VRATITE MI MOJ, NAŠ BOŽIĆ !

Piše Milan Santrač



VRATITE  MI  MOJ, NAŠ  BOŽIĆ !
Ostavimo novokomponovane običaje, vratimo se pravim vrijednostima, vratimo se svom Božiću

                                                                                                                                                                                                 

Okanimo se kolača i prašine u potkrovlju, iza frižidera , ispod kauča..., okrenimo se jedni prema drugima. To je Božić.


Da li su ljudi pretjerali? Po 17 vrsta kolača, po 12 vrsta kiflica i pita, pića više nego u diskontu, ukrasi svih vrsta, veličina i boja. O poklonima da i ne govorimo. Sve to na kredit, na pozajmici, otplata na rate, al neka se ima. Neka vidi facebook da se može. Pa dan poslije praznika pola hrane u spirine, pola u zamrzivač neka čeka, pa je ponovo vadi za Uskr. A jeste li pripremili nešto za Isusa? Kakav poklon Njega čeka?
Ribanje kuće od krova do podruma kao da će Isus gledati ima li prašine po ormaru u spavaćoj sobi. Neće, gledaće ima li prašine u tvom srcu. Gledaće jesi li se izmirio sa svojima i sa samim sobom, jesi li oprostio i pružio ruku drugima, jesi li otresao mrve sa svoje duše. Lako je za tepih.
Trčanje u solarijum, u kozmetčke i frizerke salone, u spa centar, trčanje po novu haljinu? Licka se i maže tijelo.  A da malo potrčiš pomoći drugima? Da potrčiš obići rođaku u bolnici? Da vidiš babu u staračkom domu, napušteno dijete u sirotištu. Znam, reći ćeš, nema se vremena, ne mogu propustiti termin kod pedikira a koliko juče niko nije znao ko je to, čime se takva osoba bavi?  
Pitate li se zašto sam ironičn, mora li sve tako biti?  Vidim, niko se ne buni što na reklami djeci otimaju iz ruku poklone koje su dobili od porodice, one lijepe, rukavice koje je baka isplela, kape koje je isplela tetka. Guraju im u ruke mobilne telefone i tablete. Bake i tetke ne znaju šta je dobro za dijete, ali mobilni operater sigurno zna.
Sve mi se čini da nam tako otimaju Božić iz ruku, a guraju šljokice i sjaj, ukrase i poklone. I klima se glavom, stapa se s masom i ćuti. Ljudi su zaboravili, više ne znaju šta je Božić. Veselje smo zamijenili strepnjom , ne daj Bože da zafali kolača ili mesa. Radost je zamijenjena isčekivanjem i napetošću, šta će se dogoditi ako je djetetu neko kupio isti mobilni telefon kakav već ima, ima li dovoljno petardi?
Molim vas, vratite nam Božić! Vratite nam  poklone od baka , tetaka i strina, vratite nam porodična druženja umjesto “božićnih” partyja po diskotekama sa  golim pjevaljkama i sniženim cijenama alkohola, vratite nam na stolove, suve smokve i orahe umjesto 14 vrsta kolača… Vratite nam Božić u kojem je Isus u jaslama, a ne Djed Mraz u sankama, u kojem je važno da je porodica zajedno za stolom, a ne da preko Skype čestitaju jedni drugima…
Okanimo se kolača i prašine iza frižidera i u potkrovlju. Okrenimo se jedni prema drugima. To je Božić.