НЕМАМО МИ НИКАКВУ ЕЛИТУ ВЕЋ КАРИКАТУРЕ НА ЗАПАДНИМ ПАРАМА

 

 

Пише Милан Сантрач 

 

 

НЕМАМО МИ НИКАКВУ ЕЛИТУ ВЕЋ КАРИКАТУРЕ НА ЗАПАДНИМ ПАРАМА

Немамо ми елиту већ имамо карикатурне фигуре, идеолошки деформисаних душа, које на западним парама симулирају елиту рачунајући, ваљда, да ће „засјенчити простоту“, тим прије што у свом народу виде само „стоку“. Они су само морална биједа, купљена за ситне паре.

Такозвану елиту, такозваног демократског периода, од октобра 2000. до данас, чинили су листом алави, површни, неодговорни, лијени, аматери медиоритетског формата, неостварени и неуспјешни људи који су утјеху и компензацију тражили у политици, и који су као такви душу продали Западу да их искористи, што као плаћене снаге, што као „корисне идиоте“, за окупацију земље и пљачку.

Личности, украшене докторским и магистарским титулама, у првом реду су тешке политичке аматерчине, а уз то су доскорашњи дежурни политиканти. У другом реду, углавном неостварени интелектуалци, који су се народу представљали као жртве комунистичке власти мада нико од њих није био у затвору због политичког дјеловања и нико од њих није познат по неком свом научном дјелу. Политички ангажман видјели су као компензацију за своју неоствареност. Притом, не мислим на неколико познатих писаца и још понеког. Такви су, уосталом врло брзо одустали или били истиснути од оних које сам описао.

Нема разлике између политике и естраде. Зато су естрадне звијезде пожељне за странке. Људи из политике исказују жељу да буду естрадне звијезде. Естрадна популарност важнија им је од политичког учинка и угледа. Зато готово сви здушно учествују у телевизијским кич-емисијама с разголићеним пјеваљкама и осталим силиконкама. Погледајте само како у таквом друштву просто блистају од среће.

На универзитету и у САНУ ћуте о лажној елити, способни да се заложе само за свој материјални интерес и ништа друго. То што они чине већину у централним националним институцијама је наслеђе социјализма, у којем је само медиокритет могао да гради каријеру, kao и проданa интелигенцијa Западу и неолиберализму, послије пада берлинског зида. Због владавине ситно-паланачког менталитета они који се, тобоже, боре за бољи живот једини аргумент имају то што су у најбољем случају „корисни идиоти“ Запада у Србији, навикли да презиру све код куће, а да уздижу све што виде преко плота, површно и неодговорно пропагирају прикључење Западу, не водећи рачуна о томе колико ће то да нас кошта.

Припаднике истинске елите карактерише, прво, освједочење способности и озбиљности у области професионалног рада. Просто, прво се докажи у свом послу да бисмо те узели за озбињно. Друго, истинска елита показује одговорност за државу и народ како у земљи тако и пред свијетом. Припадник елите, било да је пјесник, филозоф, научник, умјетник,... као врхунац своје ангажованости види рад за своју земљу, државу, националну културу, ради уздизања угледа до свјетског нивоа. Поента је тежити, достићи и задржати се својим дјелима на том нивоу.

А ви погледајте и реците колико таквих, истинских припадника елите видите? Нема их јер су потиснути од естрадно-политичких карикатура који власиту земљу и народ продају за новац који примају са запада.