ШТА СЛАВИМО, СВ.ЛУКУ ИЛИ HALLOWEEN

 

Пише Милан Сантрач

 

 

ШТА СЛАВИМО, СВ.ЛУКУ ИЛИ HALLOWEEN

-------------------------------------------------------------------------

Поред свих покушаја тешко је наћи објашњење откуд у нашем народу порив да прихвата разне ствари које долазе са запада укључујући и туђе обичаје? Много народа не зна да је на подјелу хришћанства, на западно и источно, утицало баш то што су мисионари са запада у хришћанство и црквене службе доносили разне новотарије које су мијењале његов основни смисао. Зато данас постоји католичанство(запад)и православље(исток).

Како ми,Срби, припадамо православљу наша је дужност да поштујемо вјерске празнике које празнује наша црква. Дакле, ми требамо и морамо прослављати Св.апостола Луку а не Halloveen или како је то код нас преведено, ноћ вјештица. Овај празник се најзначајније обиљежава у УСА и Канади, у западној Европи га спомињу али му не полажу нарочиту пажњу. Не видим никакву потребу окретању западним обичајима који са нашим народом немају никакве везе. Ко то подваљује Србима тешко је тачно утврдити јер има много оних који покушавају урушити православље па тиме и нашу друштвену и религиску заједницу. Али, није тешко рећи ко ништа не чини да се престане са овим подметањем. Готово ништа не чини наше свештенство од врха до дна хијерархиске љествице као ни школске установе на свим нивоима.

Питам се, зашто се црквени великодостојници не оглашавају, зашто се патријарх не обрати народу поводом овога, зашто то не чине владике и да се њихово обраћање пренесе јавним медијима. Исто би требали чинити свештеници међу својим парохијанима као и учитељи, наставници, професори међу ученицима и студентима. Ето, како нам се приближава СВ.Лука, размислите шта вам је важније и шта требате преносити својој дјеци, кога ће прослављати Св.Луку или Halloveen ?

BURNA NOĆ I NESTVARNA TIŠINA

 

Piše Milan Santrač

 

 

BURNA NOĆ I NESTVARNA TIŠINA

Upoznao sam je tog dana i već kod prvog susreta bio očaran njenom ljepotom i energičnim stavom. Na sastanku odbora smo vodili žučnu raspravu jer smo potpuno različito gledali na mnoge stvari važne u našem poslu. Oboje smo žestoko branili svoja mišljenja pa je rasprava prerastala u svađu koju smo nastavili to veče u apartmanu gdje smo bili smješteni. Kadа je svađa utihnula sjedili smo u velikom, raskošnom salonu, nepomični, skoro, zaustavljenog daha. Zaćutali smo. Bili smo sami i tuđi jedno drugome ali i potpuno svejsni da se, u tom času, ne možemo pogledati u oči. Srećom, noć se bešumno slivala kroz široke prozore zatamnjujući nas i naše poglede.

 

Ustadoh i priđoh prozoru. Vjetar koji je počeo duvati tokom dana, još silovitije je povijao drveće. Niz ulicu je klizio crveni tramvaj, prigušeno zvoneći čime je remetio tišinu u tamnoj noći.

Imao sam neki mutan i nejasan osjećaj koji mi se širio u grudima. Nisam bio siguran da li je to bio bol, grč ili neka praznina, ali sam bar po tome zaključivao da mi osjećanja nisu otupila i postala beznačajna. Otišli smo na spavanje, ona u jednu a ja u drugu sobu. Nisam mogao da zaspim i ako je noć odmakla. Ustao sam i pošao do kuhinje da uzmem čašu vode, vrata njene sobe bila su otvorena. Pristojnost i razum su me opominjali da prođem pored njih. Ne znam zašto, neka čudna sila bila jača od pristojnosti. Ušao sam u sobu osvjetljenu blagom svjetlosti lampe koju je, očigledno, namjerno zaboravila da ugasi. Stajao sam iznad nje i posmatrao je nekoliko trenutaka, dvoumeći se da li da je probudim. Nije koristila pokrivač, ležala je otkrivena u, tirkizno zelenoj satenskoj, spavaćici sa dubokim dekolteom koji je njenu ljepotu činio izazovnom i neodoljivom. 

 

Onda je neočekivano počela da pomjera svoje duge noge prema meni, kao da je osjećala da stojim pored nje. Jednu ruku je držala na stomaku a meni se činilo da je sopstveni dodir uzbuđuje i da vidim sitno podrhtavanje njenog tijela. U tom času osjetih da i sam drhtim. Što sam je duže gledao sve više sam gorio u želji za njom kao da se prvi put nalazim pored neke žene. Ona se tada protegnu čitavim tijelom i otvori oči. Ništa nije rekla a ja sam i dalje stajao nepokretan i izgledao bespomoćan. Samo se osmjehnula i prije nego što sam mogao da se izmaknem ispružila je ruke i privuekla me prema sebi. 

Nisam više osjećao grč koji me cijele noći sputavao. U meni je zaigrao onaj divni plamen požude i ja, ne misleći više ni na šta, potonuh u njen zagrljaj. Ostali smo budni do pred zoru a kada sam se probudio ona je već bila otišla.

 

Širom sam otvorio prozor, napolju je bilo mirno bez daška vjetra. Sve je izgledalo pusto i tiho. Izašao sam, opustošen i spreman za novi radni dan. U toj nestvarnoj tišini sam se pitao da li se u protekloj noći desilo nešto u šta mogu povjerovati ili je to bio samo san?

 

KONOPLJA BILJKA PROŠLOSTI I BUDUĆNOSTI

 

Piše Milan Santrač

 

KONOPLJA BILJKA PROŠLOSTI I BUDUĆNOSTI

 

 

Svi stariji ljudi koji su živjeli na selu sjećaju se kako su njihovi roditelji uzgajali konoplju i od nje izrađivali konac, platno, uža i t.d. Konopljino platno su koristili za izradu čaršafa, vreća, torba, prekrivača i naročito odjeće. Dakle, konoplja je bila primarna biljka u poljoprivredi i industriji, dok veći deo populacije danas prvi put čuje za nju.

Zašto je konoplja zaboravljena?

Sve je urađeno planski. Mogućnost njene maksimalne iskorišćenosti od korjena, stabljike, cvijeta i sjemena bila je smetnja razvoju drugih industrijskih grana, u prvom redu metalnoj industriji. Kao što i danas rade, svjetski moćnici su skovali plan i javonosti predstavili laži o konoplji. Proglasili su je za štetnu biljku, opijat i izvršili pritisak na vlasti većine zemalja da zabrane njenu proizvodnju. Namjerno su joj pripisali osobine Kanabisa koji je, takođe, vrsta indijske konoplje ali koja nije isto što i industrijska konoplja. Na taj način su, praktično, izbacili konoplju iz upotrebe u prkos svim njenim kvalitetima.

Pored već navedenih predmeta koje su ljudi sami proizvodili od konoplje ona je našla svoju primjenu i u modrnoj industriji. Malo ljudi zna da je Ford još četrdesetih godina proizvodio karoseije automobila od nje koje su bile kvalitetnije, jeftinije i dugotrajnije od metalnih. To su godine kada je krenuo uspon auto-industrije pa su proizvođači metala učinili dodatni napor da konoplju izbace iz konkurencije.

Za konoplju možemo reći da je sveta biljka obzirom na mogućnost njenog korištenja. Drevni mudrac i filosof, Zaratustra je 12 hiljada godina prije n. e. u svojim učenjima konoplju stavljao na prvo mjesto ispred svih biljaka sa 50 načina njene upotrebe. Prva Biblija je napisana na papiru od konoplje što, takođe, potvrđuje opravdanost naziva svete biljke. 

Možete li zamisliti da se umivate proizvodima od konoplje koji nisu toksični za vas, oblačite odjeću od konopljinog platna koja je jaka, čvrsta , faktički neuništiva, živite u kući koja je bez buđi, insekata, štetnih talasa i zračenja, hranite se zdravo, hranjivo, čistom hranom od konoplje, i živite na mjestu gde je svuda oko vas zdravlje u svijetu gdje nema ratova, oko goriva i plastike. Ovo je moguće kada bi svi prihvatili ideju o primatu konoplje i njenom razvoju.

Kako se uzgaja i ko može sijati konoplju?

Odgovor na ovo pitanje je, može je uzgajati svako ali valja reći još nešto o njoj. Nazivaju je raznim imenima: hemp, neko konoplja, neko cannabis sativa,  sve je to jedna ista industrijska konoplja. To je biljka koja od svih ima naveći i najbrži prirast tokom jednog vegetativnog perioda. Korijen može da poraste i do 2m u zemlji, ali je generalno slab. Stabljika je u početku nježna, a potom kako raste pretvara se u drvo, očvrsne. Stabljika je šuplja, i visina iznosi od 50cm,a  može porasti i do 6m( na jugu dostiže maksimalne visine). Debljina stabljike je 6-8mm. Cvjetovi su smešteni na vrhu biljke i bočnim stranama.

Uslovi koji moraju biti zadovoljeni:

Konoplja klija između 2-30 stepeni C, najoptimalnija temperatura je 20 za njabrži rast, i može izdržati mraz do minus 4 stepena. Potrebno joj je dosta vode, naročito u vremenu od pupoljaka do cvjetanja, i pred zrenje za sjeme.

Sije se u drugoj polovini marta, i prvoj polovini aprila. U zavisnosti od toga za šta ćete koristiti biljku sije se na određenim razmacima između biljaka. Konoplja je fascinatna jer sama uništava korov oko sebe i svog kojrena. Nisu joj potrebni nikakvi tretmani pesticidima. Konoplja se žanje nakon oplodnje. Nekad se to radilo ručno a u današnje vrijeme, kosilicama specijalno napravljenim za to. 

Nakon toga se stabljika mora prosušiti i vezati u snopove gde se na suncu i vazuhu dodatno suši. Dakle, ništa specijalno, kao što se nekad u snopovima sadjevalo žito.

Da biste postali proizvođač  konoplje potrebno je da odete u institut za prodaju sjemena, gdje je popuniti formular sa tačnim podacima gde ćete uzgajati kako bi inspekcija i ekipa koja radi na terenu mogla da dođe da provjeri da li adekvatno uzgajate biljku i za koju namjenu.

 

Koji dio konoplje se može koristiti?

U nekim državama je uzgoj konoplje više nego profitabilna poljoprivredna djelatnost. Ovo je jedna od rijetkih biljaka kod koje se koristi skoro svaki njen dio. 

Korjen se koristi najviše u medicinske svrhe kod uklanjanja zapaljenja, bola, artritisa, groznice, stomačnih problema, astme, migrene, bolova u mišićima. 

I sama biljka konoplja ima benefit za zemljište na kojem se sadi, jer uništava korov,  hrani tlo i doprema mu kiseonik. 

Stabljika se koristi  u različitim namjenama.

Vlaknasto vlako u stabljici koristi se u tekstilnoj industriji za izradu  užadi, mreže, platna, tepiha, cerada, ali i pelena, džinsa, torbi, cipela, odjeće.

Pulpa vlakna se koriste kao prostirka za životinje, cement, izolacija, staklopastike, đubrivo za biljke, malter.

U kombinaciji vlaka i pulpe može se koristi za izradu papira za štampu, izradu novina, fiter papir, i razne vrste finog papira za pakovanje. 

Lišće i cvijeće se koristi u medicinske svrhe gdje se iz cvjetova ekstrahuje CBD poznatiji kao kanabinoid koji djeluje multiefektivno počevši od uklanjanja stresa , epilepsije, anksioznosti.

Sjeme se koristi u ishrani, ljudi i životinja, jer je izuzetno bogato proteinima, sadrži čak 24% proteina. Od sjemena se pravi ulje, koje je prepuno minerala i vitamina, koje se koristi kao dresing za salatu, suplement u ishrani, vitamini. Ali i u kozmetičke i higijenske svrhe, u obliku sapuna, kremi, labela , gelova, šampona. 

Dakle iz samo jedne biljke možete napraviti pogon za mnoge industrije i izbjeći nepotrebno uništavanje otpadnih produkata iz procesa proizvodnje, već sve lako unovčiti. Kao ohrabrenje za pokretanje proizvodnje može poslužiti primjer nedavno izgrađene prve kuće od konoplje u Srbiji.

Srbija je nekad bila najveći i najvažniji centar za proizvodnju konoplje u Evropi a u današnje vrijeme Balkan može postati svjetski centar jer su uslovi na tom području podjednako isti.

                                           Proizvodnja konoplje nekad u Srbiji

 

 

 

НЕМАМО МИ НИКАКВУ ЕЛИТУ ВЕЋ КАРИКАТУРЕ НА ЗАПАДНИМ ПАРАМА

 

 

Пише Милан Сантрач 

 

 

НЕМАМО МИ НИКАКВУ ЕЛИТУ ВЕЋ КАРИКАТУРЕ НА ЗАПАДНИМ ПАРАМА

Немамо ми елиту већ имамо карикатурне фигуре, идеолошки деформисаних душа, које на западним парама симулирају елиту рачунајући, ваљда, да ће „засјенчити простоту“, тим прије што у свом народу виде само „стоку“. Они су само морална биједа, купљена за ситне паре.

Такозвану елиту, такозваног демократског периода, од октобра 2000. до данас, чинили су листом алави, површни, неодговорни, лијени, аматери медиоритетског формата, неостварени и неуспјешни људи који су утјеху и компензацију тражили у политици, и који су као такви душу продали Западу да их искористи, што као плаћене снаге, што као „корисне идиоте“, за окупацију земље и пљачку.

Личности, украшене докторским и магистарским титулама, у првом реду су тешке политичке аматерчине, а уз то су доскорашњи дежурни политиканти. У другом реду, углавном неостварени интелектуалци, који су се народу представљали као жртве комунистичке власти мада нико од њих није био у затвору због политичког дјеловања и нико од њих није познат по неком свом научном дјелу. Политички ангажман видјели су као компензацију за своју неоствареност. Притом, не мислим на неколико познатих писаца и још понеког. Такви су, уосталом врло брзо одустали или били истиснути од оних које сам описао.

Нема разлике између политике и естраде. Зато су естрадне звијезде пожељне за странке. Људи из политике исказују жељу да буду естрадне звијезде. Естрадна популарност важнија им је од политичког учинка и угледа. Зато готово сви здушно учествују у телевизијским кич-емисијама с разголићеним пјеваљкама и осталим силиконкама. Погледајте само како у таквом друштву просто блистају од среће.

На универзитету и у САНУ ћуте о лажној елити, способни да се заложе само за свој материјални интерес и ништа друго. То што они чине већину у централним националним институцијама је наслеђе социјализма, у којем је само медиокритет могао да гради каријеру, kao и проданa интелигенцијa Западу и неолиберализму, послије пада берлинског зида. Због владавине ситно-паланачког менталитета они који се, тобоже, боре за бољи живот једини аргумент имају то што су у најбољем случају „корисни идиоти“ Запада у Србији, навикли да презиру све код куће, а да уздижу све што виде преко плота, површно и неодговорно пропагирају прикључење Западу, не водећи рачуна о томе колико ће то да нас кошта.

Припаднике истинске елите карактерише, прво, освједочење способности и озбиљности у области професионалног рада. Просто, прво се докажи у свом послу да бисмо те узели за озбињно. Друго, истинска елита показује одговорност за државу и народ како у земљи тако и пред свијетом. Припадник елите, било да је пјесник, филозоф, научник, умјетник,... као врхунац своје ангажованости види рад за своју земљу, државу, националну културу, ради уздизања угледа до свјетског нивоа. Поента је тежити, достићи и задржати се својим дјелима на том нивоу.

А ви погледајте и реците колико таквих, истинских припадника елите видите? Нема их јер су потиснути од естрадно-политичких карикатура који власиту земљу и народ продају за новац који примају са запада.

 

 

 

 Piše Milan Santrač

KOSOVO NA ALBANSKOM JEZIKU NE ZNAČI NIŠTA

 

Hrvatski istoričar i teolog Goran Šarić je za  portal Kosovo Onlajn izjavio:"Suživot Srba i Albanaca preko je potreban, ali on se ne može graditi na lažima, a to što Albanci trenutno rade nije samo krađa, to je silovanje istorije".

 

Na pokušaj Albanaca da ospore prisustvo Srba na prostoru Kosova i Metohije, Šarić kao istaknuti poznavalac istorije Balkana kaže da "koliko god na Kosovu i celom Balkanu kopamo daleko u prošlost, nailazimo na srpske tragove".

"Kad ukradete nečiju teritoriju, potrebno je krađu prikriti "istorijskim pravom". Mark Tven kaže da dok istina obuje cipele, laž proputuje pola sveta. Ovih dana pojedini albanski istoričari putuju svetom i tvrde da su Albanci hiljadama godina na Balkanu, da su Nemanjići albanskog porekla i da Srbi nisu postojali pre Vuka Karadžića. Što je veća istina, veća laž je potrebna da je sakrije. Ti albanski istoričari podsećaju na onaj vic o grbavcu koji je pustio bradu, da ga više ne zovu grba nego brada. Suživot Albanaca i Srba preko je potreban, ali on se ne može graditi na lažima", istakao je Šarić.

"Autohtoni stanovnici Kosova jesu u narodu u antičkim izvorima nazvanim Dardanci, mada ne znamo kako su oni sami sebe zvali. Grčki i rimski autori nisu skloni tim starosedeocima Kosova. Opisuju ih sa prezirom i mržnjom, koja je karakteristična i za kasnije opise Srba. Tako pišu da su Dardanci divljaci i da se kupaju samo tri puta u životu, prilikom rođenja, na venčanju i na sahrani. Zapravo se ne radi o nehigijeni nego o obrednim kupanjima. Zanimljivo da se isti običaj obrednog kupanja zadržao kod Srba do današnjih dana. To je vrlo važna paralela između Srba i Dardanaca i jedan od brojnih dokaza koji pokazuju da su Srbi potomci antičkih stanovnika Kosova. Poznati grad u državi Dardanaca zvao se Bila Zora što na srpskom znači"bela zora“, sintagma koja se i danas koristi. Najpoznatiji dardanski kralj bio je Grabo iz plemena Grabića. Kod Srba i drugih južnih Slovena još uvek postoje prezimena Grabar, Grabovac, Grabarić, Grabarević i Grabović, kao i razna mesta sa nazivima Grab ili Grabić. I sama reč je slovenska, povezana sa pojmovima "graba","grob“,"grobnica“,"groblje“,"grebati","grablje“,"grabiti", zaključuje istoričar.

 

"Koliko god na Kosovu i celom Balkanu kopamo daleko u prošlost, nailazimo na srpske tragove. Na ovim prostorima u vreme Rimskog carstva postoji bar šest plemena koja u svom nazivu imaju osnovu “ser” ili “sar” – Servi (Limiganti), Serreti, Serapilli, Sardi, Sardeati i Sarmati. Najučestalija osnova za nazive antičkih Balkanaca je ser ili sar, a niko se od srpskih istoričara nije time bavio. Izgleda da je Kosovo bilo sveta zemlja za stanovnike Balkana još u mlađem kamenom dobu, u vreme tzv. Vinčanske civilizacije. Jedino vinčansko naselje koje je bilo utvrđeno bilo je Valač na Kosovu. Tamo smo našli jako puno kultnih predmeta iz tog perioda što ukazuje da je celo područje imalo duhovnu važnost. Tako je ostalo i hiljadama godina kasnije jer 1313. u Svetostefanskoj povelji kralj Milutin poklanja Valač manastiru Banjska, što svedoči o religioznom kontinuitetu", kaže.

Albanci se, kako kaže, na Balkanu pojavljuju u 11. veku, po svoj prilici kao prateće trupe romejskog vojskovođe Georgiusa Manijaka, ali na "Kosovo dolaze kasnije, prvi albanski doseljenici pristižu neposredno pre dolaska Turaka".

"U vreme prvih vekova Osmanlijske vlasti albansko prisustvo na Kosovu bilo je na nivou statističke greške, sve do kraja 17. veka i Austrijsko-Turskog rata kad je carska austrijska vojska prodrla do Prištine. Srbi staju na njenu stranu, ali se u januaru 1690. carska vojska povlači i ostavlja Srbe na milost i nemilost Turaka. Tada patrijarh Arsenije III Čarnojević sa desetinama hiljada Srba kreće prema Beogradu, a čitava sela ostaju pusta. Broj Albanaca postepeno raste, ali će Srbi uprkos progonima i iseljavanjima na Kosovu ostati većinsko stanovništvo sve do početka 20. veka", istakao je.

Dečani su, objašnjava, srpski, kao i svi ostali manastiri i crkve na Kosovu i Metohiji.

"Podigao ih je srpski kralj Uroš 3. Dečanski, u vreme dok Albanci još nisu ni živeli na Kosovu. Predlog za gradnju hrama u Dečanima dao je sam Sveti Sava. Zašto je središte srpske patrijaršija 1253. godine premešteno iz Žiče u Peć? Zato što je Kosovo tada centar srpske države, etnički čisto srpsko područje, dok su do Kraljeva mogli upasti Kumani, Mongoli ili Mađari", ističe Šarić..

Skenderbeg je bio Srbin

"Zašto u Srbiji nemamo gradove koji nose albanska imena? Nemojte zaboraviti da je Skadar bio kraljevski srpski grad i da su na tom prostoru stolovale srpske plemićke i kraljevske porodice – Balšići, Crnojevići, Brankovići, Mrnjavčevići, Kastrioti… Kad već spominjem Kastriote, treba naglasiti da su se Kastrioti izvorno prezivali Branilović, ali su uzeli naziv Kastriot po latinskoj reči za vojno utvrđenje – „kastrum“. Skenderbegova majka bila je srpska princeza Vojislava Branković, otac mu se zvao Ivan Branilović i život je završio na Svetoj Gori kao pravoslavni monah. Braća su mu bila Staniša, Repoš i Konstantin, a sestre Mara, Jelena, Anđelija, Vlajka i Mamica. Izgleda da su mu svi u porodici bili Srbi, a on jedini Albanac", istakao je.

To ne znači, kako objašnjava, da u Skenderbegovoj vojsci nije bilo i Albanaca, bilo ih je, ali sam "Skenderbeg je bio Srbin".

"Apsolutnu većinu čine Srbi – 95,88 odsto svih stanovnika Kosova tada su Srbi. Albanci čine 0,26 odsto stanovništva kao i Grci, dok ostalih ima nešto manje od 4 odsto. Od 14.087 porodica na Kosovu, 12.840 je bilo srpskih, 46 albanskih, a 99 ostalih. Od 480 naselja, Albanaca je bilo samo u 23 sela, a i u ta 23 sela u proseku samo dve albanske porodice. Prema tome, Albanci tada žive u svega četiri odsto naselja na Kosovu", kaže.

Osvrnuo se i na rad Teodore Toleve. Ona je sasvim slučajno istražujući bečki arhiv otkrila niz dokumenata koji svedoče o veštačkom kreiranju albanske nacije iz raznih plemena koja se često nisu mogla ni sporazumeti.

"Među današnjim Albancima ima poarbanašenih Grka, Srba, Cincara, Vlaha, Turaka, doseljenika iz južne Italije, pa čak i nekih kavkaskih plemena. Toleva je pokazala kako je Beč razgranatom mrežom diplomata, falsififikovanjem i propagandom od te heterogene mase stvorio narod. Albanci su im trebali poslužiti kao tampon zona, da Srbija ne izađe na more. Bila je to zapravo poslednja velika pobeda habsburške diplomatije, jer se ubrzo monarhija raspala", kazao je istoričar.

"Na albanskom reč Kosovo ne znači ništa. Na srpskom zemlja ptice kosa. Širom srpskog etničkog prostora postoje toponimi sa nazivom Kosovo, dok kod Albanaca ne postoje. Sama činjenica što Albanci Kosovo zovu srpskim imenom pokazuje da su oni na Kosovo došli nakon Srba", objašnjava istoričar.

"Novo Brdo je bilo metropola Evrope, dok je London još uvek bio selo. Mnogi trgovci i rudari tokom srednjeg veka dolazili su na Kosovo u potrazi za boljim životom. Najviše ih je bilo u Janjevu, pored Prištine. Početkom 17. veka tamo je zabeleženo 200 pravoslavnih kuća, 180 muslimanskih i 120 katoličkih. S vremenom broj katolika u Janjevu raste i ono postaje oaza za sve katolike Kosova, kako katoličke Albance, tako i potomke saskih rudara (koji nisu bili samo Nemci, već i Sloveni iz Ukrajine, Mađari…)", ističe istakao je on.

Oni su, kako kaže, u 19. i 20 veku pod uticajem katoličke crkve počeli prihvatati hrvatski identitet. Janjevci su, objašnjava, vredni i radni ljudi.

"Većina ih živi u Zagrebu ili Kistanju gde su došli s jedne strane zbog pritiska Albanca, a s druge zbog Tuđmanovog poziva. On ih je prevario obećavajući im stanove i posao, a naselio ih je u srpske kuće koje su morali napustiti kad se promenio Zakon o privremenom korištenju imovine. Iako postoji priča o njihovom dubrovačkom poreklu, velika većina Janjevaca nema nikakve veze sa Dubrovnikom. Njihov govor ne pripada dubrovačkom, nego istočno-srpskom torlačkom dijalektu. Genetički su najbliži Bugarima. Antropološki liče Albancima. Danas ih je nažalost na Kosovu ostalo svega nekoliko stotina", zaključio je Šarić.

 

 

 

ОТВОРЕНО ПИСМО АМЕРИЧКИМ ГРАЂАНИМА

Пише Милан Сантрач




ОТВОРЕНО  ПИСМО  АМЕРИЧКИМ  ГРАЂАНИМА

Драги моји Американци,

Ово што се дешава у УСА јесте за сваког нормалног човјека тужно али и веома потресно и забрињавајуће. Расизам је сам по себи зло, а немири било какве врсте никоме добра никада нису донијели, и сваки нормалан човјек не може и не треба ликовати над таквим ситуацијама, ма гдје се оне догодиле или створиле.

Међутим, као припадник једног народа, као Србин али и ваш суграђанин осјећам се више него позваним да прозборим ријеч, двије о свему томе што се дешава широм УСА.

У току су протести због нарушавања права једне етничке групе од стране друге, неки то чак зову и расизмом, који траје дуги низ година. Дубока држава, глобалисти умијешали су у све своје прсте па хушкају људе да се сукобљавају, да разбијају, да пљачкају. Протести су насилни, има насиља на обе стране, демократија је на испиту, и основна људска права и слободе су под знаком питања.

Замислите сада, да се неколико земаља удружи, па вам због тога уведу економске и свакакве друге санкције, а потом и војно интервенишу, јер су у вашој земљи угрожена људска права. Замислите да вам, послије војне интервенције, наметну предсједника, па Владу, и отму вам најврједније ресурсе које постоје у земљи. Звучи невјероватно, и у вама изазива бијес, зар не?! Успутно вам бомбама побију на хиљаде недужне дјеце, цивила, бомбама униште школе, мостове, болнице, најврједније фабрике, и затрују земљу осиромашеним уранијумом за наредних, ко зна колико, хиљада година, изазивајући епидемију  малигних болести, или мутација за непознати временски период.

Да, знам! Звучи невјероватно, а и који монструм би урадио тако нешто?!

Замислите, и размислите добро. Јер, то је оно што је Влада и војска УСА у ваше име радила по свијету деценијама уназад. То је оно што је америчка војска уз садејство осталих чланица НАТО пакта урадили мојој, маленој земљи Србији и мом народу. Са једном разликом , у Србији нису бахати и насилни полицајци убијали никога, ни малтретирали дјецу, већ су наоружане групе терориста почеле да убијају полицајце да би отцјепили дио српске територије. Како би се ви осјећали да неко сада покуша да отцијепи Минесоту, Тексас или неку другу државу? Да, лијепо сте прочитали, наоружане групе терориста, које је Влада УСА подржала, наоружала, а онда, без ОДОБРЕЊА  САВЈЕТА БЕЗБЈЕДНОСТИ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА, бомбардовали Србију, и отели јој дио територије, на коме сте изградили војну базу, и чије руднике, и остале вриједне ресурсе сада ви контролишете. Замислите, на примјер да сада у Мајамију, нека држава изгради војну базу, и да контролише цијелу земљу из ње! Замислите све то, да се деси вама, као што је америчка војска то радила другим народима, по цијелом свијету, саопштавајући коко то ради у ваше име и како је то због ваше сигурности.

Хорор, зар не?! Е тај "хорор" носи ваша влада у ваше име а ви сте ћутали, нисте се против таквог понашања бунили већ сте подржавали све акције и ратове ваше војске.

Ови немири ће проћи, надам се без већих жртава и у корист правде, али када ће и да ли ће проћи овакве и сличне ситуације које је изазвала ваша влада у ваше име?!

Размислите, драги моји Американци, да ли постоји народ који тако нешто заслужује, и посебно размислите због чега вас мрзи скоро 65% људи ове планете. Не насједајте на пропаганду да вас мрзе јер сте супериорни, паметнији или бољи од других, јер ви то заиста нисте. Има народа, мањих или већих, који су у културном и цивилизацијском смислу далеко испред вас, као и оних који су испод вас, али вјерујте не мрзе вас због тога.

Зашто ово пишем? 
Зато, јер знам да сте у већини добри људи и да већина вас у ствари нема појма шта се дешава по свијету, да не знате шта ваша влада у ваше име ради осталим народима на планети. Зато што знам да у УСА, међу вама постоји мали број злих и моћних, богатих глобалиста који желе да поробе цијели свијет. Ви сте изманипулисани, и не можете да дођете до правих и тачних информација, од пропагандне машинерије, која вам годинама уназад пласира лажи, или само оно што та машинерија жели да знате. Дошло је вријеме када вам се указала шанса да зауставите зле гобалисте, да их изведете пред суд , казните и учините да амерички народ поново буде цијењен као некад. Сад је прилика да се освјестите јер имате проблеме у својој држави какве ваша војска деценијама проводи широм свијета. Прилика је да никад више не дозволите Влади да у ваше име терорише друге јер ти други желе са вама мир и сарадњу.

Заједно са вама, молићу се Богу, да се предсједник Доналд Трампп и његови сарадници успјешно обрачунају са дубоком државом, да пред лице правде изведу зле глобалисте, да смире ситуацију и поведу УСА путем мира и споразумјевања како у земљи тако и са свим државама и народима свијета.  

На крају мало историјског потсјећања: држава Србија је 1835. године имала Устав у којем је писало да сваки роб који ступи на тло Србије тог тренутка постаје слободан човјек а предсједник Линколн је укинуо ропство у УСА тек 1863. године. Већина српских манасира и цркава је саграђена у 13. и 14. вијеку а Колумбо је Америку открио 100 година касније. Најстарије налазиште цивилизације на тлу Европе, Лепенски вир, налази се у Србији. Три најзначајнија научника у историји човјечанства су Срби који су живјели и радили у УСА: Никола Тесла, Михајло Пупин, Милутин Миланковић. 
Све ово се, ваљда рачуна и нешто значи.
Списак значајних људи, научних и културних достигнућа која су човјечанству оставили Срби и Србија је велики али за ову прилику је довољно и оволико. 

Драматично обраћање генерала Леонида Ивашова грађанима Русије 31 мај 2020

Пише Милан Сантрач

ДРАМАТИЧНО ОБРАЋАЊЕ ГЕНЕРАЛА ЛЕОНИДА ИВАШОВА ГРАЂАНИМА РУСИЈЕ
31. мај 2020.године

У ТОКУ ЈЕ РАТ ДО УНИШТЕЊА, УНИШТЕЊА СВИХ НАС!

Обраћање председника Академије геополитичких проблема генерал–пуковника Ивашова Леонида Григоријевича свим грађанима Русије.

Нама је потребно уједињење!!!

Уважени суграђани! Стиче се утисак да многи од вас нису свесни смртне опасности која свима нама прети. Свет је сада заиста на ивици понора. Ово није претеривање, нити метафора. Ово је стварност! Али, судећи по врло малој активности на друштвеним мрежама, људи ово или не схватају озбиљно, или мисле да ће се неко други борити за њих и ратовати, или они уопште не знају ништа.

Желео бих да вам разјасним једну врло важну ствар – У ТОКУ ЈЕ РАТ ДО УНИШТЕЊА. УНИШТЕЊА СВИХ НАС! А чињеница да не експлодирају бомбе и гранате, не фијучу меци и не руше куће, не значи да је данас мирно време и да смо ми безбедни.

Оружје непријатеља су вакцинација – чипизација и вештачка интелигенција, 5Г – зрачење, урушавање образовања и лишавање свих нас људских права и слобода. Наше оружје су мозак, правна писменост, друштвене мреже, информације, грађански активизам, вера, молитва и победничка светлосна снага љубави. Ако мислите да то није довољно, грешите. Ово је више него довољно за победу!

Али, имамо проблем. Њега смо наследили из совјетске ере. Научени смо да третирамо државу као дадиљу која ће све одлучити за нас, побринути се за све, „одједном ће мађионичар долетети у плавом хеликоптеру ...“ итд. Али, сви се морамо пробудити и одрасти! Нико неће учинити ништа за нас! Ми се морамо борити за свој живот и своју децу! И ТО ТРЕБА ДОБРО ЗАПАМТИТИ!

Да, слава Богу, постоје активисти који покушавају да се боре на челу и окупљају истомишљенике око себе. Низак поклон и од срца им захвалност. Али шта мислите, да они сами могу све без вас?! Да ли мислите да ће у неком лепом тренутку неки храбри командант наредити "Јуриш!", А хиљаде храбрих војника ће појурити у битку, умирући за вас?! А Ви ћете ово гледати на „Ју тјубу“ уз пиво и пицу?! Вероватно ћу разочарати многе - то се неће догодити. А ево и зашто.

Сада добијамо оно што смо заслужили. Били смо стадо оваца, мислећи да је могуће не уплитати се у политику, не проучавати законе, живећи у свом задовољству. И немој да ме вређаш - нисам превише различит од осталих... Али најважније од свега што смо престали да будемо један велики народ. А ово је велики проблем. И без његовог решавања, нема разлога да рачунамо на успех, колико год ми узвикивали „Хвала, деда, на победи!“

Наши су дедови победили управо зато што су се ујединили пред смртном опасношћу. А ми читамо постове на Интернету, а максимум који нам је довољан је да то лајкујемо или залепимо стикер у коментару. Људи, разумејте - није довољно лајковати! Сада није довољно да сами нешто знамо! Морамо активно ширити информацију, доносећи је сваком становнику! И не само наше земље! И није довољно само да се огорчите, огорчење не даје ништа.

Немојте ме схватити погрешно - не желим никога да кривим за било шта, посебно оне који су веома активни. Али, ово што ми данас радимо није уопште довољно! Треба нам масовност! Не рачунајте да ће други учинити оно што треба за вас! И немојте рећи „не разумем ово“ – разаберите се! Немојте рећи „немам времена, радим“, као и сви, и ви сте у смртној опасности. Схватите једноставну истину за себе - НИКО НЕЋЕ ЗАШТИТИ ВАШУ ДЕЦУ!!! САДА ЖИВОТ НАРОДА И ДРЖАВЕ ЗАВИСИ ОД СВАКОГ ОД НАС! Или мислите да Бил Гејтс, говорећи о уништењу шест милијарди људи, није мислио на вас, већ на ваше комшије?!!

На крају крајева, од вас се не тражи пуно - једноставно да што више ширите информације, пишете петиције и писма посланицима и члановима владе. Ето, то је све! Готове шаблоне за документе и писма! Активисти су већ обавили главни посао, треба вам само неколико кликова! Само немојте рећи да од тога неће бити ништа. Просто, учините то! Сваки! Уместо фотографија мачака и паса ... Проучите Устав!

Тамо нема превише слова. Јер ће вас поново преварити. Сазнајте шта је нано-вакцина, 5Г, прочитајте закон о паметном граду на веб локацији градоначелника Москве, немојте бити лени да бисте разумели суштину програма учења на даљину. Погледајте видео снимке на „Ју тјубу“ који објашњавају шта је то и чиме је то преплављено... Мислим да ће вам се коса дићи на глави и постаћете много активнији ... Ово и јесте посао у име победе.

И још један важан моменат неопходно је разумети - више немамо прилику да будемо исти. Неће се десити да се свет променио, а да ми остајнемо исти као што смо били. Морамо расти и јачати. Успут, непријатељи нас нагоне да будемо активнији, паметнији, јачи и самоуверенији у себе. Хвала им на томе ...)

Али, најважније је да се морамо - и моћи ћемо - да се ујединимо и опет постанемо велики, пријатељски и јак народ. Видећемо да нисмо сами у свом стану иза тастатуре, има нас пуно! И нећемо рећи да су наши људи лењи и кукавички, да нико неће устати. Наш народ није такав! Само се морамо ујединити. И Интернет ће нам донети велику корист у овоме. Као што изрека каже, „ко нас мучи, тај ће нам и помоћи“. Наши непријатељи рачунају на нашу глупост, кукавичлук и пасивност. Управо те особине могу им омогућити да нас поробе и униште. Али, разочараћемо их.

Ово и јесте ИНФОМАЦИОНИ РАТ! Ми ратујемо ИНФОРМАЦИЈАМА! Стога, ми морамо бити наоружани и уједињени. У супротном, непријатељ ће покушати да нас окрене једне против других, у крвави грађански рат, брат на брата, како бисмо се међусобно убијали. Покушаће да нас поделе и покопају. Вакцинисане са противницима вакцина, чиповане био-роботе с нормалним живим људима, итд... Но, ми не смемо довести ствар до крвопролића! То је већ било пре сто година. Не смемо помоћи непријатељу да нас уништи. Зато се активно прикључите борби на Интернету!

И, на крају, упамтите да смо ми – ЈЕДАН ВЕЛИКИ НАРОД! НАРОД – ПОБЕДНИК! МИ МИ МОРАМО БИТИ ЗАЈЕДНО! То је главни залог наше победе. Радите, браћо! Ради деце! Ради њихове светле будућности! Како су се некада борили наши дедови и прадедови! Немамо се где повући...

П.С. Да, и почните одмах. Ако сте сагласни – пошаљите ово писмо максималном броју људи.

Ујединимо народ!