ЗАКОНЕ У СРБИЈИ МОРАЈУ ПОШТОВАТИ САМО СРБИ
Живиш у Србији, а ниси Србин. Дивота. Што смијеш чинити у Србији, не би смио у било којој другој држави. Живиш у Београду, а посједујеш коњску запрегу, можеш је користити само ако ниси Србин. Законом је употреба коњских и воловских запрега у граду Београду забрањена средином двадесетог вијека. Ко није Србин може сваки дан по Дорћолу, градском језгру, да каска запрегом, обилази контејнере, вади из њих све што се учини корисним. Нико га неће ометати: ни грађани, ни комунална полиција, ни саобраћајци. Заштићен је , јер је припадник ромске мањине и ослобођен поштовања законске одредбе.
Предузетнички дух
Кад неко напредује у послу и развије га , коњску запрегу предаје партнеру а успјешни предузетник набави социјалистички трактор марке ИМТ, закачи за њега дрвену приколицу и крене у скупљање контејнерског отпада. Улице: Душанова, Француска, Јованова, Страхињића Бана јесу кварт гдје га наводи предузетнички дух. Логично, трактор и приколица немају регистарски број. Слично је и са мотор -култиваторима који, вукући приколицу, свакодневно шпартају дорћолским улицама. Наведена теглећа и превозна средства можеш у Београду, мимо закона и градских прописа, користити под једним условом. Да ниси Србин.
У другим дијеловима Србије: Нови Пазар, Сјеница, Тутин, Бујановац, Медвеђа, Прешево – наводим само општинска мјеста , можеш да не плаћаш струју, воду, комуналије, телевизијску претплату. За то је довољан само један услов , да ниси Србин. Ако си Шиптар , Муслиман или нешто слично, ослобођен си плаћања обавеза које по закону важе за све грађане Србије. Ако ниси Србин, живиш слободно и без страха да ће представник државе или приватне агенције за наплату доћи исјећи струју, или заплијенити ствари из куће и продати их. Знаш да неће. Као што нико од државних службеника неће ући у село Трновац (општина Бујановац) и у некој акцији типа „Гром 11“ извршити рацију, заплијенити и однијети дрогу а препродавце похапсити. Кад је неко предузетник у наведеним општинама и има месару, пекару, продавницу, бурегџиницу или кафану, није дужн да издаје рачуне које сви морају издавати у Србији, под пријетњом казне. Важно је да није Србин. Порез нећу ни спомињати. Државни органи су и ту затајили .
Што се тиче школовања, за оне који нису Срби постоје привилегије. Зову се квоте. У социјализму су се квоте звале национални кључ, али је он важио само за политичке функције и чланство у државним комисијама. Данас важи за све области живота: од вртића до универзитета. Ко није Србин не мора ништа знати, ни пријемни полагати , биће уписан у школу или на факултет који жели . Запослиће се у државној служби и поред забране. Уз један услов: да није Србин.
Ћути , ништа не питај, може се погрешно протумачити
Српски политичари ништа не смију питати Јелка Кацина који је у вријеме сецесије Словеније убијао Србе пиштољем, данас то ради уз помоћ Европске уније.
Зато не би требало ништа да нас чуди кад у посјету дође Словенац Кацин и јавно саопшти да се „Косово мора признати, да се мора истражити политичка позадина убиства премијера Ђинђића“. Наши оћуте, не смију да спомену убиства, а камоли истрагу, војника и пилота у Словенији у доба кад је Јелко носио униформу и јавно се хвалисао сопственим заслугама за уништавање непријатељских војних снага, то јест ЈНА.
Онда се не смије питати ни македонски министар иностраних послова, не могу му се сјетити имена , шта је са архиепископом охридским господином Јованом. Докле ће власти БЈР Македоније архијереја Српске православне цркве држати у тамници? Кад већ не питамо господу, онда нема разлога да питамо ни госпођу Весну Пусић , хрватску министарку шта је са протјераним Србима из Хрватске, њиховим правима, кад ће им се вратити имовина, шта је са забраном ћирилице, неисплаћивањем пензија, јер је адреса писана ћирилицом коју потомци „тисућљетне културе“ не знају? Кад Срби у Хрватској постадоше национална мањина? Да је неки други народ у питању, било би лакше или да су наши владари храбрији, али како ћеш питати за Србе, може се погрешно протумачити или се неко од саговорника чак и наљутити. Није важно ни ако нас осуде за геноцид. Важно је да са евроунијатског пута самоуништења не одустанемо.
Мора се поштовати и Брамерц, тужилац хашког трибунала, нико га ништа не смије питати кад он изјави да се професору Војиславу Шешељу, предсједнику Српске радикалне странке, неразумно дуго суди, али ето, дешава се. Наше власти се задовоље самокритиком друга Брамерца, иначе америчког слуге, који је великодушно обећао да се Његошу, ипак, неће судити као инспиратору ратних злочина, јер постоји сумња да владика Раде, можда, и није Србин. Ако се та чињеница непобитно утврди, онда је Петар Петровић Његош апсолутно невин. Већа олакшавајућа околност од не бити Србин у Хашком трибуналу не постоји.
Кад Београдом може да каска коњска запрега, онда је логично да Словенац буде директор српске Пореске управе а савјетници Аустријанац Гузенбауер (којег ли имена), Италијан Фратини, Француз Пицгауер. Пошто нису Срби, порез у Србији не плаћају. Не би било човјечански. Узимају нам новац, а ми да им наплаћујемо порез. Па нису они Срби.
