PISMO MAJCI

 Piše Milan Santrač

 "zasticeno autorskim pravom 2014 © Milan Santrac, sva prava zadrzana, strogo zabranjeno neovlasceno umnozavanje i distribucija


PISMO   MAJCI

Rekli su mi da si tužna,ostarela mati
Što već dugo videli se nismo
Nek radosti tvome srcu pruži,
Makar neko moje kratko pismo


Od teškoga rada ruke su tvoje umorne,svele
Al' još ih vidim kakve su bile
Uz drhtavu svetlost petrolejke lampe,
Dok su za mene košulju šile



Nije važno što nam vreme ide,
Što i moja kosa već odavno sedi
Oči te moje uvek istu vide
Sećanje na tebe i na tvoju ljubav nikada ne bledi


Brineš,mati,da li mi je dobro,mori li me seta
Za zdravlje moje ti se moliš Bogu
Daljina nas razdvojila na dve strane sveta
Pa ti češće dolazit' ne mogu


Znam ja dobro da ti nije lako
Da me uvek čekaš, kada ću ti doći
Ti zbog svega uvek strepiš,tako
Pa provodiš budna i dane i noći


Najtoplije mesto naša kuća beše
Kad mi loše ide il' me ljuto rane,
Pod njenim krovom brige mi se reše
Sve oluje u meni se smire i ponovo lepši dan osvane


Ne može tuđin brat da ti bude,
Kao da i sad čujem tvoje reči
Živim sa njima a ne znam ove ljude
Pa misao svaka,upućena tebi,moju dušu leči


Želim da se svome domu vratim
S prvom lasom u rano proleće,
Da nestane samoća i muka
Tad u vrtu našem,trešnja procvetaće,
Što je tvoja zasadila ruka


I ne brini,mati moja,stara
Tebi treba mira i odmora
Kad se vratim i brige te prođu
Biće opet lepih razgovora


    Milan Santrač