Saturday, January 21, 2017

ВЕЛИКИ БРОЈ ГРАЂАНА СЕ ПОНАША КАО КАО ДА НЕМАЈУ ПАМЕТИ

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Пише  Милан  Сантрач 

  ВЕЛИКИ БРОЈ ГРАЂАНА СЕ ПОНАША КАО ДА НЕМАЈУ ПАМЕТИ

Нису  нама  јуче кренула кола низ  брдо. Котрљамо се већ деценијама, сурвавамо и стрмоглављујемо. Само тај пад сада још више осјећамо јер је инерција све већа а наш отпор све мањи.
Наравно, говорим о друштвеном суноврату и политичкој лавини у Србији.
У Србији, народ је диван, добродушан, стрпљив и помало луд!
У жаргону постоји оно позитивно лудило које карактерише специфична ведра атмосфера и негативно лудило које чини супротност, шири немир и страх.
Наше, српско лудило је нешто треће.
Основна карактеристика српског лудила је мазохизам и сенилност а посебно је уочљиво у вријеме избора на било којем нивоу . И ако редовно незадовољни и огорчени на све оно што се догађа у држави, наши грађани , гласачи у вријеме одржавања избора користе посебне методе потискивања сјећања на претходне муке и потребе да се мучитељима изађе у сусрет приношењем нове жртве , масовно потписују продужетак сопственог утамничења дајући гласове онима које виде као своје џелате, које ће својим гласовима поставити на мјеста предсједника, министара, посланика.
Како би се другачија ова појава могла описати осим као лудило?
Још веће је лудило то што ће ти исти гласачи већ након изласка са бирачког мјеста врло искрено и енергично подржавати све оне који се отворено боре против мучитеља, којима су они управо додијелили гласове, па би се свако нормалан могао запитати , откуд такав парадокс?
Али ако упитате гласаче због чега су гласали за оне које не подржавају, одговориће вам питањем: "За кога да гласам"?

Све у свему, добро би било да ово није само хипотетичко питање јер они свој избор не би промијенили чак и да су се лично нашли на гласачком листићу као једна од понуђених опција. Разлог таквог понашања је што се просто плаше сваке промјене а "ови" су већ ту па ваљда ће се некако поправити.

Хоће... сигурно...како да неће !

Вриједи ли шта и коме објашњавати?

Тешко је овом народу, којег су већ многи издали и изневјерили, објаснити за кога и због чега треба гласати а још је теже објаснити за шта не треба гласати јер и поред свих јадиковки, и даље је превише оних који на сваким изборима упорно и панично заокружују највеће зло.
То је наш гласачки менталитет! Узалуд ми сви вичемо да хоћемо да се нешто промијени када сутра сами себе  казнимо ,давањем гласа истим онима који су нас  упропастили, неспособни да се носимо са било каквим промјенама, макар и на боље. Таквим ритуалним понављањем сулудих радњи само додатно учвршћујемо њихове и наше позиције. Нашим тлачитељима да владају а ми да патимо и кулучимо.

Не знам да ли се уопште можемо надати да ће ово колективно лудило у неком моненту стагнирати па да макар на изборе понесемо чисту свијест и однесемо мирну савјест али све више вјерујем да се тако нешто неће догодити. Управо зато су сваки избори само бесмислено бацање новца у амбис у који и сами скачемо.
И на крају, када се зброје гласови, остаје нам само да наслућуемо који однос бирача најгоре опције су заведене овце а колики је проценат лудака који немају паметнија посла него да себи и свима нама до изнемоглости загорчавају живот својим опсесивно-компулзивним заокруживањем истих имена на гласачком листићу.

Али у људима остаје нада да ће неко и некад пронаћи рјешење и спасити земљу и народ. Ко и када ће то учинити, не знам али сам за то изнио свој приједлог у тексту који можете прочитати на овом блогу под насловом - Како умањити моћ странака и успоставити владавину закона-.

Želite li pročitati kliknite na link.

http://covjekjecovjeku.blogspot.de/2014/12/kako-umanjiti-moc-stranaka-i.html