Piše Milan Santrač
"zasticeno autorskim pravom 2014 © Milan Santrac, sva prava zadrzana, strogo zabranjeno neovlasceno umnozavanje i distribucija
PORUKA
Dok me moja želja za iskrenom ljubavi vodila,
Jurio sam kao vetar koji donosi proljetnu kišu
Leteo sam za leptirastim snovima i pružao ruke
Posustavši,sleteo sam ti u krilo
Da bih se na tvojim nežnim rukama okrepio
Da osetim zračak tvog pogleda
I napojim vedrine tvog osmeha
U seni tvog oka se usidrio oblačić mog sna
I sad sam tu,kraj ogromnog Sunca koje sam u tebi otkrio
Čiji sam zrak i sam postao
Nije mi trebalo ništa,
Samo malo nežnosti,malo trave pod snegom,malo leta sred zime
Moji nejasni dani nađoše odraz
Osmehom plaćam mesto u Raju što ga kraj tebe nađoh
Nije mi trebalo ništa,
Samo zvezda u letnoj noći,da noć posvedoči da smo sami
Da u meni zazvone zvona i progovore muze
Nije mi trebalo ništa,
Osim malo nežnosti
Da sve gorčine kao teret predam prošlosti
Nije mi trebalo ništa,
Osim da vidim tvoje lepo lice
Da spoznam šta je sreća na kojoj sam zahvalan tebi i Bogu
No comments:
Post a Comment