Wednesday, October 1, 2014

ВУЧИЋ ЈЕ ОБОЛИО ОД СТОКХОЛМСКОГ СИНДРОМА








 

Пише Милан Сантрач


ВУЧИЋ  ЈЕ  ОБОЛИО  ОД СТОКХОЛМСКОГ    СИНДРОМА 


За геј параду у Београду  највећу одговорност сноси премијер Владе Србије, Александар Вучић. Он  је тај који је обећао империји у Бриселу да ће показати како је Србија коначно стала на пут без повратка, звани „ЕУ интеграције“. Да би то доказао потрошио је милион еура народног новца да би доказао како су и у Београду, заштићени са седам хиљада полицајаца, којих нема на Космету а гдје им је мјесто.  Наравно, свако озбиљан је знао да ће тако бити чим је поцијепана Српска Радикална Странка и створени напредњаци. Видјело се то на самом почетку, кад  је Томислав Николић,  за савјетника узео бившег америчког, амбасадора Виљема Монтгомерија. Све је писало и у депешама „Викиликса“(2,81-84,96-97). Ово сад је логичан наставак реализације планова  Брисела. Напредњаци су ту да изврше задатке својих шефова.


Како Вучић, који је Бриселским споразумом издао Косово и Метохију, да не дозволи геј параду? Предао је  Свето Косово, и парадом опет пљује у лице Христу и хришћанским вриједностима српског народа. Уз пут, наравно, глумата да му  то не прија, и ако сви знамо да је он  кључни играч преко којег Запад остварује своје циљеве. Док је  продавао Косово, хапсио је  Мишковића и брбљао о  Шарићу, Миши Банани и осталима.  Кад људима, по наређењу ММФ-а, откида хљеб из уста, прича како је  највећи ударац нанио  својим родитељима, који имају пензије троструко веће од других пензионера. За вријеме геј параде, у којој су  учествали  чланови његове  Владе, медији су извјестили  да су му  претукли брата  чиме се народу желио  представити као „нови Карађорђе“. Као што је Карађорђе убио брата јер је силовао Српкиње, тако су и Вучићевог брата претукли жандарми, јер није поштовао „ред и поредак“ . Док народу баца прашину у очи његов   син носи мајицу са ликом Гаврила Принципа.   Потресно , нема шта !




Сви који виде даље од носа , ово знају.  Ипак, остаје питање: како је Вучић  од човјека који је  галамио  против НАТО-а, Америке и Европске уније постао главни проводилац наређења окупаторске  империје?



Џорџ Орвел је у свом роману говорио о будућем тоталитарном свијету у коме човјек ни  мисли неће моћи да сакрије од Великог Брата на власти. Наиме, главни јунак романа, Винстон Смит, се  претвара да обожава Великог Брата, али води тајни дневник у скривеном углу куће, што је забрањено  и због тога бива ухапшен. Послије мучења  он признаје кривицу али му  злокобни О`Брајен, један од челника државне врхушке, саопштава :"МИ ЋЕМО ТЕ СТРЕЉАТИ, АЛИ ПРВО МОРАШ ДА ЗАВОЛИШ ВЕЛИКОГ БРАТА ".



Какве  везе ово има са  Вучићем?



Већ одавно је познат термин Стокхолмски  синдром. Стокхолмски  синдром је усмјерење у којем се жртва поистовјећује са мучитељем, усваја његове разлоге, чини све што се од ње очекује као  што се догодило Орвеловом јунаку у роману.



Вучић није Орвелов јунак из романа и нису га требали мучити да би служио "Великом Брату", за то је било довољно да му понуде пристојну своту новца након чега је легао на руду.
Пристао је на све када је прихватио Бриселску понуду , и када  се помирио  са основним начелом америчке спољне политике, коју  је дефинисао познати књижевник и пријатељ истине, Харолд Пинтер: “Пољуби ме у задњицу или ћу ти разбити главу!“ 

"Велики Брат" мора бити вољен, зар то није Стокхолмски синдром?




Том логиком се руководио и бивши предсједник Србије, Борис Тадић. Тадић никад није био српски националиста, увијек је био грађаниста , другосрбијанац и миљеник усташоидних Хрвата јер им је крвни сродник.   Вучић се двије деценије бусао у своје патриотске груди  да је највећи српски не само националиста него и шовиниста а онда је оболио од „стокхолмског синдрома“ и  наставио је тамо где је Тадић стао. Он је јавно изрекао   захтјев за промјену свијести код Срба, које , у име империје, испоставља Њемачка. Срби морају постати уплашени мишеви,  који ће морати да се посипају пепелом по глави зато што су се усудили да кажу не  Хитлеру 27. марта 1941, НАТО-у 24. марта 1999, педерским баловима од 2001 па све до данас.



У тренуцима кад остане сам, Вучић добро зна куда води његов пут? И зато он мора да гуши сваки опозициони глас,  његов циркус ни у једном тренутку не смије бити доведен у питање, ни од кога, па чак ни од оних којима је сада идеолошки близак. Ипак,  највећи страх му је страх од себе некадашњег. Тај страх није само политички и психолошки, него и духовни. Како ће у  себи помирити шовинисту и толерантног европејца ?    Не може да служи империји, а клицати  у славу јунака  на Церу  и  глуматати  како воли Путина и Русију.  Гушећи свој страх, Вучић ће се борити против свих  а нарочито против слободомислећих .  Зато је  у Србији  све мање слободе и све више тоталитаризма. 


Као православни Србин, ја му, искрено, желим покајање. Јер, страшно је постојати пред Богом, Светим  Савом  и царем  Лазаром , а издавати Косово и организовати геј параду.