ПАСИВНОСТ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

 Пише Милан Сантрач

ПАСИВНОСТ   СРПСКЕ  ПРАВОСЛАВНЕ    ЦРКВЕ  

Деведесетих година двадесетог вијека, Српска Православна Црква била је веома активна у борби за очување животних интереса свог народа, што није нимало чудно: она је увијек била народна Црква, лишена клерократских тенеденција западног типа. Тако је часопис Српске Патријаршије Православље 1. новембра 1991. објавио писмо патријарха Павла лорду Карингтону, предсједнику Међународне мировне конферениције у Хагу. 
Подсећајући га да су Срби на територији НДХ у Другом свјетском рату преживјели најстрашнији геноцид, патријарх Павле је објаснио разлоге због којих се Црква занима за судбину свог народа: "Као вјековни чувар српске духовности и српског националног и културно-историјског идентитета, СПЦ је посебно забринута за судбину српског народа у овом преломном часу. По други пут у овом вијеку српски народ је суочен са геноцидом и изгоном са  територија на којима је вјековима живео и на којима је априла 1941. имао етничку већину прије геноцида извршеног над њим од стране хрватских квислиншких власти, не могу остати у саставу било какве независне Хрватске, већ се морају наћи под заједничким државним кровом са данашњом Србијом и свим српским крајинама. Онима који су вјековима унијатили и покрштавали, а у Другом свјетском рату и физички затирали Србе само због тога што су Срби и православни, више се не може вјеровати. СПЦ се залаже за поштовање интереса хрватског народа, али да се на исти начин уважавају и животни интереси српског народа".

А 5. јула 1994. епископи СПЦ су поручили да не могу да остану без својих: Житомислића на Неретви, или Саборне цркве у Мостару, или цркве Сопотнице на Дрини, манастира Крке или Крупе у Далмацији, Озрена или Возуће у Босни, Пребиловаца у Херцеговини или Јасеновца у Славонији . Постојала је, дакле, својеврсна "мистичка геополитика" Српства, иза које је СПЦ стајала свим својим бићем. Наши непријатељи су, наравно, знали колико је битно да се Црква спријечи да води народну бригу. И кренуо је притисак, који је послије двије деценије уродио коначном пацификацијом клера  светосавске Цркве, спремног да ћутке , уз неколико "маскираних" иначе млаких синодских реакција, пређе преко издајничких Бриселских споразума, чији су потписници домаће слуге Вашингтона  на власти у Београду, којима се Косово и Метохија предају на милост и немилост НАТО и шиптарским терористима, попут Чекуа, Харадинаја, Тачија... Штавише, политичари  "најзаслужније" за предају Свете Земље постају носиоци црквених одликовања , Ордена Светог цара Константина, Милешевског анђела, па чак и Ордена Светог Саве.

Да је хашки притисак на угледне дјелатнике СПЦ био веома озбиљан, сазнали смо и из свједочења Косаре Гавриловић, угледне припаднице српске дијаспоре, која је својевремено била преводилац владике Артемија. Она је, најављујући прогон усмјерен против владике Артемија , још у септембру 2009. године у свом предавању одржаном пред вјерницима руског храма у Вашингтону, изјавила: "Лично познајем два архијереја Српске православне цркве које је Стејт департмент једноставно уцјенио тврдећи да су ратни злочинци и да америчка влада има необориве доказе о томе, због чега би њих двојица у сваком тренутку могли да се нађу у Хагу. Али Стејт департмент сматра да ће за Америку бити корисније и да ће јој више одговарати да епископи остану на својим мјестима и сарађују с њом. Владике су се уплашиле, остале на својим мјестима и почеле покорно да сарађују" .

О могућим хашким оптужницама против поједних владика  СПЦ биле су обавјештене и најекстремније антисрпске невладине организације, непосредни извршиоци воље америчке империје на простору Србије. Једна од таквих организација Београдски женски лоби крајем 1999. и 2000. године устала је против ставова СПЦ о абортусу као гријеху утробног чедоморства. У свом апелу оптужиле су врх СПЦ да наводе жене на рађање да би било што више "топовског меса" за Милошевићев режим који стално ратује, и изјавиле: "Трговина између СПЦ и режима је бјелодана. Тргујте, господо попови, али немојте се изненадити кад се сутра и ви нађете на хашким списковима". Касније су  своје дјеловање појачала Кандићка и Бисерко .  Очито је да је прича о слању у Хаг "ратнохушкачких епископа" била коришћена за уцјењивање врха СПЦ да "омекша" своје "тврде ставове" о српском националном питању. Послије 2006. године а нарочито послије уклањања са  власти Војислава Коштунице и прављења "ЕУропске" коалиције између Тадића и Дачића, дошло је до радикалног обрачуна са онима који су у СПЦ били против наметања воље америчке империје кад је Косово и Метохија у питању. Уклоњен је владика рашко-призренски Артемије, а кормило СПЦ преузели су људи спремни на сваку врсту компромиса, чак и национално штетног, само да очувају наказну хармонију  са издајничким властима . Такво стање се одржава  од 2008. до 2014. године а последњи резултати избора говоре да ће  тако бити и даље.

Сто година послије Првог свјетског рата, кад је малена Србија одбила ултиматум Беча чувајући своје достојанство, ова земља је под окупацијом, коју подржава  својим понашањем  мањи  број епископа  СПЦ. Одговорност за такво стање сноси и већина епископа која се понаша незаинтересовано и не чини ништа како би стање поправила. То је сада "мирна", "пацификована" Црква, која "гледа своја посла", као у вријеме Јосипа Броза Тита. На њу се родољуби више не могу ослонити, осим на часне, ријетке појединце, који су, углавном, ућуткани и сабијени у мишје рупе. Зато ми, који видимо, не све, не сасвим, не апсолутно, али ипак нешто,  данас и овдје морамо подсјећати на стварно стање. Да не одемо одавде са устима искривљеним од лажи, како је говорио Осип Мандељштам.

КАД ВЛАСТ ШТИТИ СРБОМРСЦЕ

КАД  ВЛАСТ ШТИТИ СРБОМРСЦЕ 

Занимљиво  је да Соња Бисерко може да свjедочи у Хагу против Срба, Наташа Кандић може да забрани промоцију књиге једног Србина у Београду а ми  не смиjемo да kaжемо или напишемо истину.

Соња  може изјавити  да смо злочиначки народ и још да свједочи у Хагу по том питању, и да живи заштићена  у Београду. Са друге стране је народу забрањено да  неке несретнице назове недојебаним и ружним, а факат је да су такве, антисрпски расположене, што је, такође истина. Кад се ипак неко усуди да тако нешто изговори власти од тога направе  драму иза које слиједи одмазда, хапшење  онога ко је толико храбар или луд да је то рекао. У чему је фора?

Капирам, власти се тако понашају како би потврдили полтронски положај пред својим вашингтонско-бриселским шефовима  док народу продају причу о поштовању  реда и закона. Ми не смијемо рећи ништа а оне смију све и то за дебеле паре које добивају од западних заштитника. Ми требамо да се стидимо за своју националну припадност и да то саопштимо јавно како би се допадали Меркеловој и Обами. 

Наша поткупљена власт мора да схвати једну ствар да није паметно тражити од народа да бира између Кандићке , Бисерко,  Жена  у црном или десничарских  организација  јер ће избор увијек бити, десничарске организације. Ко би нормалан изабрао страну фрустрираних роспијетина Кандићке, Бисерко или Жена у црном? Овдје се може поставити питање ко је тај који одређује да ли је нека организација десничарска или није? Организације које су у Србији прогласили десничарским, Образ, Наши,  и друге по мишљењу многобројних људи квалификованих за такве процјене, нису десничарске јер не штите само националне интересе већ прије свега хришћанске и грађанске вриједности друштва. До сада нико није пронашао у њиховим наступањима позив на мржњу против припадника других националности већ само заштиту својих националних права и позив на поштивање вриједности које су до скора чиниле темељ свјетске цивилизације. Оног момента када су власти  кренули да штитите све антисрпске елементе у име "демократије" отвориле су Пандорину кутију и ставиле  народ  пред избор, Соња Бисерко, Наташа Кандић, Жене у црном, или десничарске организације. Браћо, политичари, властодршци, продане душе, народни издајници, да се не зајебавамо ако тако наставите о главу ће вам се све разбити !

Вучић није Хитлер али се у неким стварима понаша као он. Хитлер се покушавао претставити као смјеран, обзиран и саможртвујући, као човјека без порока и као Месија. Видјели смо куда је то одвело народ. Слично се понаша и Вучић. Ако је уобразио да је Месија онда би народу требао објаснити своје поступке и намјере куда га води? Да није превртљивац какав јесте, све би подсјећало на Домановићевог "Вођу", али његова промјена ставова од ултра десничара до демократског европејца опомиње  да ће народ одвести у беспућа овисности и сужањства. Док он пије скупа вина, дружи се са шеицима, народ гладује а кад покуша сачувати своје национално достојанство по његовом наређењу их проглашавају шовинистима. 

Бацањем  прашине у очи народу са, као бајаги спектакуларним, хапшењима Шарића и Радуловића (обојица се сами предали а о каквом договору и погодби са властима је ријеч вјероватно никад нећемо сазнати истину) Вучић, жељан моћи и доминације штити невладине организације Кандићке, Бисерко и  Жена у црном чији је превасходни задатак шпијунажа и пљување по српском народу . Још увијек нисмо чули да је Вучић својом изјавом изразио незадовољство за понижавање Срба у Хрватској и уништавању ћирилице у лијепој њиховој. У свему му помаже његов страначки олош и појачања која налази у Дачићевој и Тадићевој странци. Све што ради је сензационализам којим је од јавности сакрио још један бриселски пораз јер су потписали споразум са Тачијем о припајању Јужне Митровице и Вучитрна косовско - митровачком правосудном систему чиме је промијењена национална структура, овим су Албанци постали већина и стекли  право именовања својих тужилаца и судија. Вучић и његови сарадници намјерно занемарују реформе у српском парламенту који народу служи једино за срамоту у шта смо се увјерили послије њиховог гласања у Савјету Европе.  

Нема сумње да Вучић зна шта ради, за рад своје користи хапси и ућуткава све који су слободоумни,који воле свој народ и отаџбину али је заборавио ону народну да ничија није до зоре горила па неће ни његова.

ЗАКОНЕ У СРБИЈИ МОРАЈУ ПОШТОВАТИ САМО СРБИ

ЗАКОНЕ   У  СРБИЈИ  МОРАЈУ ПОШТОВАТИ    САМО   СРБИ   


Живиш у Србији, а ниси Србин. Дивота. Што смијеш чинити у Србији, не би смио у било којој другој држави. Живиш у Београду, а посједујеш коњску запрегу, можеш је користити само ако ниси Србин. Законом је употреба коњских и воловских запрега у граду Београду забрањена средином двадесетог вијека.  Ко није Србин може сваки дан по Дорћолу, градском језгру, да каска запрегом, обилази контејнере, вади из њих све што се учини корисним. Нико га  неће ометати: ни грађани, ни комунална полиција, ни саобраћајци. Заштићен је , јер је  припадник ромске мањине и ослобођен поштовања законске одредбе.

Предузетнички дух 

Кад неко напредује у послу и  развије га , коњску  запрегу   предаје  партнеру а успјешни предузетник  набави социјалистички трактор марке ИМТ, закачи за њега дрвену приколицу и крене  у скупљање контејнерског отпада. Улице: Душанова, Француска, Јованова, Страхињића Бана јесу  кварт гдје га наводи предузетнички дух. Логично, трактор и приколица немају регистарски број. Слично је и са мотор -култиваторима који, вукући приколицу, свакодневно шпартају дорћолским улицама. Наведена теглећа и превозна средства можеш у Београду, мимо закона и градских прописа, користити под једним условом. Да ниси Србин.

У другим дијеловима Србије: Нови Пазар, Сјеница, Тутин, Бујановац, Медвеђа, Прешево – наводим само општинска мјеста ,  можеш да не плаћаш струју, воду, комуналије, телевизијску претплату. За то је довољан само  један услов , да ниси Србин. Ако си Шиптар , Муслиман  или нешто слично, ослобођен си плаћања обавеза које по закону важе за све грађане Србије. Ако ниси Србин, живиш слободно и без страха да ће представник државе или приватне агенције за наплату доћи исјећи струју, или заплијенити  ствари из куће и продати их. Знаш да неће. Као што нико од државних службеника неће ући у село Трновац (општина Бујановац) и у некој акцији типа „Гром 11“ извршити рацију, заплијенити  и однијети дрогу а препродавце похапсити.  Кад је неко  предузетник у наведеним општинама и има месару, пекару, продавницу, бурегџиницу или  кафану, није  дужн да издаје рачуне  које  сви морају издавати  у Србији, под пријетњом казне. Важно је да није  Србин. Порез нећу ни спомињати. Државни органи  су  и ту затајили .

Што се тиче школовања, за оне који нису Срби постоје привилегије. Зову се квоте. У социјализму су се квоте звале национални кључ, али је он важио само за политичке функције и чланство у државним комисијама. Данас важи за све области живота: од вртића до универзитета. Ко није Србин не мора ништа знати, ни пријемни полагати , биће уписан у школу или на факултет који жели . Запослиће се у државној служби и поред забране. Уз један услов: да није  Србин.

Ћути , ништа не питај, може се погрешно протумачити 

Српски политичари ништа не смију питати Јелка  Кацина који је  у вријеме сецесије Словеније убијао Србе пиштољем, данас то ради уз помоћ Европске уније. 
Зато не би требало ништа да нас чуди кад у посјету дође Словенац Кацин и јавно саопшти да се „Косово мора признати, да се мора истражити политичка позадина убиства  премијера Ђинђића“. Наши оћуте, не смију да спомену убиства, а камоли истрагу, војника и пилота у Словенији у доба кад је  Јелко носио униформу и јавно се хвалисао сопственим заслугама за уништавање непријатељских војних снага, то јест ЈНА.

Онда се не смије питати ни македонски министар иностраних послова, не могу му се сјетити имена , шта је са архиепископом охридским господином Јованом. Докле ће власти БЈР Македоније архијереја Српске православне цркве држати у тамници? Кад већ не питамо господу, онда нема разлога  да питамо ни госпођу Весну Пусић , хрватску министарку  шта је са протјераним Србима из Хрватске, њиховим правима, кад ће им се вратити имовина, шта је са забраном ћирилице, неисплаћивањем пензија, јер је адреса писана ћирилицом коју потомци „тисућљетне културе“ не знају? Кад Срби у Хрватској постадоше национална мањина? Да је неки други народ у питању, било би лакше или да су  наши владари храбрији, али како ћеш питати за Србе, може се погрешно протумачити или се неко од саговорника чак и наљутити. Није важно ни ако нас осуде за геноцид. Важно је да са евроунијатског пута самоуништења не одустанемо.

Мора се поштовати и Брамерц, тужилац хашког трибунала, нико га ништа  не смије питати кад он  изјави да се професору Војиславу Шешељу, предсједнику Српске радикалне странке, неразумно дуго суди, али  ето, дешава се. Наше власти се задовоље самокритиком друга Брамерца, иначе америчког слуге, који је великодушно обећао да се Његошу, ипак, неће судити као инспиратору ратних злочина, јер постоји сумња да владика Раде, можда, и није Србин. Ако се та чињеница непобитно утврди, онда је Петар Петровић Његош апсолутно невин. Већа олакшавајућа околност од не бити Србин у Хашком трибуналу не постоји.

Кад Београдом може да каска коњска запрега, онда је логично да Словенац буде директор српске Пореске управе а савјетници  Аустријанац Гузенбауер (којег ли имена), Италијан Фратини, Француз Пицгауер. Пошто нису Срби, порез у Србији не плаћају. Не би било човјечански. Узимају нам новац, а ми да им наплаћујемо порез. Па нису они Срби.