Piše Milan Santrač
"zasticeno autorskim pravom 2014 © Milan Santrac, sva prava zadrzana, strogo zabranjeno neovlasceno umnozavanje i distribucija
PESMA GRMEČ PLANINI
O tebi mislim,planino,
Dok lomljen setom služim tuđina
Uvek mi srce prema tebi gleda
U pamćenju urezano stoji,kakve su ti uvale i stene
Gde je Oštrelj i Risova Greda
Planino moja,seto velika,
I sad čujem sviralu pastira,
Klepetanje starih potočara,
Sa ognjišta dok miriše proja,
Stari mlinar samnom razgovara
Tebi se divim,planino,
Kada te osvoje mećave belih snegova
I vedre noći modrih studeni,
Kad vuk pita,majka gde mu je
Da se uz nju malo ugreje
Kada si lepša,planino,
U zimske dane dok si neprohodna,
Kad gromovi tutnje a nebo je nad tobom olujno,sinje
Il' šume kad ukrasiš bojama plamena
U jesen zlatnu,posle Gospojine
Ponosna si i pitoma,planino,
Kad ti gora s proleća ranog olista,
Onda kad ptica u grmu zapeva
I svaka tvoja padina na vrelom Suncu zablista
Planino moja,golema,
Mnoge su horde ljutih dušmana,
Što oduvek snažno kidišu na seljaka tvojih sudbinu
Pred tvojom snagom pali na kolena
Planino slavna,opevana,
Najlepši zvuci tvoga imena
Zvone u pesmi veselih momaka,
Devojkama kad idu na prela
I u priči razigranih đaka
Planino,večnosti,detinjstva i zrelosti
Planino mira,patnje i uživanja,
Ratovanja,tuge i radovanja
Planino moja,svako ti se divi
Grmeč planino,sa tobom se živi
