником није јасно ?
Њене државничке амбиције нису тек тако почеле . Од самог почетка Томиног и њеног мандата кренула је у радикалне промјене. Своју траварску појаву је ријешила промијенити  маркираном гардеробом. Папараци су је сликали како службеном лимузином обилази скупе продавнице. Новине су писале како је само за ципеле Елизабете Франчхи  платила двије хиљаде еура. Тома-диплома је пратио у стопу па је јефтина одијела замијенио скупим и докопао се Аудија након чега је слободно могао отићи у своју Бајчетину а да се никог не постиди. Код тих посјета селу јавио  се проблем јер му је аутомобил био шири од пута па га је морао проширити и асфалтирати . Кад се већ нешто градило у селу одлучио је направити и властиту цркву, није велика,тек толика да у њу може стати он са супругом и свих осталих девет становника села. Заједно су ушетали у зграду предсједништва, он у свој кабинет а она у просторије до њега, под истим кровом као власница фондације са њеним именом "Драгица Николић", које ли скромности. У те просторије су уселили многобројну родбину и пријатеље које су запослили. Ваљда су постали свјесни своје моћи па су се ставили изнад свих  закона. Самовољно доносе одлуке, фамилију и послушне награђују а непослушне кажњавају. 

Колико су  силни  показују  гдје год се појаве  . Приликом доласка у храм Св. Саве на Врачару службеним аутомобилом кога су паркирали тамо гдје није предвиђено "јашући" преко степеница,  траватка је уз обезбјеђење ушетала у цркву као да је пошла на игранку. Поређења ради, споменућу да је приликом посјете овом светилишту предједник Русије Владимир Путин свој аутомобил зауставио на паркиралишту а онда до храма дошао пјешице . Путин може на паркинг али не може шумадијска траварка. Николићи су изнад Путина, понашају се као да су апостоли. О овом догађају су писале стране новине а због страха или улизивања у Србији су то само једне новине споменуле, онако уз пут.

Драгицу вјерно прати њена горил(к)а. Ко јој  се замјери, надрљао је. Недавно је, ничим изазва, шамарала једну жену у Лесковцу , нико се није усудио испитати тај случај .

Они који ову жену мало боље познају кажу да је треба разумјети . Дуго је била обична домаћица па је сад запало да може одложити варјачу и изаћи из куће. Све је то снашло у позним годинама па се погубила. Можда би све то било смијешно да озбиљно не нарушава, и онако лош, углед државних институција . Али кога је још брига за институције?

Тома-диплома је захтијевао да за њега направе посебан прилазни пут кроз Пионирски парк и ако је парк   законом заштићен. Научио човјек да до свега дође краћим и посебним путем као што је дошао и до дипломе . Само не знам ко ће се усудити да провјери гдје је и кад студирао, ко ће од њега због лажне дипломе затражити оставку? 

Колико је Тома-диплома писмен говоре његове изјаве. Једном приликом је рекао :

 "Има снова које човек никада не може испунити. Већ одавно видим да је Хрватска међународно призната држава, да су хрватске границе на Дунаву и да неће бити даљих промена граница. Исто вреди и за Босну и Херцеговину. Моји снови, из времена кад се Југославија распадала, кад се одлучивало ко ће где живети, на жалост, нису се испунили. И, како ствари стоје, неће се ни испунити".

Неке стране новине су коментарисале његове хит изјаве, наше углавном ћуте. Нико Томи и његовој траварки није објаснио да куповином скупих аутомобила и маркираног одијела не мијењају своју суштину. Они остају исти, оно што су били и што ће увијек бити, шумадијски сељаци. У томе нема ништа лоше, погрешно је једино мјесто на којем су се нашли.

Милан Сантрач  

KOLIKO JE ZAPAD NEPRIJATELJ SRBIJI TOLIKO SU JOJ NEPRIJATELJI I VLASTITI POLITIČARI

Piše Milan santrač


KOLIKO  JE  ZAPAD NEPRIJATELJ  SRBIJI  TOLIKO  SU JOJ   NEPRIJATELJI  I   VLASTITI  POLITIČARI  

Dođu tako vremena, kada pamet zašuti, budala progovori, a fukara se obogati…  (Ivo  Andrić)

Poslije rasturanja SFRJ na red je došla Srbija. Da bi se lakše razbila, nađeni su domaći izvršioci. Matrica uništavanja neke države od strane zapadnih imperijalista gotovo je u dlaku ista. Prvo se neka zemlja politički satanizuje, sankcijama oslabi, vojno napadne i poslije toga instalira kvinsliška vlast kojoj je glavni zadatak uništavanje sopstvene zemlje. Najpogodnije oruđe za takvu rabotu u Srbiji je nađeno u  Demokratskoj stranci i njihovim koalicionim partnerima, koji su stvoreni, obučavani i plaćeni da kao interesna grupa  očerupaju i unište Srbiju. Kasnije će DS zamjeniti, ništa pošteniji, radikalski izdajnici, Srpska Napredna Stranka. Najčešće su regrutovali politički, patološki šljam bez ikakvog ideološkog uvjerenja,a često i bez ikakvih znanja. Nakon pada Miloševića, tretirajući državu i njenu ekonomiju kao ratni plijen, DS, G17,SPO i drugi, organizovali su i proveli tranziciju, privatizaciju, pljačku do sada neviđenih razmjera. Nakon petooktobarskog CIA prevrata došlo je do kobnog saveza između tajkuna,kriminalnih bosova,državne bezbjednosti i vrha DOS-a. Taj pakleni savez je cementirao totalitarni sistem u Srbiji, obesmislio demokratiju i opljačkao građane Srbije. Na sceni je sistematsko uništenje Srbije, promjena njenog ličnog opisa, zatiranje nacije, promjena granica, uništavanje jezika, kulture, gaženje svih moralnih načela, brutalno falsifikovanje istorije. Pogledajte kako dobro živi politički ološ bilo u vlasti ili lažnoj opoziociji koji su pod kontrolom zapadnog šljama. Pogledajte kako dobro žive ogavne srbomrzačke nevladine organizacije formirane od istog tog zapada.Niko nije takav zločin napravio svom narodu kao nesrećni srpski političari u poslednjih dvije decenije svoje vladavine.Voljom "demokratskog" ološa, Srbija je prestala da bude država i postala je neka vrsta logora . Nikada nam u srpskoj istoriji nije bilo teže. Ni onda kada su nas velike sile okupirale, masovno ubijale, kažnjavale, zlostavljale, kada su nas turske dahije mučile na svirep način, kada smo morali da napustimo našu državu 1915. godine i kada su strijeljali sto nevinih Srba za jednog njemačkog vojnika, ni tada nismo tako nisko pali kao danas, kada smo okupirani iznutra, kada nam rasprodadoše državu, vjeru, tradiciju i uništiše naš narodni suverenitet. I to sve pod parolom demokratije, slobodnog tržišta i ljudskih prava i sloboda. Ništa nije pogubnije od izdaje nacionalnih i državnih interesa. Djelovanja Dačića, Vučića i nekih srpskih ministara, ravna su veleizdaji i otvorenoj sabotaži. Od Srbije su napravili koloniju zapada, što je za posledicu proizvelo kompletno uništenje privrede Srbije,a Srbija je postala nedefinisana teritorija čije rasparčavanje još nije završeno. Na redu su  Raška oblast i Pokrajina Vojvodina. Zarad proklete vlasti, para i privilegija,politički šljam bi prodao i rođenu majku, a ne Srbe sa K i M. Zašto smo sagnuli glave pred ološem? Zašto nismo spremni da nešto uradimo da se to promijeni? Nemojte samo da kukate i gubite vrijeme očajavajući nad svojom sudbinom. Organizujte se i povezujte. Spas je u  pobuni ! Pobuni koja će nam donijeti slobodu i bolji život. Moramo se vratiti izvornom shvatanju države, nacije i vjere. Neka nam škola bude sa vjerom, politika sa poštenjem, vojska sa rodoljubljem, država sa Božjim blagoslovom.

Iz Srbije se kroz nelegalne finansijske tokove godišnje odlije u inostrastvo preko pet milijardi dolara, odnosno polovina godišnjeg budžeta. Riječ je o parama koje nisu zarađene samo klasičnim kriminalom, već i kroz korupciju i utaju poreza, podaci su američke organizacije „Global Financial Integrity“ (GFI), koja prati nelegalne tokove novca svih zemalja svijeta. Srpski biznismeni bliski vlastima su preko of šor kompanija, a na tuđe ime, od 2000. do 2011. godine kupovali bagatelno preduzeća u Srbiji i na taj način iznijeli čak 51 milijardu dolara, izjavio Michael Hudson, urednik "Medunarodnog konzorcijuma za istraživačko novinarstvo" iz Vašingtona. 

Mračni likovi dali su Đinđiću zadatak da za njih odradi posao. Novac koji je poslije 5. oktobra iz inostranstva stizao kod Zorana Đinđića, koji je finansirao stranke tadašnje opozicije bio je toliko veliki da je smiješno kada bi se reklo da je sve otišlo tamo gde treba. Njegov nekadašnji tjelohranitelj Nikola Sandulović je tvrdio da je ostao ogroman novac u Đinđićevim rukama  i da taj novac nikada nije ušao u "regularne tokove". Za to je znao i Branko Vasiljević, njegov ubijeni telohranitelj, a evidencije o prispjeću novca i njegovom raspoređivanju, vodio je samo Zoran Đinđić, bez ijednog prisutnog lica ili, kontrolora. Mnogi su se žalili iz tadašnjeg DOS-a na to što je Đinđić bio jedini i neprikosnoveni "blagajnik" i htjeli su svoj dio kolača, ali do para nisu došli. Bivši savjetnik  premijera Srbije Zorana Đinđića, Nikola Sandulović, u izjavi za "Pravdu" kaže da je bivši premijer bio bogat čovjek i da ga ne čudi kako je njegova supruga Ružica mogla da kupi novu kuću, koja, prema njegovim informacijama, košta oko tri miliona eura. Neće da pokažu testament jer bi onda narod vidio šta je sve od imovine imao Đinđić. Šta sve nije prijavio kada je bio premijer, a onda bi se poteglo i pitanje odakle mu sve to? Ako se uzme u obzir zašto se toliko ćuti o njegovom nasledstvu i pola miliona evra koje je iskeširala njegova nezaposlena žena, jasno se vidi da tu neke kockice fale. Postoje informacije da njegov pravi testament nosi oznaku državne tajne. Status Ružice Đinđić u Srbiji je poseban. Ni takozvane "nove vlasti" oličene u Aleksandru Vučiću, nemaju namjeru da išta mijenjaju u tom odnosu. Naprotiv, Ružica je čak pohvalila Vučića i izgovorila nevjerovatnu rečenicu, da joj sadašnji "vođa" liči na Zorana! On će ostati zapamćen po tome,da se obogatio prodajući svoju zemlju onima koji su tako nemilosrdno vodili rat protiv nje,  nekoliko godina ranije.

Lider LDP Čedomir Jovanović je u politički život Srbije ušao niotkuda, mijenjao prijatelje, opredjeljenja, stavove i ideje,kao cigan konje. Njegova politika svodi se na politiku ličnog bogaćenja. Nakon druženja sa kriminalcima iz Šilerove, postao je vrlo bogat čovjek.  Lider LDP Srbiji duguje odgovore na mnoga pitanja, između ostalog, odakle mu novac za kupovinu brojnih preduzeća među kojima je i "Fidelinka", za plaćanje putovanja na egzotične destinacije, za luksuzne vile i skupocjene džipove. Kao poslanik zarađivao je oko 100.000 dinara,a u politiku je ušao bez dinara, gole guzice. Sjetimo se i Božidara Đelića prevaranta, koji je od tetkinog kauča stigao do 11 miliona eura. Ne zaboravimo ni Dragana Đilasa najbogatijeg  gradonačelnika Srbije. Prvi , ozbiljan novac zaradio je pranjem prozora u Londonu, čija je kompanija za pravljenje bižuterije MD International iz Praga u 2004. godini imala prihod od svega 21.000 eura. Procjenjuje se da je Đilasova imovina skoro milijardu eura  pa se postavlja pitanje: kako je moguće da neko postane tako i toliko bogat u jednoj od najsiromašnijih zemalja u Evropi ? Među najmoćnijim ljudima koji su obilježili epohu demokratske pljačke u Srbiji, svakako je i Ćel  Marten Jonsen, direktor "Telenora". Norveški mobilni operater  je sa Demokratskom strankom i  G-17 otvorenom korupcijom došao do toga da danas obrće milijarde na srpskom tržištu. Za uzvrat, družina oko Mlađena Dinkića i Borisa Tadića dobila je norveške pasoše, i stotine miliona na računima. Spisak kriminalnih radnji DOS-a je predugačak a sve se poslednjih godina radi isto samo pod rukovodstvom SNS i njenog čelnika ,Vučića.

 Države članice NATO pakta preko svojih diplomatskih predstavnika, uz pomoć odabranih srpskih političara, sprovode jasnu strategiju otimanja dijela teritorije Srbije i slabljenja struktura države. Strategija NATO zlikovaca za secesiju južne srpske pokrajine, objelodanjena je zahvaljujući Vikiliksu pod nazivom K1, opisana je kroz dvije depeše: 06BELGRADE1929 (iz novembra 2006) i 07BELGRADE111(iz januara 2007). Iz depeša američke ambasade u Beogradu se vidi da su izabrali Borisa Tadića kao glavnog saradnika na realizaciji svojih planova. Iz niza depeša od 2006. do 2010. godine uviđa se kako je predsjednik Boris Tadić sarađivao sa američkim i evropskim "prijateljima" na degradaciji Srbije.  Borisu Tadiću je mnogo ranije  stavljeno do znanja da Srbija može  zaboraviti  na evropske integracije ukoliko se ne odrekne Kosova, što se vidi iz depeša: 07BELGRADE988 (2) i 07PARIS3202(3). U prvoj depeši je zabiljeležen razgovor Borisa Tadića i Danijela Frida 2007. godine, kada je Frid rekao da je Kosovo izgubljeno i da Srbija jedino može  birati  da li hoće evropske integracije ili neće. Druga depeša bilježi navode Bernara Kušnera poslije posjete Beogradu i Prištini da Srbija ne može  pristupiti  EU dok se ne riješi status Kosova. Tadić je prihvatio uslov kao i saradnju na ostvarenju tog cilja u zamjenu za podršku na izborima. Ovo je jasno iz depeše 06BELGRADE1566(4), koja sadrži razgovor Borisa Tadića sa Fridom. Tom prilikom predsjednik Srbije je saopštio svom američkom kolegi: "Nezavisnost Kosova ne mora nužno da znači gubitak ako se podesno odredi u umovima birača". I ako je javno iznosio stavove da Srbija treba da ostane vojno neutralna i da nema govora o integraciji u NATO, Tadić uvjerava američkog ambasadora 2007. godine da je njegov prioritet broj jedan punopravno članstvo Srbije u  NATO paktu, 07BELGRADE158(8). Ovo je samo mali segment dosadašnjeg rada predsjednika Srbije, koji je položio  zakletvu da će štititi ustavni poredak, teritorijalni integritet i vojnu neutralnost države Srbije . I da ponovimo još jednom, sve poslove oko prodaje i pljačanja Srbije i izdaju Kosova nastavili su Vučić i Dačić. Srbija ulazi u pregovore o Kosovu kao osuđenik koji čeka na izvršenje teške i po njegovom mišljenju, nezaslužene kazne. Ta kazna je, naravno, nezavisnost Kosova. Potpisivanjem sporazuma u Briselu, Vlada Srbije je ukinula Ustav i izdala državne i nacionalne interese, zbog čega će njeni čelnici morati da krivično odgovaraju. Istina je da je Vučić uništio institucije srpske države na Kosovu i da ih je predao Tačiju. Prvi put u istoriji jedna država se dobrovoljno odriče svoje teritorije i to najbogatijeg dijela države, sa 1300 manastira. U prethodnim godinama od 2000.godine u Srbiji se promijenilo više režima, ali su svi Srbiju vodili "u pogrešnom pravcu, jer su svi, od izdajnika Đinđića do današnjih vlasti  ispunjavali naloge EU.Srbija je danas u situaciji koju je teško opisati. Mnogi će reći da je to kuća golih zidova, zemlja bez nade, država bez države, prostor iz kojeg bježi svako ko može.

Bože, spasi Srbiju od ovih ludaka!