Sunday, August 23, 2015

Скандалозне вечере у Белом двору код Александра Карађорђевића званог Чечен

















              Скандалозне вечере у Белом двору код                                             Александра Карађорђевића званог Чечен
  • Народ плаћа силне вечере и проводе код лажног краља Александра, мада он ни сам не зна у којој је земљи нити познаје језик народа којим би да влада. Али, упркос томе, на његовим бесрамно скупим пријемима и свечаностима, гдје се безочно ждере и лоче, обично буде по пет стотина званица и сто агената БИА-е.


Досадно ми је да будем краљ, рече краљ и скочи удаљ. 
Хоћу да будем нешто друго, бар цар. 
Уредићемо ту ствар, рече му главни министар.
Добићеш одмах царски престо, и све ресто, што иде уз престо. 
 
Досадно ми је да будем цар, рече цар и направи дар-мар. Хоћу да будем нешто друго, бар конобар. 
Уредићемо ту ствар, рече му главни секретар. 
Добићеш одмах келнерско одело, пола црно а пола бело.
 
Досадно ми је да служим госте, рече конобар нека опросте, Хоћу да будем нешто друго, бар путар. 
Уредићемо то ко од шале, рече му главни шеф сале. 
Добићеш одмах засебан пут, донекле насут, однекле жут.
 
Досадно ми је камен да туцам, рече путар од муке пуцам, Хоћу да будем нешто друго, бар  владар…
Е, па сад је доста, рече Коста, главни чистач каменог моста, Где си видео шако јада, да путар неком земљом влада?
 
Ова сјајна пјесма Љубивоја Ршумовића је толико примјењива на наше краљевство кога нема да боље ријечи није могуће срочити. Само Србија има  принца који то у свари није и који не зна српски језик. Само Србија има грб са круном и ако није краљевина. Само Србија жели да се уједини са онима који су је бомбардовали.
Народ Србије још једном је решио да покаже како хуманост нема цијену. Наиме, и поред проблема незапослености,  отплаћивања кредита, рачуна, дугова, итд…изашли смо у сусрет престонаследнику Александру Карађорђевићу и ријешили да платимо трошкове тродневног рођенданског славља. 500 званица и 100 агената БИА-е сјајно се провело на Коктелима и вечерама на Белом двору, уз наступе КУД Лола, Краљевског гудачког оркестра Светог Ђорђа, Београдског акустичног оркестра и бенда Ане Штајдохар.
Крстарења Савом и Дунавом које је организовано за стране званице такође није изостало. Поред свјетске краљевске елите, рођендану је присуствовала и српска политичка и привредна елита, представници дипломатског кора, вјерских заједница и међународних организација, али и угледне личности из јавног и културног живота. Да се капиталисти добро забаве побринули смо се и нашом традиционалном српском кухињом па смо припремили маринирани лосос гравлакс, уз који се служио мелба тост са дресингом од еспреса и мирођије, уз манго и краставце, печеног вола, бифтеке, фондано од кромпира, сезонско поврће и порто сос, послужен са прилогом мимоза салате. Јел* да, и сами видите да су то све српски специјалитеи који се служе широм Србије на славама. Јест, како да није? Платили сте гледајте…
Ово је права слика и прилика нашег безнађа. На фотографијама са то славља све лопина до лопине. Чак и свето лице које је дало дозволу да се посјече храст стар 6 векова. Шта зна свиња шта је диња? А, богами. поред оволико оваца које ћуте, зиме не треба да се плашимо, биће џемпера јер овце служе за шишање. Само да Богу не пукне филм, мада изгледа да је дигао руке од нас.
У првом реду „веома важни“ међу њима једна пјевачица ружна и позната у породичним круговима. Ту је духовник који нема скрупула, разни неспособњаковићи бивши и садашњи и принчеви и принцезе из краљевина  којих  нема. Са толиким дуговима, рецимо милионским за струју а не искључују им као, рецимо , глумцу који је двије године живио уз свјетлост свијећа. Да није тужно иосбиљно ово друштво било би смијешно. Свакако је трагикомично.
У другом реду, на фотографијама они који су толико жељели да се виде, назовимо их статисти са задатком. Нагурани један до другог али ето упркос гурању слабо се виде јер су јако далеко од објектива.

Кад се људи форографишу лица и положај тијела их одају. Колико тупавих лица министара, колико некарактерних тијела.
Министар би требало да буде неко паметан, достојанствен, упућен у материју, неко ко штити права грађана и ресора. Но овдје су министри они који могу довољно дубоко да се увуку у дупе председнику и којима је мозак испран. Будале без премца. Шта ти лупетају, па то земља не може да издржи. О нашим поповима не треба ни говорити. Продане душе, част изузецима, али њих нико не спомиње.
Постоје неки људи на овој нашој политичкој сцени који су толико одвратни и искомпромитовани, али су у свакој чорби мирођија, убјеђени да су симпатични и важни. Невоља је у томе што имају подршку лицемјера који их подржавају из својих властитих интереса те се овим гњидама без стила чини да су омиљене. Постоје и други који, једноставно, неће да се замјере па се и они смјешкају и фоткају на важним догађањима са овим протувама, без којих ни један парти  не може да прође.
То су оне  неморалне протуве, која је су промијениле више партија него гаћа, јер немају образа и морала и све би дали само да остану на некој функцији. Најстрашније је да они и поред свих својих лажи лоповлука и мајлверзација опет добију неко значајно мјесто, вјероватно зато, што они о свима знају све тајне а свој приватни живот уопште немају јер се баве туђим. Они држе у шаци многе битне, који такође не би били на положајим. Е сад, има она народна изрека "ничија није до зоре горила", али, ми, у Србији имамо два проблема.
Први је: никако да сване.
А други је: постоје оне свијеће које се не гасе, дунеш, угасиш, она се опет саме упале. И тако у бескрај. У последње вријеме многи амбасадори су правили пријеме. Било је ту  важних личности , али било је и кусих и репатих. Мање више друштво је ту исто. То је једна клика која је свугде, на Двору, и на сваком виђенијем мјесту гдје се пије скупи шампањац и једе лосос док народ копа по контејнерима, а умјетници гледају фотографије мора у сред  врелог љета.
На тим важним пријемима не можете да сретнете културну елиту, ту су политичари, тајкуни, и света лица, естрадне звијезде, и гомиле статиста за задатком.
Храст стар шест вјекова о коме се ономад говорило, ипак је посјечен, у тајности једне ноћи. Кад човјек то чује  обузима га јарост.
Сјечење храста је било са дозволом духовника мада нико не зна којег? Ваљда му се Бог јавио. Е сад, дискутабилно је ко је овде умислио да је Бог. Чини се да је то неки лудак са дијагнозом. Све у свему, проклињали га или не, Божја казна стиже, кад тад, а стићи ће све те мрцине без морала.

Иронија је славити Милански едикт у Нишу а да се готово у исто вријеме затрпава и уништава вредан споменик,  ранохришћанске базилике саграђен у 5, вијеку код Црвене Реке, на мјесту званом Кладенчиште.
Сви апели, као и протести који који су организовани поред саме базилике са циљем да се спријечи њено затрпавање нису били довољни, да се надлежни смилују и сачувају за будућа поколења овај вријдан археолошки налаз.
Свој протест исказао је и патријарх који је у свом писму јавности навео да не треба уништавати базилику која представља веома значајан доказ и свједочанство постојања и континуитета хришћанске вјере на овим просторима.
У нишком Заводу сматрају да затрпавање представља практично уништење овог веома значајног археолошког открића које би могло веома лако да постане права туристичка атракција.
Са друге стране, Републички завод из Београда је сматрао да ће се затрпавањем базилика ипак сачувати за будућа поколења и да би базилика, у нека боља времена, могла да се поново откопа, с обзиром да је обиљежена у археолошким мапама. Питам се да ли су они пореметили умом или је овај приједлог заиста изговорен? Будућа покољења ће, дакле, мало копати по аутопуту..
Одлуку о затрпавању базилике осудило је и Српско археолошко друштво. Базилика се налази на новој траси коридора према бугарској граници. Што неко не осмисли неки коридор који би морао да пролази по сред Скупштине па да је сруше, али такође тајно као храст и то кад је пуна оних будалетина, посланика који једу за џабе и блеје јер су само једна оркестрирана маса послушника која нема своје мишљење.



No comments:

Post a Comment