УКРАЈИНСКА ЛУДОСТ ЗАПАДА
Наслов изворног текста: The West’s Ukrainian Folly
Некада давно, када је Реган водио ствари, ми нисмо брбљали о санкцијама против Русије. Користили смо тајне методе да саботирамо извоз природног гаса и друге кључне функције. Највећа ненуклеарна експлозија у историји, а коју је изазвао човек, катастрофа на руском гасоводу 1982.године, била је један од резултата таквог рада. Мозак ове добро документоване операције (и још неких које ће тек документовати) био је директор за планирање у Савету за националну безбедност под Ричардом Аленом и Вилијамом Кларком, доктор Норман Бејли, који је имао титулу специјалног помоћника председника САД. Бејли је запослио мали тим „извођача радова“ да прикупе обавештајне податке о подручјима од интереса, а ја сам за њега радио између 1981. и 1983.године на бројним пројектима, а посебно на надзирању немачких политичара и оних који су их подупирали у време када је Европа била склонија да пресече сарадњу са Совјетима него да се бори против империји зла.
Доктор Бејли је био мој ментор у геополитици. Рекао ми је крајем 1981.године да ће Реганова администрација срушити комунизам до 1987.године, кроз огромно војно јачање и економску конкуренцију. Мислио сам да је луд, па сам одмах потписао. Сада је полупензионисан у Израелу, у вили на врху брда са погледом на Медитеран, а био је врхунски борац Хладног рата. После напуштања државне службе, отворио је консултантску фирму са бившим директором ЦИА, Вилијамом Колбијем, и саветовао мултинационалне корпорације.
Данас сам од њега добио е-mail у коме коментарише одговор Запада на ситуацију у Украјини, и имам његову дозволу да га објавим. Др Бејли пише:
Ако прихватаимо да је лицемерје исто што и мајчино млеко за домаћу и међународну политику, ипак повика Европе и Сједињених Америчких Држава због руског преузимања Крима излази из оквира прихватљивог понашања.
Садашња привремена влада Украјине је продукт државног удара. Крим је Украјини 1953. године предао Хрушчов (који је рођен у Украјини) не питајући никога на Криму да ли жели да буде предат или не. Чак је и бивши совјетски генерални секретар Горбачов изјавио да је ” … Крим припојен Украјини… без питања људи, и сада људи исправљају ту грешку. Ово треба да се поздрави, а не да се проглашавају санкције. “
Русија неће добити већи приступ Медитерану са Крима него што је имала до сада са својим дугорочним закупом поморске базе у Севастопољу.
Што се насилног одвајање дела територије од суверене државе тиче, Косово је одвојена од Србије америчким и европским бомбардовањем Србије које је трајало све дотле док се Срби нису сложили.
Најзад, упркос жестокој реторичкој осуди руског преузимања, санкције које се уводе са много помпе су толико слабе да изгледају смешно, а руска влада их тако и прихвата.
Русија има много јаче полуге утицаја на Европу него Европа на Русију. Ако би Русија била та која хоће да уведе ембарго на нафту и посебно на извоз природног гаса у Европу, Европљани би потрошили своје резерве за два месеца, а онда би европска привреда стала. Русија би због тога, напротив, изгубила једва 7,5 милијарди долара прихода. Трговинска размена САД – Русија је мала, тако да би америчке трговинске санкције биле бесмислене.
Што се тиче могућих финансијских санкција, руски званичницима је у сваком случају забрањено да имовину држе у иностранству, тако да” замрзавање” њихове имовине у САД уопште не води ничему, упркос монументалном претеривању проглашењем “ванредног стања” и невероватно слабих санкција које се уводе као одговор на претњу “националној безбедности.” Заузврат, Русија је известила да је повукла 100 милијарди долара у државним обвезницама САД. А кад је о Европљанима реч, њихова имовина у Русији је три пута већа од руске имовине у Европи.
Другим речима, све трговинске и финансијске полуге су на страни Русије, а не Запада. Али најважније је (и савршено илуструје шта се дешава када различити ефекти усвојене политике и предузетих мера нису тачно прорачунати) то што реакција Европе и САД на руско преузимање Крима не обезбеђује никакву руску сарадњу у постизању иоле значајнијег споразума са Ираном поводом његових планова да створи услове за производњу нуклеарног оружја. Заиста, Русија је управо прихватила да снабде Иран још једном нуклеарном електраном.
Стога се са сигурношћу може предвидети да ће раније или касније, а вероватно раније, Иран бити у стању да произведе нуклеарно оружје. Шта Израел да ради? Он реално има две опције – да нападне иранска нуклеарна постројења војно, а министар одбране Ја’алон је рекао да сада то преиспитује, или да предузме одбрамбене мере неопходне да осигурају да Израел буде спреман ако и када Ирана успе да минијатуризује своје нуклеарно оружје.
Ми, прави борци Хладног рата, схватали смо да рушење комунистичке империје зла од нас захтева да уважимо интересе Русије као нације. Старији државници који су победили у Хладном рату, укључујући ту и Хенрија Кисинџера (чијим је отварањем према Кини Совјетски Савез био окружен са свих страна), узалуд покушавају да унесу зеру разума у кловновску представу која се издаје за америчку спољну политику на оба политичка крила. Републикански мејнстрим је побркао Тахрир трг са Лексингтон Комон[1], а затим је погрешно поверовао да је Мајдан исто што и Тахрир трг. Да смо само били грубљи и жешћи, тврде они, Крим би данас био слободан. То је чиста глупост, јер не постоји такво стање у свету у коме Крим неће бити руски. Ми смо имали извесну моћ да утичемо на услове под којима ће бити руски, а онда смо изабрали најгори могући правац деловања - отворено непријатељство комбиновано са немоћним држањем.
Имамо елиту која живи у сопственом свету виртуелне реалности, ограничену промашеном идеологијом, неспособну да учи из својих претходних грешака (или чак и да призна да су то биле грешке) и осуђену да стално понавља исте грешке. Припадници те елите стоје пред Путином као што мали дечак стоји у зоолошком врту пред лавом од кога га деле решетке кавеза. Лав, ипак није сасвим без алтернативе, као што из алармантног случаја Ирана треба да је постало јасно.
Оно шта ћемо добити у Украјини, могао бих да додам, налик је на оно што смо добили у Египту. Док су се и администрација Обаме и сенатори Мекејн и Грејем (заједно са онима попут Реуела Марка Герехта из Викли Стандарда) кладили на Муслиманску браћу као на глас исламске демократије, египатска привреда је пропала. ММФ је покушао да натера Египат да смањи субвенције на храну и енергенте које гутају његов буџет, а Египат је то одбио. На крају је привреда пропала и војска се вратила на власт уз масовну и једнодушну подршку јавности.
Украјина није исто што и Египат (пре је извозник него увозник хране), али и њена економија је опустошена, а Запад и тамо поново шаље ММФ. То је формула за стварање хаоса. Путин неће да преузме Доњецк или Харков. Он то не мора да чини. Он ће сачекати да Запад направи неописив хаос од Украјине и онда ће моћи да ради шта год хоће.
Пре само петнаестак година Америка је била једина светска супер сила. Сада млатимо празну сламу. Таквa силa се не можете тек тако изгубити. Mоже се само одбацити.
