Prof. dr Mila Alečković opširno i detaljno govori o svojoj saradnji sa snagama opozicije, o novom DSS-u, o Dverima, o Srbiji, budućnosti i prošlosti, o dr Vojislavu Šešelju, o srpskim pobedama i porazima…
Kako gledate na ideju da na čelu patriotskog bloka bude neko ko je učestvovao u 5. oktobru?
Postoje dva tipa delovanja u politici: jedan je onaj kojim vi tražite posao i tzv. angažman da biste ušli u neki sistem koga želite da „korigujete“. A drugi put jeste put kojim idete vertikalno i snažno dok se ne osnažite toliko da iz korena promenite neki nepošten sistem. Ovaj drugi put obično se naziva revolucijom , ali to ne mora da bude krvavi put, on samo mora da bude dovoljno radikalan kako biste nepravedni poredak zaista promenili, a ne proveli polovinu vašeg života samo pričajući i verbalno kritikujući postojeće. Ovom drugom putu ja pripadam, jer to odgovara mom temperamentu, mom pogledu na život i mojim etičkim nazorima. Ja nisam utilitarista, nego pripadam deontološkom moralu i nikada u životu ne sklapam dogovore sa kompromitovanim ljudima, ili lopovima, zato što svaka „lukavost“ toga tipa ima mnogo veću cenu kasnije, u finalu, ili , kako mi to kažemo, na Strašnom Sudu.
Ja znam da je mladim momcima iz pokreta Dveri danas važno da što pre uđu u Skupštinu i da se u njoj čuju njihove ideje. Ali, po mome mišljenju, oni će dobiti samo prvi deo od svega ovoga. Nekoliko njih će možda ući u Parlament, dobiće, možda, mesto da pričaju, plaćeno mesto, ali oni, ovim putem, odnosno zaokretom kojim su sada krenuli, Srbiju neće moći da promene.
Srbiju su oni mogli da promene samo kao potpuno novi, originalni, kao potpuno čisti, u savezu sa isto tako čistim ljudima koji se ničega ne boje (Naši, Obraz, Zavetnici, izbeglice, Srbi na okup, pravi intelektualci i naučnici koji do sada nigde nisu učestvovali, i mnoga druga udruženja…) bez ulaženja u predizborne koalicije sa bivšim imućnim funkcionerima. To je, naravno, duži put, ali to je mogao da bude samo njihov put i put buduće, NOVE Srbije. Znam da im je čekanje bilo predugo, ali ja tvrdim da su bili blizu cilja, samo da su nastavili sa pravim socijalnim akcijama. Predlagala sam da organizujemo jedinice koje bi na licu mesta štitile prezadužene jadnike kojima dolaze da plene imovinu, predlagala sam da organizujemo marš onih koji ne mogu da plate račune, i mnogo toga…
Ovo više nije moj put . Ovo je put nepripincijelnog okupljanja starih i novih nezadovoljnika da bi se srušila sadašnja vlast. Ali, to isto je bio i DOS i znamo kako je na kraju završio. Treba da shvatimo da nije cilj samo srušiti sadašnju vlast. Cilj je da se sruši petooktobarski koren vlasti koji je sav ovaj nepošten sistem i uveo u Srbiju, a koji se danas samo nastavlja na petooktobarskim temeljima. Vi sada rušite nekakav razlog bolesti, kako bismo mi u klinici rekli, ali ne rušite UZROK bolesti. A uzrok zla je počeo američkim pučem još u ono vreme, i krnji Dss koji se danas nudi kao stožer okupljanja tzv „opozicije“ učestvovao je sto posto baš u tom UZROKU zla. Nova predsednica koja danas vodi krnji Dss je četrnaest godina bila u (dobro plaćenoj) vlasti. Ona je tu bila i onda kada su amnestirani zlikovci sa Kosova ( tada je sedela u Mićunovićevom „demokratskom centru“), i onda kada je Nato zvanično ušao u Srbiju (kancelarija južnog Napuljskog krila otvorena je 2005,god. u Beogradu ), i onda kada su uništene sve srpske banke i kada se prešlo na otvoreno pljačkaški parazitsko-kapitalistički sistem, i onda kada su uhapšeni svi srpski generali, i onda kada su oštećene izbeglice iz Hrvatske i sa Kosova. Koliko se sećam, kao deo te vlasti, ona nikada javno nije protestvovala ni zbog jedne od ovih stvari, tj. ni zbog čega. Takođe, znamo da su svako ambasadorsko mesto sa blagoslovom i potpisom Borisa Tadića odobravali Amerikanci. Bilo je ljudi koji su promene u početku podržavali, ali su ubrzo shvatili ko tu bira kadrove i ko treba da aminuje nameštenja. Takvi ljudi nikada nigde nisu mogli da prođu, prosto zato što su od početka o svemu odlučivale američke i engleske službe. Sećam se kako je Koštunica , još pre ovih događaja, neke od nas koji smo tada rekli da dobro poznajemo Evropu, jer smo u njoj, boreći se, živeli, na nas gledao sažaljivo, verovatno znajući a priori da smo mi na crnom spisku njegovih engleskih i američkih savetnika. Da zaključim. Ne kritikujem ovde nikoga ad hominem, nego samo na osnovu objektivnih činjenica, jer, izvinite, ja ovakvo predsedništvo novog Dss, ne mogu da smatram „opozicijom“.
Neko će reći: pa šta smeta, danas je taj Dss protiv Nato, oni su se korigovali. E, pa izvinite još jednom, ali pošto mi je struka ljudska duša, i pošto ja istinski radim u svom poslu, a ne u partijskoj politici, pošto sam dobila internacionalnu nagradu za dijagnostiku, napisala nekoliko knjiga, imam svoj zanat, imam stotine studenata, ja ću vam reći samo ovo: Nije važno ŠTA neko govori, nego KO to govori. Ja ne verujem nijednoj osobi u politici , koja posle petnaest godina grabljenja položaja i para tvrdi da se „promenila“. To, jednostavno, ne postoji. Postoje ljudi koji se zaista promene, ali to su oni koji se u sve razočaraju, napuste politiku, potpuno se povuku i pišu uspomene (pod uslovom da znaju da pišu). Ali, oni koji se ponovo bore za vlast i pare, ili za neko novo ambasadorsko mesto, hvala lepo, gospodo, drugovi, ja njima ne verujem. Ja zato ne verujem novoj direkciji krnjeg Dss. Da se razumemo, još jednom, nema tu ničega ličnog, njihovu novu predsednicu jedva da i poznajem. Ali, to je kao kada bi sada neka Gorica Gajević, ako se ko seća ko je ona bila, izjavila da je ona uvek bila za Nato i za Ameriku! Ili kao što je Mićunović (prvi poslodavac nove predsednice dss-a) mnogo posle studentske revolucije 1968. godine izjavio da on nije bio za Crveni Univerzitet (iako je tada upravo to urlao, što se čuje na očuvanim snimcima iz onog vremena), nego da je od početka bio liberal i borac za liberalni kapitalizam ! Nismo mi ipak toliko maloumni da verujemo da takva utilitarna promena može da bude iskrena! Tj, nismo mi baš takve budale da takvim ljudima verujemo! Neko će reći da je ovo psihologizam u politici, jer ja gledam DELA NEKE LIČNOSTI, a ne površne izjave, ali to je u stvari Tolstojevski stav. Važno je KO je onaj koji priča, odnosno, ne šta priča, nego šta je taj neko ranije ČINIO . Dela govore o čoveku, a ne reči, koje vi možete da menjate prema potrebi kada god vam je u nekoj novoj političkoj situaciji opet potrebno novo ambasadorsko , ili političko mesto. Na žalost, ni naša struka, psihologija i psihijatrija ništa ne garantuju. Posebno, u Americi, mnogi psihilozi su se prodali za novac i zahvaljujući tome se i vrše političke i medijske manipulacije, koje političari inače ne bi ni znali sami da primene.
Kako gledate na izjave novog rukovodstva Dss o statusu Krajine?
Mislim da su te izjave skandalozne. Da se razumemo. Ja znam da u Hrvatskoj ima antifašista i dobrih ljudi. Moja majka je jedno vreme verovala u bratstvo i jedinstvo, jer je za nju bila sreća samo to da je prošlo vreme kada su je batinaši mičili u Gestapou. U vreme „mas-poka“ ona i Vesna Parun išle su po zemlji da smiruju ljude. Iskreno da kažem, moj otac koji je mučenik jasenovačkih žrtvava, nije nikada u to verovao. Na sreću , on , kome su rođene sestre u Staroj Gradiški iskasapljene na komade, umro je pre nego što je i izbio ovaj treći rat. Hvala Bogu, nije to opet gledao. Moja starija sestra je bila u zatvoru 1968., rođak na Golom otoku. Ali, i majka je posle ovog poslednjeg rata bila zgrožena, jer je jednostavno shvatila da se zlo, zbog neraščišćenih stvari, nužno ponovilo. Tu je bio kraj svih iluzija.
Dakle, ja se apsolutno slažem sa Vojislavom Šešeljem i njegovim stavom da su Srbi MORALI da se otcepe iz Hrvatske onoga trenutka kada su se Hrvati otcepili iz Jugoslavije (videti moj tekst Predviđanja iz tamnog vilajeta). Dok je bila Jugoslavija, bila je. Kad je nje nestalo, i kada se Hrvatska nasilno odvojila, istoga trenutka i Srbi, baš zato što su potomci jasenovačkih žrtava, imali su pravo (ja bih rekla i obavezu !) da se odmah odvoje ! Ne želim nikoga da vređam, ali moram javno da izjavim da politika koju je vodio tadašnji lider Srba u Hrvatskoj (iako borba Srba u Hrvatskoj nije počela s njim), za nas potomke jasenovačkih žrtava nije bila najsrećnija. On je govorio da teritorija nije važna i pozivao na nekakvu kulturnu autonomiju i slične gluposti (koje možda nisu gluposti u švajcarskim kantonima, ali su bile gluposti tih devedesetih godina u toj i takvoj Hrvatskoj !). Te ideje su širili imućni i u Hrvatskoj dobro pozicionirani ljudi, dok je srpska sirotinja u Hrvatskoj (jer sirotinja uvek prva strada) još uvek drhtala od sećanja na ustaške koljače. Tada je bio pravi trenutak da se Srbi zauvek spasu i izdejstvuju svoju potpunu nezavisnost. Upravo teritorija je tada itekako bila važna ! NA ISTI NAČIN NA KOJI JE TERITORIJA BILA VAŽNA HRVATIMA KOJI SU ZGAZILI zajedničku državu JUGOSLAVIJU, NA ISTI NAČIN JE BILA VAŽNA I SRBIMA DA IZAĐU IZ HRVATSKE ! Tada ili nikada!. Kako su se Hrvati poneli prema Jugoslaviji – tako su Srbi mučenici morali da se postave prema Hrvatskoj ! Oni su tada imali SVA LEGITIMNA prava da to urade, da ne govorimo o psihološkom i moralnom pravu. Ali, izvesni lideri su baš u to vreme pozivali na mir i finoću spram nove ustaške Hrvatske ! To je bila najveća glupost (naravno, pored izdaje iz Beograda). Ja i dalje mislim da je to bila dobronamerna glupost i da je tadašnji lider Srba u Hrvatskoj mislio dobro, ne dovodim u pitanje njegov patriotizam. Međutim, sadašnje izjave nove predsednice krnjeg dss, da je Hrvatska imala prava na „uspostavu jurisdikcije u Kninu“, nisu glupost nego politička uvreda svih nas. Znate, moje shvatanje politike je takvo da me ne interesuje ko je čije dete. Zato je Pokret Dveri trebalo da od novog rukovodstva DSS traži sledeće:
1. da javno objasne izjavu njihove predsednice da je Hrvatska od početka imala prava na „uspostavu jurisdikcije u Kninu“. Nije reč samo o tom intervjuu nekim hrvatskim novinama. Više puta je gđa SRI (na pr. na televiziji Pink) izjavljivala to da je vlada Srpske Krajine u izbeglištvu retrogradna , i sl. To je, naravno, osnovno nerazumevanje političkih sloboda: politika je domen ljudske slobode, ona nije proračun trenutno naplativog, nego borba za neki pravedni cilj, čak i ako je on u budućnosti.
2. da se novi krnji Dss javno izjasni narodu Srbije šta znači izjava njihove predsednice da su Srbi krivi u Srebrenici, jer su počinili GENOCIDNI ZLOČIN odnosno da se „moramo svi stideti“, što čak ni ta deklaracija koju je usvojila skupština Srbije ne govori. U deklaraciji je priznat zločin, ali ne GENOCIDNI ZLOČIN, koji je mnogo teža optužba i koji državi Srbiji stavlja na teret ogroman i neoprostiv zločin , a Republiku Srpsku potpuno ukida ! Da je zločina bilo svi znamo, ali ako kažete da je to GENOCID, vi ste rekli nešto potpuno drugo, vi time zauvek žigošete REPUBLIKU SRPSKU KAO GENOCIDNU TVOREVINU ! A zna se šta se radi sa genocidnim tvorevinama. Eto to sledi iz izjave predsednice dss.
Najzad, to je izjava u kojoj se uopšte ne pominju borbe sa do zuba naoružanom 28.divizijom koljača Nasera Orića, zbog koga su, zapravo, i pobijeni toliki ljudi. Moj muž je kao Francuz išao u Hag da o tome svedoči sa važećim i prvim dokumentom Ujedinjenih nacija koji je jula 2005. dobio na Palama i (pukim slučajem) sačuvao iz tog vremena, a u kome je sve to opisano ! Taj originalni dokument jasno govori da je evakuacija izvršena uz saglasnost sve tri strane, Nekoliko dana po padu Srebrenice , pod užasnim političkim pritiskom , da bi se dobio povod za bombardovanje Srba koje su Olbrajt i Klinton hteli, izdat je novi , lažni dokument o isključivoj krivici Srba! Ali, niko osim Radovana Karadžića nije znao da postoji čovek koji je sačuvao taj prvi dokument sa sva tri originalna potpisa : Ujedinjenih Nacija, Srba i Muslimana ! Oni su kasnije na novi lažni dokument stavili samo jedan pečat Ujedinjenih nacija, i na njemu više nisu postojale sve tri strane. Amerikanci su surovo izmanipulisali Muslimane, Muslimani su tu najveće žrtve američke manipulacije , i među njima danas ima ljudi koji to vide! . Francuzi su, recimo, obelodanili (major Binel je rekao, a postoje i snimci) da za „Markale 2″ koje su bile glavni okidač bombardovanja Republike Srpske, nisu krivi ni Srbi, ni Muslimani, nego da su to uradile američke službe !
Radovan je zato pozvao Iva Bataja da svedoči, Iv je, kao dete sudije i istoričar, hrabro otišao da svedoči u Hag i borio se, a naravno televizija je ovde sve to cenzurisala. Pokušao je da vidi i Šešelja, ali nisu mu dali. Dakle, mi sada treba da slušamo politički korektne izjave ! Vlast je, naravno, donela tu Srebreničku dekaraciju koja za sve krivi Srbe pod velikim pritiskom, ali se u toj deklaraciji ipak ne govori da je u pitanju GENOCID, jer to zauvek obeležava RS kao genocidnu tvorevinu. Međutim, nova predsednica dss upravo ovo izgovara (pogledati video SRI: OLUJA JE HUMANITARNA AKCIJA, SREBRENICA JE GENOCID ?, link:http://www.youtube.com/watch?v=ZQp3mRcd0QY dok taj video ne izbrišu). U prvom delu gđa SRI ironiše na račun „humanitarne akcije“, ali odmah potom jasno izjavljuje da je SREBRENICA bila GENOCID ). Skupštinska deklaracija ovo ne govori, ona govori o masakru, ali ne o genocidu , jer bi time Republiku Srpsku osudila na ukidanje ! A kada je neko u opoziciji, pa tako nešto javno izjavljuje a niko ga ništa ne pita, to onda samo znači da želi nekome politički da „namiguje“.
3. Najzad, trebalo je tražiti da nova predsednica krnjeg Dss objasni narodu, na zahtev mnogih siromašnih izbeglica koje mi pišu (iako ja nisam ni na kakvom položaju, ali mi se ljudi, eto , jadaju, jer znaju da je njihov Krajišnik, Branko Ćopić bio kum mojoj majci i ocu ) zašto je izbegličke socijalne stanove dodeljivala imućnim funkcionerima i šta ima da kaže o optužnici koja je protiv nje zbog toga podignuta (iako je bila politički zaštićena). Tada se tvrdilo da je to „politička“ optužnica, ali na materijalima koji se nalaze na internetu, ipak jasno vidimo da je predsednica dss zaista brisala imena i dodavala neke svoje favorite, odnosno raspolagala tim državnim socijalnim stanovima kao da su njeni ? Zbog toga je neka sirotinja ostala na ulici i ona o tome mora da se izjasni. To je mnogo važnije nego jevtino ponavljati da je Kosovo Srbija, a Krim Rusija (kao da to ne znamo! Uostalom, danas treba reći da je Donbas Rusija! a ne otvarati vrata koja su već otvorena) .
Eto, o tome svemu je, po mom mišljenju, trebalo da vode računa mladići u pokretu Dveri i da sve to pitaju pre nego što su se zaleteli da potpišu „sporazim o saradnji“. Jer, zašto sada ne bi taj sporazum o saradnji potpisali i sa Samardžićevom strankom, i sa drugim, bivšim delovima dss ? I , najzad, sa svima onima, koji su učestvovali u petom oktobru, ali koji kažu da su „promenili“ svoj stav? Pa zar nije i Vesna Pešić nedavno kritikovala rezultate petog oktobra. A što i sa mnogim drugima onda ne bismo potpisali „sporazum o saradnji“ da bi se srušila vlast ?
Režim koristi svoje medije za stvaranje dojma večitog vanrednog stanja. Svakodnevno se govori o nekakvoj novoj zaveri protiv Vučića. Čemu to sve? Da li je reč o pokušaju nametanja masovne paranoje?
To je potpuno uobičajena metoda čuvanja vlasti i nije opasna, jer je karikaturalna i ljudi je uglavnom vide. U Francuskoj je, nekada davno, čak i Fransoa Miteran, kada mu je bila jako opala popularnost (doduše, tada još nije bio na vlasti) izmislio atentat na samoga sebe, što se kasnije otkrilo kao marketing.
Međutim, mnogo je interesantnije kako to da sva ova medija, koja su inače zatvorena za opoziciju, odjednom i naglo otvaraju ogroman prostor pišući o „reformisanom dss-u“. Otkud tolika pažnja za ovaj patrljak bivše stranke za koji sada objektivno ne znamo ni koliko je velik u biračkom telu Srbije?
Povratak Vojislava Šešelja na slobodu je uzburkao javnost u Srbiji i regionu. Da li se Šešelj može zaobići u projektu ujedinjenja patriotskih snaga?
Ne, njega apsolutno nije moguće zobići. Naravno, američke službe će uskočiti u igru i podupreti lažnu opoziciju jer njima to treba . Njima treba garant da se u Srbiji SISTEM neće promeniti barem još deset, dvadeset godina, ne ljudi, nego sistem ! Određene ličnosti koje se sada zanose tim tzv. „nacionalnim blokom“ su zaista naivne, a neki su već planirali koliko novca treba da dobiju. To je uvek isto, kao i sa „Otporom“, šačica njih zna za novac, a drugi bleje verujući u one koji stave nacionalnu kapu na glavu. Kao što rekoh, svi su primetili kako jednoj krnjoj stranci otvaraju sav medijski prostor i kako sva medija odjednom o tome trube, a ne zna se ni da li ta strankica danas ima u biračkom telu jedan posto ! O čemu vam ovo govori ? To je najbolji dokaz da je počela operacija „novi peti oktobar“, odnosno repriza lošeg filma „Konje ubijaju , zar ne ?“, koji smo već jednom, na žalost, gledali.
Razne agenture znaju da u Srbiji ne vladaju ni Vučić, ni Nikolić, nego američki i engleski ambasador. Srpsku vlast oni tretiraju kao sluge. Ali sluge su ipak previše toplo primile Putina, sluge su ipak odbile sankcije Rusiji, sluge su ipak organizovale srpsko-ruske vojne manevre u Sremu. To je za sluge previše i sada im poručuju: Imamo mi zamenu i za vas, kao što smo imali za Tadića. Te agenture se nadaju da će se Šešelj obračunavati sa bivšim drugovima, da će napraviti haos, a da će oni u tom haosu, ponuditi i lako progurati „umerenu , tj. meku, korektnu opoziciju“, po principu „narode, ovi su fini, sa njima nećete ginuti“. To bi verovatno trebalo da bude operacija „Koštunica br 2″. Ironija istorije je u tome što su tog jadnog Koštunicu, koga je narod jedno vreme voleo i koga smo mi poznavali, gurnuli na marginu upravo uz pomoć elemenata iz njegove stranke koje je on sam promovisao. Samo naivni tu vide kobajagi, neki diskontinuitet na bolje. Krnji dss je u stvari prevara, bez ideja. Politički stožer može da bude samo neko ko ima ideje, a pokret Dveri je imao neke ideje. U kampanji je, sećam se, Boško Obradović govorio da je to socijalno-revolucionarni pokret, a sadašnjim približavanjem ostacima stranke „bogatih notara“, od toga više nema ništa. Pokret je imao čak i neku mistiku, koju je, sklapanjem političkog ugovora sa delom političkog leša, kakav je inače već bio dss, sada izgubio.
Ali, ne želim da se mešam u dalju koncepciju pokreta Dveri, jer mi nisu poverovali i tu se moja podrška završava. Ja tim momcima, koji su mi bili dragi i dalje želim sreću, ali anticipiram budućnost i srećna sam što sve to vidim sada, u prvom poluvremenu. Kako bi se reklo, ipak sam ja nešto malo duže živela od njih, pa ponešto vidim i unapred. Oko sto studenata sa Kosova i Metohije je, do sada, uradilo diplomski rad kod mene, jer mi veruju kao profesoru. Zamislite sada da ja kažem nekom od tih studenata da na određenu literaturu obrati pažnju, a da on to odbije. Šta bih ja tada uradila ? rekla bih mu: kolega, ja vama više nisam mentor. Eto, to je tako.
Ali, ja sam nastupila, kao što uvek u životu nastupam, pošteno i otvoreno: pozvala sam glavne momke iz starešinstva i odmah im, još pre par meseci, rekla da će učiniti pogrešan potez. Time je moja moralna misija ispunjena, jer ja za njih više od toga ne mogu da učinim. Mnogo sam dala, možda i žrtvovala za taj pokret, uradila osnovu programa ženskog pitanja, ali mi nije žao, jer sam verovala u sve što činim. Sve što se uradi s ljubavlju, dobro je. Želim im sreću da uđu u parlament, podržaću ono dobro što sutra urade, ili ih ponovo podržavati u celini, ako se vrate na početne pozicije. Ali, ja moju borbu za istinsku promenu sistema u Srbiji nastavljam. Nastavljam je zato, jer su me to ljudi molili, jer mi veruju.
Kako gledate na odluku Vlade Srbije o smanjenju plata i penzija? Da li su mere štednje način delotvoran metod za oporavak ekonomije?
Pisala sam o tome da je Srbiji potrebno ono što je Peron uradio u Argentini. U Argentini su sve resusrse držali Anglosaksonci, običan čovek nije mogao da se školuje, sve je bilo preskupo, živeo je dobro samo jedan mali delić društva, kao danas u Srbiji. Peron se vratio iz egzila, ogromnom većinom izabran je za predsednika, izbacio je napolje i Amerikance i Engleze i sve strateške grane vratio u nacionalni posed Argentine, posle čega se ova zemlja, u ono vreme, oporavila za pet godina. Posle toga je počela stravična američka propaganda protiv njega. Međutim, Peronisti su još u prvoj polovini prošloga veka, demistifikovali i MMF i tzv. Svetsku banku kao bandu lopova koja možda nije tako tragična za bogate zemlje, ali koja čerupa siromašne zemlje i čini ih još siromašnijima. Zato iz Srbije prvo treba izbaciti sve pljačkaške banke koje kapital iznose napolje. Treba prekinuti bilo kakvu poslušnost spram MMF-a i Svetske banke , kao što je to uradio ruski predsednik. Smanjivanje plata i penzija je deo MMF-ovske naredbe. Ovo je odgovor na vaše pitanje.
U Srbiji treba uhvatiti dvadeset najvećih tajkuna, oduzeti im pasoše, zatim im konfiskovati sve što su oteli iz srpskog budžeta . To bi već ponovo napunilo taj isti budžet. Zatim im treba vratiti pasoše i isterati ih napolje. Neka idu pod sunce Floride da počnu iz početka sa pedeset dolara u džepu, jer tvrde da su obdareni za biznis. Treba, zatim, razbiti uvoznički lobi. Duci Simonović je u pravu: takođe, svi sportisti milijarderi kojima se u Srbiji prave svečani gala dočeci i koji se odlikuju najvišim duhovnim odlikovanjima (koja, objektivno gledano, ne zaslužuju), treba ovde da plate porez, a ne na Bahamima ili u Americi. Dosta je te primitivne mitomanije.
Smanjivanje plata i penzija je najgluplja i mizerna mera onih koji nemaju hrabrosti da naprave suštinski rez sa nepoštenim, surovim neoliberalnim sistemom, koji narod itekako ubija i strelja, samo na drugačiji način od komunista.
Mogu li u Srbiji da se stvore dva suprotstavljena politička opoziciona bloka, kako to predviđa Branko Dragaš?
Branka Dragaša cenim kao čoveka, ali reč „blok“ u našem jeziku ne znači ništa. Kao i tzv. „ukrupnjavanje“ o kome se sada u medijima govori. Ukrupnjavanje zbog čega ? Da biste napravili novi DOS koji će ljude sa 0,02 posto u biračkom telu Srbije sutra postaviti da budu ministri ? Naša srpska reč za to je „savez“ i „sveza“ i u tom savezu duša, svi moraju da vezu isti vez, ne sme da bude nikakvog političkog nepoverenja jer se jedino tako mogu izbeći svađe i promašaji. Rekla sam već da između onih koji su krali i onih koji su pokradeni, ne postoji nikakav prirodni savez. Takođe, ja i dalje ne verujem da pokret Dveri pristaje na to da je Republika Srpska genocidna tvorevina, kako je to rukovodstvo novog dss, kroz svoju predsednicu, izjavilo. Priča o tobožnjim intelektualcima koji podržavaju nekakav desni blok je promašena priča, jer, kako bi rekao Sartr, intelektualci će uvek biti iskorišćeni za nečiju propagandu , a na kraju će i sve čistke započeti njima. Što je neka politička pozicija manje revolucionarna i manje radikalna, to su u njoj intelektualci više u ulozi ikebane. Intelektualac mora organski i iskreno da pripada nekoj ideji i da sam bude u zakonodavnoj i izvršnoj akciji, a ne da on samo nešto „podržava i savetuje“. Eto, Smilja Avramov i ja smo savetovale pokret Dveri, ali kada su oni doneli odluku da uđu u saradnju sa krnjim dss-om, naši stavovi o tome više nisu bili važni.
Sam izborni blok kao blok ne znači ništa. Srbiji su potrebne ideje koje će na scenu vratiti nacionalnu i socijalnu pravdu, kao i prave geopolitičke ideje kakve je u Rusiji dao moj dobar prijatelj Aleksandar Saša Dugin koga Putin sve više uvažava i i sve više ostvaruje upravo njegov program.
Ali, naravno, ako se stvori lažna opozicija, po prirodi fizičkih zakona, stvoriće se i radikalna opozicija.
Šta ćete vi uraditi, kao Mila Alečković?
Ja sam samo jedno zrno u srpskom narodu. Ali, zajedno sa Ljubodragom Ducijem Simonovićem, legendom našeg sporta i doktorom filosofije, čovekom ogromne mentalne i moralne snage koji nema dlaku na jeziku , i još mnogim prijateljima, ponovo pokrećem ideje srpske nacionalno-socijalne-pravde. Neki srpski manifest „Porto Alegre“. Briga o siromašnima je najdublja tradicija našeg naroda, mnogo više nego u vrednostima protestanata, i to je, u stvari, naš najveći i najbolji srpski nacionalizam !
Mi smo organski narodni intelektualci i ljudi koji veruju u svoje ideje. Duci je Amerikance uvek pobeđivao, setite se samo njegovih košarkaških „trojki“ posle kojih smo, posle pobede nad Amerikancima, bili prvaci sveta. To je jaka simbolika. To znači da možemo da pobedimo američke agenture (naravno, ne govorim o narodu). I on i ja živeli smo van Srbije i videli suštinu surovog, licemernog, ubilačkog i ekocidnog kapitalizma u kome živi dobro samo jedan posto ljudi. Kao što sam u onoj emisiji na radiju „Snaga naroda“ (Gnev Srbije, 22. oktobar, voditelj Milan Milenković) rekla, nacionalan je samo onaj ko nacionalne resurse sačuva u svom narodu i zaradu od rada svoga naroda – sačuva za svoj narod. Svuda tamo gde se ovo odliva napolje, kao u današnjoj Srbiji, gde strane banke sve iznose van Srbije, i gde veliki deo bogatsva ide i dalje engleskoj kraljici baba-majci, tu nema reči ni o čemu nacionalnom. A taj sistem je u Srbiji počeo petog oktobra i možda to svima nije odmah bilo jasno. Međutim, već 2002. većina su to, i u našem rasejanju, razočarano shvatili. Pozivam ljude da poslušaju na internetu emisiju o ovome, jer je to možda moje poslednje gostovanje na radiju „Snaga naroda“. Sada me verovatno , zbog mojih kritika, više neće zvati. Niti će „Catena Mundi“ štampati moje knjige, iako sam dobro znala Kijuka koji je (pored oca „Vesne Pešić i sinovi“) inspirator ovakve ideje i izdavačke kuće. Svi će oni mene sada verovatno zaobilaziti. Ali, možda je i to cena koju moram da platim zbog slobodnog iznošenja mišljenja. Uostalom, cena borbe za istinu za mene ne postoji. Sreća je što smo deca Nikole Tesle i što na internetu informacija ipak negde može da prođe ! I da podsetim još jednom, današnji krnji DSS je u ovim rasprodajama nacionalnog sto posto učestvovao, možda ne neko mlado momče ili devojče u toj stranci, ali rukovodstvo funkcionera, pre svega onih zaduženih za odnose sa zapadom, svakako jeste. Zato oni više nemaju nikakvo moralno pravo da pričaju o siromašnima.
Ja se okrećem jedinom pravom pitanju – ko od Srba pravi robove? Narod mi veruje. Bog sveti zna da sam svoje studente uvek učila o tome da nema ni levice , ni desnice, i da je u Srbiji sve to laž. I ne samo u Srbiji, nego i u Evropi, o tome sam napisala i novu knjigu političkih eseja „Srbijo, lažu te o Evropi“. Jedan esej u toj knjizi upravo nosi naziv: „Rotšild levo, Rokfeler desno, a zadljica pozadi“ (pišem o tome kako se ovaj treći „politički element“ okreće onako kako mu, tj, kako joj, zatreba, a sila gravitacije olakšava odluku, držeći taj element dosta nisko)..
Ali pošto , mnogi, vidim, i dalje insistiraju na apelaciji te tzv. umerene, mlake , menuet, salonske „desnice“ , tj. političke konstipacije, a ja mislim da je to upravo najveća zamka za Srbiju (jer u okviru toga nije moguća nikakva promena nepoštenog sistema), krenućemo sa glavnom temom o nacionalnoj borbi za socijalnu pravdu umesto koje u Srbiji danas postoji velika provalija i jama. Ovde nema ničega socijalnog, jer je sve laž, i sve dosadašnje levice su bile laž.
Želim da naglasim da je u mojoj klasifikaciji Vojislav Šešelj upravo nacionalno-socijalni politiičar, jer je to trenutno jedini čovek na političkoj sceni Srbije koji je sam potekao iz borbe protiv siromaštva i koji bi ogromnom snagom duha mogao da pomogne srpskoj sirotinji. On je , u stvari, potencijalni Robin Hud. Svi pričaju o Šešeljevoj „ratnoj retorici“, a niko ne pominje to da je on hteo da hapsi velike lopove, a jadnicima koji su živeli od nekih sitnih prodaja, dozvoljavao je trafike da nešto zarade i da se prehrane u najteža vremena. DOS je uveo upravo obrnutu praksu: štiti velike dužnike, a pljačka sirotinju! Danas to samo nastavljaju. Vijaju po ulicama one bednike koji na šofer-šajbni kola prodaju sapune, gaće i čarape !
Svi se plaše obračuna, a tajkuni su naoružani do zuba. Puškaranja su već počela. Srbiji će u bliskoj budućnosti pomoći samo onaj ko se ne boji smrti. A onaj koji je, posle više od decenije, izašao iz Haškog logora, danas živi poklonjeni život.
Naravno, u ovoj borbi za siromašne, rusko tržište je za Srbiju najvažnije, a u Srbiji postoje ljudi, kao što je Nenad Popović, koji su na tome mnogo uradili. Rusi za njih znaju i uvažavaju ih. Što se Evrope tiče, ja sam svoju priču o Evropi u kojoj sam živela, u knjizi, iskreno ispričala. Mi danas ulazimo u period svetske nemaštine i gladi, bede sveta u kome je mali broj njih pokrao sve rezerve zlata i gde će mnoge stvari uskoro biti dovedene u pitanje. Biće potrebna jedna potpuno nova strategija preživljavanja i potpuno nova slika starog istočno-hrišćanskog milosrđa i deobe. Nikakve „korektne desnice“ tu više ničemu neće služiti.
Da zaključim, u šali, meni američke službe nisu obećale da ću biti premijerka, niti ambasadorka u Vašingtonu, niti ja to želim da budem. Ja sam stvaralac i neko koga ljudi znaju kao moralno integrisanog i nezavisnog. Ugledom koji sam sačuvala u narodu, zajedno sa svim mojim prijateljima, mobilisaću srpski narod sa našim nekadašnjim idejama socijalne pravde i pozvati ga da u određenom trenutku izabere najboljeg, najčistijeg i najhrabrijeg među nama, onog koji nije ništa ukrao, ne boji se smrti i koji bude spreman na pravednu borbu do pobede.
Ja sam u duši revolucionar. Ne volim gnjide, gmizavce, puzavce, instrumentalce, profitere, tatine ćerke, tatine sinove, konformiste i licemere. Naravno, kao žena, ne želim pogibije. Ali, za Srbiju ne postoji ništa gore od laži, krađa , ponižavanja ljudi i tihe smrti miliona dužnika.
Zato je moja poruka: ne daj se slobodni i buntovni srpski narode, jer nisi kriv nizašta! Ne veruj ni otporaškoj pesnici, ni mlitavoj desnici ! Ali, spremte se, spremte, uskoci i hajduci
