Пише Милан Сантрач
ТУЖНА СТРАНА СРПСКИХ ТАЈКУНА
Отето, проклето, стара је народна изрека. Од памтивека је живот потврђивао да олако стечена пара и имања после нема ко да наследи, или уследи општа пропаст напрасно богатих. На богатом Западу би рекли – И богати плачу.
Распадом бивше Југославије, и почетком грађанског рата, много
пробисвета се обогатило пљачкајући туђу имовину, новац, злато,
непокретности…Постајали су преко ноћи господа, усељени у раскошне куће
са базенима, са кућним помоћницама, возе их у блиндираним џиповима и у
пратњи телесне страже. А и другови су напустили комунистичку партију и
почели да на корупцији граде своје пословне империје, које су данас пред
банкротом.
Мирослав Богићевић је тајкун који је служио за пуњење касе Демократској странци и њеним главарима. Фармаком МБ из Шапца је презадужен, али…
Империја Мирослава Богићевића, у Шапцу познатијем по надимку Микоја, данас је на стакленим ногама. Дугује више од 600 милиона евра кредита! Микојина компанија запошљава више од 4.000 трудбеника, који не примају плату више од годину дана, нису здравствено, ни социјално осигурани… Неколико хиљада мачванских сељака, који испоручују млеко Микојиној млекари у Шапцу, нису исплаћени, а он наплаћује и премије за млеко, које добија од надлежног министарства.
Микоја има куће, станове, џипове, телохранитеље, штековане милионе. И главу у торби. Ипак, тужан је Микоја, и тужан је његов живот. Обе Микојине кћерке удале су се за Роме. Један је у затвору, а дуги свира ћемане на свадбама. Микоја је имао новац, богатство, а кћерке су му се удале за момке са Џакића грма. И зетови ће наследити Микојину имовину, ако му то не одузму државни органи.
У Шапцу, прича нам један од хроничара овог града, била је велика туга када је музикант са Камичка завео малолетну Микојину кћерку. Пронела се вест да је нестала, а отац је, уствари, отео своју ћерку, да је одвоји од свирца. Није успео. Добио је двоје унука, а старија је љубав своју нашла у жестоком момку са Џакића грма, који је често у затвору. Нису они криви што су Микојине кћерке презреле оца и хтеле да казне и њега и себе.
И по чему ће бити упамћен големаш Мирослав Богићевић, који и данас демонстрира моћ, кога чувају полицајци, уместо затворске страже. По чему ће у Шапцу, и Мачви, памтити човека који је, без трунке стида, израбљивао хиљаде радника које је запошљавао, на чијем је зноју згртао новац. Никада у Србији се није родила таква људска наказа која својим радницима више од годину дана није плаћао зараде, доприносе, радни стаж, и од којих су многи умрли без пензије, без могућности да се лече. Све ће то после њега бити проћердано, на музику, игру и весеље у шабачкој мали.
Да ли је срећан големаш који је власник три дневна листа (Политика, Новости и новосадски Дневник), три рудника … ? (Пр)осудите сами!
Мишковићи
Мирослав Мишковић, и данас најбогатији човек у Србији, рођен је 1945. у селу Бошњану, општина Варварин. Завршио је Економски факултет. Радио је у некадашњој Југобанци у Крушевцу, а 1987. именован је за генералног директора ХИ „Жупа“, такође у Крушевцу, где је до тада био помоћник генералног директора за финансије. Почетком 1990. именован је за потпредседника Извршног већа Србије.
Као директор „Жупе“ показао је способност за бизнис потезима, као што је куповина расних коња из Америке, и њихова препродаја купцима из Холандије, уз добру разлику у цени. Следеће године основао је Делта Холдинг, у којем је као сувласник имао 25 одсто капитала.
За Мишковићево име почели су да се везују послови на више континената. Аутомобили, откуп стоке, бицикли, хладњаче, печурке, трговина, банке, пословни простори, прерада дрвета, целулозе, те градови Москва, Пекинг, Никозија, Милано, Сибир…
И, заиста, откуд му паре за све то? Поготово што они који га добро познају, тврде да је заштитни знак Делта Холдинга, онај троугао у облику грчког слова Делта, заправо не значи оно шта тамо пише. Дакле, Делта М, него Делта 3 М. Од имена: Мирјана, Марија и Марко (Милошевић).
Мишковић се обогатио јер је за динаре које добијао из примарне емисије у време хипер инфлације (1991-92) успевао да се они у кратком року замене за немачке марке и друге стране валуте.
У ту сврху направљена је читава организација, са седиштем у Генексовим апартманима на Новом Београду. Тамо је изнајмљен простор у који су дилери са улица свакодневно доносили купљене девизе, бацали их на под, после чега су оне разврставане по апоенима и бројевима.
И док се стварала империја Мирослава Мишковића, његов углед је срозавала његова супруга Љиљана.
Док је г. Мирослав био један од директора крушевачке Југобанке, а потом ХИ Жупа, цео град је знао да је његова супруга Мирјана понижавала мужа на јавним местима, називајући га млакоњом. Крушевљани је памте по честим везама са мушкарцима снажније грађе. Најстраснију ванбрачну везу имала је са директором једног крушевачког предузећа. Пријатељима је Љиљана мужа описивала као млакоњу, и да последњих 20 година не испуњава брачне дужности.
Несрећан због љубавних авантура своје супруге Љиљане, г. Мишковић је једва дочекао да се пресели у Београд, и почне да се дружи са Слободаном Милошевићем. Имали су заједничку несрећу. Супруге су их мучиле, понижавале, и били су њихови робови. Из службеног брака са Љиљаном, Мирослав Мишковић има двоје деце – сина Марка и кћерку Ивану.
Мишковићеви су у Лондону, у елитном кварту, купили три велелепне куће. Једну за сина, другу за кћерку Ивану, и трећу у којој живе Мирослав и Љиљана. Куће вреде најмање сто милиона фунти!
Како је крушевачки трговац стекао толико кеша?
По Лондону госпођа Мишковић и даље шенлучи. Нимфоманка је и присиљава мушкарце запослене у њеним фирмама да воде љубав са њом, мада је она времешна дама. Троши огромне количине новца, на предмете без укуса, јер ова сељанка из околине Крушевца, никада није прочитала ниједну књигу.
И поред огромног богатства и раскалашног живота, госпођа Мишковић је велика стипса када треба да плати кућепазитељку и чистачицу. Мирослав Мишковић није поносан што има тако припросту жену.
Марко Милошевић, син Мирослава и Љилане је био дуго на кокаину. Пре неколико година донели су га у бесвесном стању на ВМА, на реанимацију и детоксикологију. Наш уредник је био позван да дође на ВМА да види надреалну слику, како снужедни Мирослав седи испред врата, очекујући вест да му је син спашен. Срећом, лекари су учинили и немогуће, и хвала Богу, Марко је жив.
Кћерка Ивана удата је за Горана Карића, сина из првог брака Сретена Карића. Она је у Лондону често била у друштву мушке пословне пратње, углавном хиспано Американаца.
Богатог Мирослава Мишковића задесила је велика несрећа. Сина Марка су му оженили са Јованом Николић, девојком без занимања, наводно неуспелом певачицом. Родила је Марку и дете!
Карићи
А сестре Николић су опасне и немилосрдне. Јованина старија сестра Маша удала се за Бојана Карића, сина Сретена Карића, једног од браће Карић. Бојан је чист хомосексуалац. Са Јеленом Карлеушом Бојана су оженили, да браћа Карић прикрију његову сексуалну опредељеност. Брак је био склопљен по уговору. Према том уговору, који је у поседу магазина Таблоид, Бојан је могао у одређено време да се дружи са Јеленом, да, ако она пристане изађу и на пиће, а спектакуларно је разведен, уз оптужбу породице да је, наводно, Јелена преварила Бојана са телохранитељем.
Бојан и Маша су се преселили у Лондон, и упућени у породичне односе династије Карић тврде да је Маша родила двоје деце Бојану, са странцима, и да је Богољуб затражио од Сретена да стане на пут снахином расипништву. По његовом налогу Маша и Бојан су повучени у Минск, у Белорусију, да наводно продају станове које Богољуб гради у Белорисији.
Југослав, син Драгомира Карића, ожењен је са Еленом Мијатовић, бившом супругом Предрага Мијатовића и Андрије Драшковића. Елена и Југослав такође живе на релацији Београд-Лондон, а Елена може да потроши сву имовину Драгана Карића, за месец дана.
И док су Карићи, у време Милошевићеве владавине, опељешили Србију за неколико милијарди евра, кујући планове да њихов унук Јанићије Трећи Карић, рођен у Америци, буде и председнички кандидат у овој земљи на изборима 2023. године, њихови наследници ће брзо спискати сву опљачкану имовину вредну десетак милијарди евра!
Посебна прича су Богољубове кћерке. Свака има по сто педесет кила живе ваге. Због свог изгледа морају да буду још шире руке, и да плаћају мушко друштво. Ко њих ожени, и пако му неће тешко пасти. Када се подвуче црта, и браћа Карић оду на небо, тако ће брзо нестати и њихова империја. Рашчупаће је похлепне снахе и зетови. Како дошло, тако и отишло.
Миодраг Костић - Коле
Чувени амерички милијардер Пол Гети Трећи, имао је све што пожели, осим једне жене која га је дубоко презирала, а коју није могао да освоји.
Српски тајкун Миодраг Костић, имао је много жена, а свака од њих је обожавала само његов новац. Ниједна од њих се није задржала у његовој кући, него су све редом бежале од њега, носећи са собом шта год су могле, понајвише новац којим их је Коле исплаћивао за њихово „прегалаштво“.
До 31. године живота, углавном се виђао са сељанкама из околине Врбаса, све „честитим“ Црногоркама, ћеркама локалних колониста, који нису хтели ни да чују, да им се једна „општинска бараба“ усели у кућу. Јер, Костић је тада био сиромашан момак коме је будућност била неизвесна.
Коначно, кад га је мало кренуло у животу, одмах се нашла једна слична њему, бескарактерна али склона добрим проценама (у његовом случају проценила је да ће Коле доћи до брзе зараде!). Оженио се 1990. кад је напунио 31 лето, са Маријаном Чолић (рођеном 1971. године), незапосленом девојком из Врбаса, коју ће српска јавност упознати много касније, у време кад се преудала за некадашњег фубалског репрезентативца Немачке, Лотара Матеуса. Маријана се и од њега брзо развела, али је задржала презиме Матеус. Славни фудбалер је тужио због злоупотребе његовог презимена, а судске трошкове плаћа њен бивши муж,
Маријана уцењује Костића већ годинама, јер са њим има троје деце, па то користи стално му тражећи нове суме за њихово издржавање, а заправо тај новац користи за нове љубавне авантуре и своју лично промоцију. Костић то зна, али јој и даље угађа.
После развода од Маријане Чолић, Костић покушава да ступи у везу са разним естрадним женама, најчешће онима сумњивог морала. Бројне су знане и незнане певачице, глумице, стриптизете, старлете и остали јавни талог који је Костић удомио на једно вече или на неколико месеци. Ниједна се није задржала. Онда је кренуо на „млађи нараштај“…
Најпре је ушао у везу са Наташом Беквалац, ћерком некадашњег фудбалера „Војводине“, Радослава Беквалца. Месецима је трајао јавни циркус између Костића и Наташе, све док њен „тајни живот“ није био откривен. Наиме, Костић је, прислушкујући Наташин телефон, сазнао је за њену паралелну везу са глумцем Сергејом Трифуновићем. Затражио је од ње да му извади папире о пословању два бутика која је он њој поклонио. Недостајало је 50.000 евра. Кад је питао где је новац, она је спремно одговорила: „…Дала сам их њему“. Знала је да Костић зна. Онда је „краљ шећера“ сместа окренуо телефон Сергеја Трифуновића и рекао му дословно следеће: „…Моју жену можеш да ј…беш, али моје паре не смеш да трошиш!“.
Био је то крај још једног Костићевог покушаја да задржи жену новцем, кад већ није могао на други начин.
Није дуго прошло, а Костић се уплео у везу са 23 године млађом девојком. Да скандал буде већи, била је то Миа Зечевић, ћерка Жарка Зечевића, тадашњег генералног секретара фудбалског клуба Партизан. Жарко Зечевић је био очајан због наговештаја да ће његова ћерка да се уда за 23 године старијег мушкарца, а Костић пресрећан и сигуран да ће му брак са Миом коначно успети. Отац Жарко је побеснео и престао је да комуницира са Костићем, са којим је до тада био у пријатељским односима.
Упркос свему, једне вечери, на затвореној прослави у хотелу „Хајат“ где је Зечевић био домаћин, самозвано се појавио Миодраг Костић. У великој сали настао је мук. Зечевић је пришао Костићу и замолио га да напусти хотел. Костић је безуспешно покушао да му „нешто објасни“. На Зечевићеву несрећу, навијачи Партизана су већ смислили слоган и ставили на преко највеће трибине на стадиону. Писало је: „…Коле зете, што ми јеб…дете?“
Од толике срамоте, ни Зечевић није издржао па је ћерку Миу, која је студирала ј у Милану, хитно преселио у Лондон. Али, љубав не гледа на границе и даљину, па се Костић са Миом налазио сваког викенда у једном приватном апартману у Лондону. Затим је, како је сам у медијима обнародовао, запросио Миу.
Жарко Зечевић је Костићеву „просидбу“ схватио као личну провокацију, па му је у четири ока саопштио да више не жели да га види и да престане да се „петља“ тамо где му није место. Да задовољи знатижељу јавности, у медијима је рекао да нема ништа лично против Колета, али да се противи томе да се његова ћерка уда за скоро дупло старијег човека.
Али, циркус више нико није могао да заустави: краљ шећера је схватио да је после бивше жене Маријане и бивше девојке Наташе Беквалац сада има праву шећерлему, и више нико није могао да га смири. Најављена је и свечана веридба. Али, како је Костић зле среће са женама, и млађим и старијим, од веридбе није било ништа. Тата Зека је питао: колико кошта тај раскид? Несуђени зет није се дао. Одбио је и паре. Али, убрзо, њега је одбила Миа.
Од тада до данас, трају кратке и трауматичне Костићеве везе, отворио је чак и врата својих најлуксузнијих апартмана на Копаонику за све оне јавне простакуше које хоће да окушају своју срећу са њим. И све то уредно плаћа.
Сад вам је јасно да није лако бити тајкун.
Извор Таблоид
Милица Грабеж
Мирослав Богићевић је тајкун који је служио за пуњење касе Демократској странци и њеним главарима. Фармаком МБ из Шапца је презадужен, али…
Империја Мирослава Богићевића, у Шапцу познатијем по надимку Микоја, данас је на стакленим ногама. Дугује више од 600 милиона евра кредита! Микојина компанија запошљава више од 4.000 трудбеника, који не примају плату више од годину дана, нису здравствено, ни социјално осигурани… Неколико хиљада мачванских сељака, који испоручују млеко Микојиној млекари у Шапцу, нису исплаћени, а он наплаћује и премије за млеко, које добија од надлежног министарства.
Микоја има куће, станове, џипове, телохранитеље, штековане милионе. И главу у торби. Ипак, тужан је Микоја, и тужан је његов живот. Обе Микојине кћерке удале су се за Роме. Један је у затвору, а дуги свира ћемане на свадбама. Микоја је имао новац, богатство, а кћерке су му се удале за момке са Џакића грма. И зетови ће наследити Микојину имовину, ако му то не одузму државни органи.
У Шапцу, прича нам један од хроничара овог града, била је велика туга када је музикант са Камичка завео малолетну Микојину кћерку. Пронела се вест да је нестала, а отац је, уствари, отео своју ћерку, да је одвоји од свирца. Није успео. Добио је двоје унука, а старија је љубав своју нашла у жестоком момку са Џакића грма, који је често у затвору. Нису они криви што су Микојине кћерке презреле оца и хтеле да казне и њега и себе.
И по чему ће бити упамћен големаш Мирослав Богићевић, који и данас демонстрира моћ, кога чувају полицајци, уместо затворске страже. По чему ће у Шапцу, и Мачви, памтити човека који је, без трунке стида, израбљивао хиљаде радника које је запошљавао, на чијем је зноју згртао новац. Никада у Србији се није родила таква људска наказа која својим радницима више од годину дана није плаћао зараде, доприносе, радни стаж, и од којих су многи умрли без пензије, без могућности да се лече. Све ће то после њега бити проћердано, на музику, игру и весеље у шабачкој мали.
Да ли је срећан големаш који је власник три дневна листа (Политика, Новости и новосадски Дневник), три рудника … ? (Пр)осудите сами!
Мишковићи
Мирослав Мишковић, и данас најбогатији човек у Србији, рођен је 1945. у селу Бошњану, општина Варварин. Завршио је Економски факултет. Радио је у некадашњој Југобанци у Крушевцу, а 1987. именован је за генералног директора ХИ „Жупа“, такође у Крушевцу, где је до тада био помоћник генералног директора за финансије. Почетком 1990. именован је за потпредседника Извршног већа Србије.
Као директор „Жупе“ показао је способност за бизнис потезима, као што је куповина расних коња из Америке, и њихова препродаја купцима из Холандије, уз добру разлику у цени. Следеће године основао је Делта Холдинг, у којем је као сувласник имао 25 одсто капитала.
За Мишковићево име почели су да се везују послови на више континената. Аутомобили, откуп стоке, бицикли, хладњаче, печурке, трговина, банке, пословни простори, прерада дрвета, целулозе, те градови Москва, Пекинг, Никозија, Милано, Сибир…
И, заиста, откуд му паре за све то? Поготово што они који га добро познају, тврде да је заштитни знак Делта Холдинга, онај троугао у облику грчког слова Делта, заправо не значи оно шта тамо пише. Дакле, Делта М, него Делта 3 М. Од имена: Мирјана, Марија и Марко (Милошевић).
Мишковић се обогатио јер је за динаре које добијао из примарне емисије у време хипер инфлације (1991-92) успевао да се они у кратком року замене за немачке марке и друге стране валуте.
У ту сврху направљена је читава организација, са седиштем у Генексовим апартманима на Новом Београду. Тамо је изнајмљен простор у који су дилери са улица свакодневно доносили купљене девизе, бацали их на под, после чега су оне разврставане по апоенима и бројевима.
И док се стварала империја Мирослава Мишковића, његов углед је срозавала његова супруга Љиљана.
Док је г. Мирослав био један од директора крушевачке Југобанке, а потом ХИ Жупа, цео град је знао да је његова супруга Мирјана понижавала мужа на јавним местима, називајући га млакоњом. Крушевљани је памте по честим везама са мушкарцима снажније грађе. Најстраснију ванбрачну везу имала је са директором једног крушевачког предузећа. Пријатељима је Љиљана мужа описивала као млакоњу, и да последњих 20 година не испуњава брачне дужности.
Несрећан због љубавних авантура своје супруге Љиљане, г. Мишковић је једва дочекао да се пресели у Београд, и почне да се дружи са Слободаном Милошевићем. Имали су заједничку несрећу. Супруге су их мучиле, понижавале, и били су њихови робови. Из службеног брака са Љиљаном, Мирослав Мишковић има двоје деце – сина Марка и кћерку Ивану.
Мишковићеви су у Лондону, у елитном кварту, купили три велелепне куће. Једну за сина, другу за кћерку Ивану, и трећу у којој живе Мирослав и Љиљана. Куће вреде најмање сто милиона фунти!
Како је крушевачки трговац стекао толико кеша?
По Лондону госпођа Мишковић и даље шенлучи. Нимфоманка је и присиљава мушкарце запослене у њеним фирмама да воде љубав са њом, мада је она времешна дама. Троши огромне количине новца, на предмете без укуса, јер ова сељанка из околине Крушевца, никада није прочитала ниједну књигу.
И поред огромног богатства и раскалашног живота, госпођа Мишковић је велика стипса када треба да плати кућепазитељку и чистачицу. Мирослав Мишковић није поносан што има тако припросту жену.
Марко Милошевић, син Мирослава и Љилане је био дуго на кокаину. Пре неколико година донели су га у бесвесном стању на ВМА, на реанимацију и детоксикологију. Наш уредник је био позван да дође на ВМА да види надреалну слику, како снужедни Мирослав седи испред врата, очекујући вест да му је син спашен. Срећом, лекари су учинили и немогуће, и хвала Богу, Марко је жив.
Кћерка Ивана удата је за Горана Карића, сина из првог брака Сретена Карића. Она је у Лондону често била у друштву мушке пословне пратње, углавном хиспано Американаца.
Богатог Мирослава Мишковића задесила је велика несрећа. Сина Марка су му оженили са Јованом Николић, девојком без занимања, наводно неуспелом певачицом. Родила је Марку и дете!
Карићи
А сестре Николић су опасне и немилосрдне. Јованина старија сестра Маша удала се за Бојана Карића, сина Сретена Карића, једног од браће Карић. Бојан је чист хомосексуалац. Са Јеленом Карлеушом Бојана су оженили, да браћа Карић прикрију његову сексуалну опредељеност. Брак је био склопљен по уговору. Према том уговору, који је у поседу магазина Таблоид, Бојан је могао у одређено време да се дружи са Јеленом, да, ако она пристане изађу и на пиће, а спектакуларно је разведен, уз оптужбу породице да је, наводно, Јелена преварила Бојана са телохранитељем.
Бојан и Маша су се преселили у Лондон, и упућени у породичне односе династије Карић тврде да је Маша родила двоје деце Бојану, са странцима, и да је Богољуб затражио од Сретена да стане на пут снахином расипништву. По његовом налогу Маша и Бојан су повучени у Минск, у Белорусију, да наводно продају станове које Богољуб гради у Белорисији.
Југослав, син Драгомира Карића, ожењен је са Еленом Мијатовић, бившом супругом Предрага Мијатовића и Андрије Драшковића. Елена и Југослав такође живе на релацији Београд-Лондон, а Елена може да потроши сву имовину Драгана Карића, за месец дана.
И док су Карићи, у време Милошевићеве владавине, опељешили Србију за неколико милијарди евра, кујући планове да њихов унук Јанићије Трећи Карић, рођен у Америци, буде и председнички кандидат у овој земљи на изборима 2023. године, њихови наследници ће брзо спискати сву опљачкану имовину вредну десетак милијарди евра!
Посебна прича су Богољубове кћерке. Свака има по сто педесет кила живе ваге. Због свог изгледа морају да буду још шире руке, и да плаћају мушко друштво. Ко њих ожени, и пако му неће тешко пасти. Када се подвуче црта, и браћа Карић оду на небо, тако ће брзо нестати и њихова империја. Рашчупаће је похлепне снахе и зетови. Како дошло, тако и отишло.
Миодраг Костић - Коле
Чувени амерички милијардер Пол Гети Трећи, имао је све што пожели, осим једне жене која га је дубоко презирала, а коју није могао да освоји.
Српски тајкун Миодраг Костић, имао је много жена, а свака од њих је обожавала само његов новац. Ниједна од њих се није задржала у његовој кући, него су све редом бежале од њега, носећи са собом шта год су могле, понајвише новац којим их је Коле исплаћивао за њихово „прегалаштво“.
До 31. године живота, углавном се виђао са сељанкама из околине Врбаса, све „честитим“ Црногоркама, ћеркама локалних колониста, који нису хтели ни да чују, да им се једна „општинска бараба“ усели у кућу. Јер, Костић је тада био сиромашан момак коме је будућност била неизвесна.
Коначно, кад га је мало кренуло у животу, одмах се нашла једна слична њему, бескарактерна али склона добрим проценама (у његовом случају проценила је да ће Коле доћи до брзе зараде!). Оженио се 1990. кад је напунио 31 лето, са Маријаном Чолић (рођеном 1971. године), незапосленом девојком из Врбаса, коју ће српска јавност упознати много касније, у време кад се преудала за некадашњег фубалског репрезентативца Немачке, Лотара Матеуса. Маријана се и од њега брзо развела, али је задржала презиме Матеус. Славни фудбалер је тужио због злоупотребе његовог презимена, а судске трошкове плаћа њен бивши муж,
Маријана уцењује Костића већ годинама, јер са њим има троје деце, па то користи стално му тражећи нове суме за њихово издржавање, а заправо тај новац користи за нове љубавне авантуре и своју лично промоцију. Костић то зна, али јој и даље угађа.
После развода од Маријане Чолић, Костић покушава да ступи у везу са разним естрадним женама, најчешће онима сумњивог морала. Бројне су знане и незнане певачице, глумице, стриптизете, старлете и остали јавни талог који је Костић удомио на једно вече или на неколико месеци. Ниједна се није задржала. Онда је кренуо на „млађи нараштај“…
Најпре је ушао у везу са Наташом Беквалац, ћерком некадашњег фудбалера „Војводине“, Радослава Беквалца. Месецима је трајао јавни циркус између Костића и Наташе, све док њен „тајни живот“ није био откривен. Наиме, Костић је, прислушкујући Наташин телефон, сазнао је за њену паралелну везу са глумцем Сергејом Трифуновићем. Затражио је од ње да му извади папире о пословању два бутика која је он њој поклонио. Недостајало је 50.000 евра. Кад је питао где је новац, она је спремно одговорила: „…Дала сам их њему“. Знала је да Костић зна. Онда је „краљ шећера“ сместа окренуо телефон Сергеја Трифуновића и рекао му дословно следеће: „…Моју жену можеш да ј…беш, али моје паре не смеш да трошиш!“.
Био је то крај још једног Костићевог покушаја да задржи жену новцем, кад већ није могао на други начин.
Није дуго прошло, а Костић се уплео у везу са 23 године млађом девојком. Да скандал буде већи, била је то Миа Зечевић, ћерка Жарка Зечевића, тадашњег генералног секретара фудбалског клуба Партизан. Жарко Зечевић је био очајан због наговештаја да ће његова ћерка да се уда за 23 године старијег мушкарца, а Костић пресрећан и сигуран да ће му брак са Миом коначно успети. Отац Жарко је побеснео и престао је да комуницира са Костићем, са којим је до тада био у пријатељским односима.
Упркос свему, једне вечери, на затвореној прослави у хотелу „Хајат“ где је Зечевић био домаћин, самозвано се појавио Миодраг Костић. У великој сали настао је мук. Зечевић је пришао Костићу и замолио га да напусти хотел. Костић је безуспешно покушао да му „нешто објасни“. На Зечевићеву несрећу, навијачи Партизана су већ смислили слоган и ставили на преко највеће трибине на стадиону. Писало је: „…Коле зете, што ми јеб…дете?“
Од толике срамоте, ни Зечевић није издржао па је ћерку Миу, која је студирала ј у Милану, хитно преселио у Лондон. Али, љубав не гледа на границе и даљину, па се Костић са Миом налазио сваког викенда у једном приватном апартману у Лондону. Затим је, како је сам у медијима обнародовао, запросио Миу.
Жарко Зечевић је Костићеву „просидбу“ схватио као личну провокацију, па му је у четири ока саопштио да више не жели да га види и да престане да се „петља“ тамо где му није место. Да задовољи знатижељу јавности, у медијима је рекао да нема ништа лично против Колета, али да се противи томе да се његова ћерка уда за скоро дупло старијег човека.
Али, циркус више нико није могао да заустави: краљ шећера је схватио да је после бивше жене Маријане и бивше девојке Наташе Беквалац сада има праву шећерлему, и више нико није могао да га смири. Најављена је и свечана веридба. Али, како је Костић зле среће са женама, и млађим и старијим, од веридбе није било ништа. Тата Зека је питао: колико кошта тај раскид? Несуђени зет није се дао. Одбио је и паре. Али, убрзо, њега је одбила Миа.
Од тада до данас, трају кратке и трауматичне Костићеве везе, отворио је чак и врата својих најлуксузнијих апартмана на Копаонику за све оне јавне простакуше које хоће да окушају своју срећу са њим. И све то уредно плаћа.
Сад вам је јасно да није лако бити тајкун.
Извор Таблоид
Милица Грабеж
No comments:
Post a Comment